"Svaki porast cena energije utiče na skok cena svega ostalog": Da li nas zbog sukoba u svetu očekuju poskupljenja hrane

Geopolitička previranja, rast cena nafte i gasa, kao i stalni poremećaji u lancima snabdevanja, postali su svakodnevica koja direktno diktira cenu hrane na globalnom nivou. Dok građani Srbije sa zebnjom prate svako novo poskupljenje na rafovima, stručnjaci upozoravaju da bi najjači talas krize mogao nastupiti tek u drugoj polovini 2026. i tokom naredne godine.

O tome kakvo je realno stanje u domaćem agrobiznisu, koliki je uticaj "troškovne inflacije" i da li su državne mere subvencionisanja dovoljne, za Euronews Srbija govorili su dr Zoran Rajić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, i dr Goran Petković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Udar krize sa odloženim dejstvom

Profesor Zoran Rajić, šef katedre za menadžment u agrobiznisu, ističe da trenutna situacija na tržištu, iako izazovna, još uvek nije pokazala svoje najgore lice, te da se glavni udar očekuje sa određenim zakašnjenjem.

"Mislim da će glavni udar nastupiti kasnije. Procene stručnjaka FAO-a ukazuju na to da ćemo pravu krizu osetiti u drugoj polovini 2026. godine i tokom 2027. godine, prvenstveno zbog nasleđenih zaliha koje su nam pomogle da prebrodimo dosadašnji period bez drastičnih pomeranja", objašnjava profesor Rajić.

Euronews

On dodaje da su cene hrane u aprilu, prema izveštajima FAO-a, porasle za 1,6 odsto u odnosu na mart, što na godišnjem nivou iznosi oko 2 odsto. Iako se to ne čini kao dramatičan skok, za Srbiju su ovi podaci reper jer građani naše zemlje troše znatno veći procenat prihoda na hranu u poređenju sa razvijenijim ekonomijama.

Dodatni pritisak stvara i sezonsko povećanje cena voća i povrća, dok se u svetskim razmerama beleži trend smanjenja površina zasejanih pšenicom za oko 2 odsto. Ipak, Rajić umiruje potrošače tvrdnjom da nestašica žitarica neće biti, s obzirom na visoke globalne zalihe. Najveće oscilacije se, prema njegovim rečima, očekuju u sektoru biljnih ulja i šećera, dok domaće proizvođače najviše pogađa pad cena mleka i mlečnih proizvoda.

Energija kao koren problema

Kada se govori o razlozima poskupljenja, profesor Goran Petković naglašava koncept "troškovne inflacije". On objašnjava da porast cena energenata i sirovina (inputa) neumitno vodi ka poskupljenju finalnog proizvoda u supermarketu. Energija je, kako kaže, "roba koja ulazi u sastav svih drugih roba".

"Svaki porast cena energije utiče na porast cena svega, pa i hrane. Imamo dodatne probleme sa cenama veštačkih đubriva, čiji su glavni snabdevači upravo zemlje zahvaćene ratnim sukobima, poput Rusije i država Bliskog Istoka", ističe Petković.

Euronews

On dodaje da su se neki inputi, poput kartona i papira za pakovanje, smirili nakon pandemije, ali su u poslednjem kvartalu ponovo dostigli vrhunac, što direktno opterećuje cenu koštanja.

Govoreći o merama koje država preduzima, Petković smatra da su kratkoročne mere poput kontrole marži dale polovične rezultate. On akcenat stavlja na dugoročnu podršku primarnim proizvođačima.

"Smatram da je svaki dinar dat u subvencije primarnim proizvođačima hrane dobro uložen budžetski novac. Dobre su i mere diferenciranja cena goriva i refakcija akciza, jer veća ponuda na našim policama i pijacama znači da će se tržište samo pobrinuti za cene, bez straha od nestašica", naglašava Petković.

Inflacija između statistike i realnog osećaja u džepu

Jedno od ključnih pitanja za standard građana jeste da li će inflacija ostati jednocifrena. Projekcije Narodne banke Srbije i dalje su optimistične i kreću se oko 3 odsto, dok su procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nešto opreznije i pominju stopu od 5 odsto.

"Ako ostanemo u tim granicama, bićemo u zoni umerene inflacije. Međutim, ono što nas brine jeste to što cene hrane i energenata rastu brže od opšteg nivoa cena. Iako statistike možda nisu zabrinjavajuće, plata sve teže dostiže do one naredne plate i problemi se kod potrošača gomilaju“, upozorava dr Petković.

On napominje da se inflacija često "preliva" preko granica i da su dešavanja na svetskim tržištima faktor koji domaće institucije ne mogu u potpunosti kontrolisati.

blickwinkel, blickwinkel / Alamy / Profimedia

Sa budžetom od oko 1,2 milijarde evra, srpska poljoprivreda ima značajna sredstva, ali profesor Rajić ističe da novac nije jedini faktor uspeha. Glavni problem, prema njegovom mišljenju, jeste niska produktivnost u kojoj značajno zaostajemo za razvijenim svetom.

"Strategija samodovoljnosti je naš cilj kako bismo amortizovali udare sa svetskog tržišta. Ipak, moramo pojačati kontrolu trošenja budžetskog novca i videti da li se on stvarno vraća u proizvodnju. Poljoprivrednici se često žale na uvoz robe po nižim cenama, što smatraju nelojalnom konkurencijom, ali država sprovodi mere ograničenja uvoza kada naši proizvodi dođu na red za otkup", objašnjava Rajić.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu iznad teksta