EU ukida sankcije Prištini: Šta znači poništavanje kaznenih mera i doniranje 205 miliona evra pomoći
Komentari19/12/2025
-19:03
Kaznene mere Evropske unije, uvedene Prištini 3. juna 2023., biće ukinute krajem januara sledeće godine. To je na platformi "X", objavila predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, a potvrdili prištinski zvaničnici.
"Te mere su podrazumevale dve stvari. Jedna je bila suspenzija bilateralnih i multilateralnih sastanaka sa predsednicima kosovske vlasti, a druga je bila zamrzavanje finansijskih sredstava koje je EU namenio Kosovu. Prva mera vezana za suspenziju bilateralnih i multilateralnih sastanaka kao da nikada nije bila sprovedena", rekao je Ognjen Gogić, politikolog.
Politikolog dodaje da je EU tim merama pokušavala zapravo da disciplinuje Prištinu, ali da je ne kazne previše, nego da pošalju poruku. Nakon toga, došlo je do zamrzavanja tih sredstava, odnosno nisu nova sredstva bila dodeljena.
"Sad su najavili zapravo da kreće odblokiranje tih sredstava, već od januara, jedan prvi deo. Ursula fon der Lajen je bila dvosmislena, ona je rekla... 'Idemo ka ukidanju mera...', ali nije rekla da li su one u celosti ili delimično uklonjene, ali Vjosa Osmani zato preuzima reč i ona je saopštila da je u razgovorima, da li je to mogla da kaže ili ne, to je za njih pitanje, ali ona je saopštila da je dogovoreno da se deo mera skine sada u decembru, a deo krajem januara", kaže Gogić.
Euronews
Gogić ističe da se konstituisanjem novih lokalnih vlasti na severu videlo da postoji prećutni dogovor obe strane, a time misli pre svega na srpske i albanske, da se taj proces sprovede korektno. Izbori su održani, bilo je problema sa sertifikacijom srpske liste, ali kada su oni završeni, niko nije osporavao rezultate izbora.
Prema njegovim rečima, budući da niko nije sprečavao da se konstituišu te lokalne samouprave, saradnja dve strane bila je neformalna, ako ništa drugo neizrečena, da se to ipak sprovede kako treba.
Tada je rečeno kada vlada tzv. države Kosovo bude preduzimala korake ka deeskalaciji, stabilizaciji severa Kosova, da će mere biti skinute.
Povezane vesti
"U tom smislu taj osnovni kriterijum je ispunjen. S druge strane, budući da još mere nisu do kraja skinute, dakle da će jedan deo sredstava i dalje ostati zamrznut, ja mislim da se tu čekaju parlamentarni izbori koji se održavaju u maju sledeće nedelje, na Kosovu i da se želi videti u kom će pravcu to sve ići", kaže Gogić.
Ako sve bude u redu, Ursula fon der Lajen je, kada je reč o finansijskoj pomoći, najavila početkom sledeće godine 205 miliona evra Prištini.
Tanjug AP/Petr Josek
"Znate kako to, kao obično što biva sa sankcijama, one pogode one koji su i najugroženiji iimaju najveće potrebe, najmanje su krivi za politiku. Dakle, meni je poznato da su zaustavljeni neki infrastrukturni projekti, neke vodovode i kanalizacije, onda recimo civilno društvo je trpelo, pa uključujući srpske organizacije su bile isključene za neke fondove koje oni koriste između ostalog i za promociju prava srpske zajednice.", kaže politikolog.
Gogić je mišljenja da su ove mere više pogodile one koji možda čak i rade na unapređenju odnosa i situacije, nego samu vlast u Prištini koja se dve i po godine nije obazirala na te mere. On dodaje da je vlada tzv. države Kosovo želela da se ovo dogodi ne zato što oni očekuju da će imati korist od tih sredstava za neke svoje projekte, već zato što ide izborna kampanja.
Pitanje formiranja ZSO?
Jedan od razloga za ukidanje kaznenih mera je i početak formiranja Zajednice srpskih opština, ali Gogić smatra da je to posao koji tek predstoji.
"Evropska unija je svojom vremenom uputila nadstatut zajednici Srpskih opština, vladi Kosova i pozvala je vladu da ga uputi Ustavnom sudu. Na to se Albjin Kurti u potpunosti oglušio. S druge strane, sad su konstituisane deset opština srpskom većinom, gde su srpski odbornici. Zajednicu treba da formira konstitutivna sednica koju čine zapravo odbornici svih tih opština", kaže politikolog.
Gogić ističe da nije optimista da će to da se dogodi sledeće godine, niti će se na tome raditi, niti će to biti uslov EU za dalje skidanje mera.
Povezane vesti
"EU pokušava sve ove partnere sa zapadnog Balkana da približi sebi. I oni su verovatno ocenili da situacija na Kosovu je daleko od dobre i daleko od toga da se poštuju prava zajednica, ljudska prava i prava srpske zajednice. Ali verovatno su mislili da je to sad dovoljno dobro, da oni sad mogu da ipak Kosovo privuku sebi i da ga ne otuđuju", zaključio je Gogić.
Osmani: Dobra vest
Nekoliko nedelja nakon informacije iz Evropske unije da Francuska, Italija i zemlje članice koje ne priznaju samoproglašeno Kosovo zahtevaju da se kaznene mere ukinu nakon formiranja nove vlade u Prištini, a samo dva dana nakon odmrzavanja finansijskih sredstava za četiri projekta zbog, kako je rečeno, adekvatnog prenosa lokalne vlasti na severu, saopštena je nova vest.
"Dobre vesti za Kosovo, nakon intenzivnih razgovora tokom samita EU-Zapadni Balkan, doneta je odluka da se ukinu nepravedne mere nametnute Kosovu, deo odmah, a sve u januaru", rekla je predsednica Kosova, Vjosa Osmani.
Euronews
"Ova dama je najzaslužnija, predsednica Kosova. Ona se istakla ubedljivim rečima, a ukidanje mera je rezultat napornog rada i dobre koordinacije koju smo obavili poslednjih nedelja. Ne želim da ovde preuzimamo bilo kakve zasluge, ali je ona uspela da deblokira sva ona sredstva koja je EU dugo blokirala", rekao je Edi Rama.
Pojedini analitičari i opozicija u Prištini smatraju da nema mesta pohvalama jer su, kako je objavio Institut za napredne studije, kaznene mere koštale tzv. državu Kosovo oko 613 miliona evra u projektima, a više od sedam milona je potpuno izgubljeno.
"Ako se ovo materijalizuje u vremenskom okviru koji je pomenut, to bi bila dobra vest za Kosovo. Najveća tragedija je što je Kosovo poslednjih godina završilo izolovano i sankcionisano od strane EU. To je suština pitanja, to je suština problema", rekao je poslanik DSK, Besijan Mustafa
Mere su uvedene zbog jednostranih poteza prištinskih vlasti na severu Kosova pre dve godine, sa zahtevom da se hitno preduzmu akcije u cilju deeskalacije situacije na terenu. Za Srbe, uslovi za njihovo ukidanje nisu ispunjeni.
"Mislim da samo formiranje vlasti nije dovoljno da budu ukinute mere. Treba prvo da vidimo kakav će biti odnos centralnih institucija prema sada novim lokalnim samoupravama na severu, a i mislim da od uvođenja mera pa do sada, kosovske institucije su donele jedan niz odluka koje nisu išle u korist srpske zajednice i koje su samo pogoršavale i proces pregovora i položaj srpske zajednice", rekao je Aleksandar Rapajić, programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice
Privremena suspenzija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nemogućnost prisustva prištinskih političara sastancima sa evropskim zvaničnicima, osim ako nisu vezani za dijalog, kao i zamrzavanje evropskih fondova, mere su koje je Evropska unija uvela Prištini. Među tadašnjim zahtevima za njihovo ukidanje, bio je i početak formiranja Zajednice srpskih opštinama. O tome se već godinama nije razgovaralo.
Komentari (0)