Debata u studiju Euronews-a: Bošnjak i Trivan o predlogu zakona o "diskriminaciji Albanaca" i aktuelnim temama

Albanski lobi u Americi izgurao je predlog zakona o navodnoj diskriminaciji Albanaca u Srbiji, koji je usvojio Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD. Stupanje na snagu ovog akta je na dugačkom štapu, s obzirom na to da ga tek treba uputiti na razmatranje i glasanje na plenarnoj sednici Predstavničkog doma, a ukoliko bude usvojen, potrebno je da ga odobri i Senat i da ga na kraju potpiše američki predsednik Donald Tramp. O ovoj temi, ali i drugim aktuelnim temama za Eurnoews Srbija govorili su Ivan Bošnjak državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i direktorka Mtel-a Jelena Trivan.

Ivan Bošnjak, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog istakao je da ima još koraka koji treba da dovedu do toga da zakon bude usvojen.

"U pitanju je predlog zakona koji još uvek nije usvojen, odnosno nije stupio na snagu, pošto ima još nekoliko koraka do toga da bude predstavljen. Prvo u Kongresu mora da se izglasa, nakon toga da ga potvrdi i postane obavezujući za predsednika Sjedinjenih država. Međutim, ovaj predlog zakona govori o tome da oni koji žele dalju dezintegraciju Srbije ne miruju", rekao je Bošnjak.

Dodao je da smo mi, sa druge strane, u poslednjih nekoliko godina imali značajne iskorake vezane za odnose sa albanskom nacionalnom manjinom u Srbiji.

Euronews Srbija

"Koordinaciono telo Vlade Srbije i dalje funkcioniše. Zatim, sledeća veoma važna stvar je da, po prvi put, i među svim drugim balkanskim zemljama Albanci 2022. godine u Srbiji nisu bojkotovali popis stanovništva, odnosno aktivno su uzeli učešće, bez obzira na veličinu njihove dijaspore, odnosno veliki broj građana albanske nacionalnosti je otišao u inostranstvo u prethodnim godinama, ali svi su popisani i na taj način se i ostvaruju sve javne politike. Treći deo odnosi se na sam nacionalni savet albanske nacionalne manjine, koji između svih drugih ima nesmetano i finansiranje i naravno uspešno posluje u onim oblastima u kojima su mu zakonom i ustavom obezbeđena ovlašćenja, a to su pre svega obrazovanje, službena upotreba jezika i pisma, negovanje kulture i informisanje", dodao je državni sekretar iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Bošnjak je objasnio da je jedna kandidatkinja za sastav REM-a bila iz redova albanske zajednice.

Napomenuo je da njegov resorni ministar, Demo Beriša, dolazi upravo iz albanske zajednice, pa da se, na osnovu svega, kako kaže, ne može govoriti o bilo kakvoj diskriminaciji Albanaca u Srbiji.

Euronews Srbija

Ono što jeste problem jeste odnos samog albanskog nacionalnog saveta prema državnim organima.

"To jeste problem. Oni biraju teme o kojima će da se bave. 76 udžbenika čekaju na odobrenje nacionalnog saveta, dok oni paralelno sa tim štampaju nekakve udžbenike koji su izvan sistemskih rešenja ministarstva, ministarstva obrazovanja Srbije, ministarstva prosvete, obzirom da su u skladu sa zakonom svi udžbenici malog tiraža besplatni kako za izdavače, odnosno za nacionalne savete, tako i za same udžbenike. Na osnovnu nekomunikacije, pre svega sa resornim ministarstvima, došlo je do toga da ne bude sastanka i da budemo sada u jednoj situaciji da pratimo šta će možda preko Atlantika da dođe, a nismo seli da imamo dijalog", rekao je Bošnjak i dodao: 

"I treći moment koji je možda važan da istaknem u ovom celom odnosu jeste da među Albancima i dalje u Srbiji postoji ozbiljna politička podela, naime i u samim lokalnim samoupravama kako u Preševu, tako i u Bujanovcu su sada različite koalicije na vlasti. Te se i tu mogu očekivati, obzirom da dolazimo u ovoj godini u izbornu godinu za nacionalni savet, određene promene za koje bi i određene procese otkočile, odnosno omogućilo da se i Albanci i čitavo pitanje dijaloga i uopšte razvoja tog dela Srbije zaista stavi u onaj normativni okvir i u onaj zakonom predviđeni okvir kakve su uostalom sve druge lokalne samouprave u kojima je manjina većina".

Pored pitanja ovog predloga zakona, Priština je "skovala strategiju" da preko Trampovog odbora za mir, u koji je pozvana Vjosa Osmani, cilja nova priznanja tzv. Kosova.

Jelena Trivan, direktorka kompanije Mtel objasnila je da je svojevremeno bila u ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Euronews Srbija

"Ja sam bila deo tog ministarstva i tu se politika ne menja. Nekada mi se čini da smo zaleđeni u vremenu i da Priština ovim predlozima pokušava da napravi paralelu da u Srbiji postoji jedna zona u kojoj jedna manjina trpi maltretiranje, pritiske i ostalo na isti način na koji su Srbi progonjeni na Kosovu i da se stavi jedan ekvivalent između te dve teme. Prvo, to je nemoguće i brojčano i drugačije i Kosovo nije nezavisna država. Albanci danas i kada se požale američkim kongresmenima, ne mogu da kažu da imaju povredu esencijalnih prava na način na koji imaju Srbi. U smislu prava na imovinu, prava na život, da danas imamo registrovane zločine iz mržnje na toj zoni Preševa, Bujanovca i tako dalje, ili da oni ne učestvuju u državnim službama ili da preživljavaju sistemski progon od strane države. To prosto nije tačno", rekla je Jelena Trivan.

Istakla je da Albanci u najboljem slučaju mogu da se žale na pitanje ekonomskog napretka.

Dodala je da pojedinci sve vreme pokušavaju da internacionalizuju pitanje albanske manjine u Srbiji.

"Oni to pokušavaju time što će se prvo proglasiti teritorijalno jedan deo Srbije albanskim, Preševska dolina, nakon toga će podizati temu njihovih manjinskih prava i njihovih ustavnih prava, pa onda dalje. Naravno da to sve ima veze sa trenutnom stanjem na Kosovu, naravno da to ima sve sa lovljenjem i mutno u novoj Trampovoj administraciji i naravno da ne treba potceniti albansku lobističku grupu", rekla je ona.

Navela je primer Davosa gde je jedan od govornika bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a da Aljbin Kurti nije bio ni pozvan, ali da je uspeo da se pojavi na panelu tako što su njegovi lobisti platili.

"To vam je primer da oni ne biraju kanale kojima će svoje pitanje otvoriti. Mi smo videli da je Vjosa Osmani potvrdila da će prisustvo u odboru za mira iskoristiti da lobira za to i da se ta slika Kosova proširi po svetu. I nemam nikakve sumnje da će se na način na koji mi vodimo politiku otpriznavanja oni voditi politiku daljeg priznanja", dodala je Jelena Trivan.

Euronews Srbija

Komentarišući zaokret u politici Prištine, koja je u toku predizborne kampanje podržavala Bajdena, a onda nakon trijumfa stala uz Trampa, Trivan ističe da je to samo još jedan od pokazatelja da su oni narod koji imaju ozbiljnu strategiju.

"Ja njih nikada ne potcenjujem, živela sam na Kosovu, prognana sam sa Kosova. Dakle, to je narod, to je grad Priština u kome su trenutno veći od svake crkve i džamije spomenik Bilu Klintonu. Oni jesu proizvod demokrata i te administracije, oni su veoma zahvalni na tome, ali oni su iznad svega američki projekat. Menjali su se administracije republikanci i demokrate, oni su američki projekat i budite sigurni da su njihove lobističke kuće radile na obe strane. I primera radi onog dana, one noći, kada su proglašeni rezultati, njegovi najveći privrednici, biznismeni, kao što bi kod nas bili Mišković ili ne znam, su okačili slike u Trampovom izbornom štabu. Dakle, tamo su bili najmoćniji finansijski ljudi iz Prištine i iz Albanije. Dakle, imali su igrače i na drugoj strani i svako ko je mislio da oni neće napraviti konekciju sa Trampom i da neće zaboraviti svoju ružnu prošlost, da tako kažem da su podržavali Buša i demokrate, on se prevario. Njihovi kanali i njihov novac nastavljaju da rade", zaključila je ona.

Kompletno gostovanje Ivana Bošnjaka i Jelene Trivan pogledajte u snimku na vrhu teksta