Đurđev: Fenomen "Tukididove zamke" i snaga volje Daily Mail-a
Komentari
02/02/2026
-22:04
Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev ocenio je da se savremeni globalni sukobi, uključujući rivalstvo velikih sila i aktuelne medijske narative, ne mogu razumeti bez sagledavanja dugoročne strategije Ujedinjenog Kraljevstva, koje, kako je naveo, gotovo uvek uspeva da ostvari sopstveni interes.
Prema njegovim rečima, britanska moć ne počiva na demonstraciji sile, moralnoj retorici ili impulsivnim političkim odlukama, već na strpljivom, institucionalno usklađenom i dugoročno vođenom delovanju.
„Britanska država ne razmišlja u okvirima izbornih ciklusa, već u generacijama. Ona ne reaguje na događaje, već ih oblikuje“, rekao je Đurđev, dodajući da je ključ britanske prednosti u kontinuitetu elite, disciplini državnog aparata i jasnom razdvajanju emocija od interesa.
Kako je ocenio, u svetu sklonim paničnim reakcijama i kratkoročnim pobedama, upravo ta hladna državnična racionalnost predstavlja jedno od najefikasnijih oružja političke moći.
Poziv Kine i „Tukididova zamka“
Đurđev je kao prelomni trenutak označio poziv kineskog predsednika Si Đinpinga da juan postane globalna rezervna valuta, navodeći da takva izjava prevazilazi finansijsku sferu i zadire u same temelje posleratnog svetskog poretka zasnovanog na dominaciji dolara.
„To nije taktička poruka, već čin političke volje i direktan izazov Sjedinjenim Američkim Državama i Donaldu Trampu lično“, rekao je on.
Podsetio je da je Tramp već na početku svog drugog mandata najavio obnovu američke pozicije u ključnim oblastima, naročito u ekonomiji, uz otvoreni strah da bi zemlje BRIKS-a mogle stvoriti alternativnu valutu i time potkopati monopol dolara.
Povezane vesti
Prema Đurđevim rečima, ovakav razvoj događaja uklapa se u obrazac poznat u teoriji međunarodnih odnosa kao „Tukididova zamka“, po kojoj uspon nove sile gotovo neminovno vodi ka sukobu sa postojećim hegemonem.
„To se ne dešava zbog iracionalnosti aktera, već zbog logike moći i straha“, rekao je Đurđev, podsećajući na istorijski primer nemačke Weltpolitik krajem XIX i početkom XX veka i britanski odgovor koji je, kako je naveo, kulminirao Prvim svetskim ratom.
On je ocenio da se odnosi SAD i Kine danas mogu posmatrati u gotovo istom ključu i da izjave o globalnoj ulozi juana dodatno ubrzavaju taj proces.
Radikalizacija američkog društva
Đurđev je upozorio da se paralelno sa globalnim prestrojavanjem unutar Sjedinjenih Država odvija proces duboke unutrašnje radikalizacije.
Kao primer naveo je dodelu muzičkih i filmskih nagrada, koja se, kako je rekao, odvija u izrazito politizovanoj atmosferi.
Prema njegovim rečima, pevačica Bili Ajliš iskoristila je govor nakon dobijanja nagrade da pozove Amerikance na proteste protiv Donalda Trampa, dok je izjavila da u SAD ne postoje ilegalni imigranti jer se, kako je navela, radi o zemlji „ukradenoj“ od starosedelaca.
Dodao je da je reperka Bad Bani ponovila slične poruke, skandirajući „ICE napolje“, dok su gotovo svi dobitnici Gremija kritikovali imigracione racije i deportacije.
Povezane vesti
Đurđev je posebno izdvojio izjavu glumca Đankarla Espozita, koji je, kako je naveo, javno pozvao na revoluciju protiv Trampa, uz tvrdnju da će „mnogi umreti“, ali da će preživeli biti „slobodni“.
Takođe je podsetio da je bivši Obamin pisac govora Džon Favro predložio hapšenja konzervativnih podkastera i pretrese u redakcijama Foks njuza, što je ocenio kao najavu otvorenog obračuna sa političkom desnicom.
„Ovo više nisu izolovani incidenti. Overtoneov prozor se sistematski pomera“, ocenio je Đurđev.
Povratna spirala političkog progona
On je podsetio da je Tramp tokom prvog mandata tražio hapšenje Hilari Klinton, dok je tokom mandata Džoa Bajdena upravo Tramp bio suočen sa krivičnim optužbama.
„Sada, kada uzvraća, on postavlja presedan koji će njegovi protivnici neminovno koristiti“, rekao je Đurđev.
Prema njegovoj oceni, svet ne ulazi u pravi multipolarni poredak, već u pokušaj uspostavljanja kinesko-centričnog sistema, koji nema široku institucionalnu podršku.
Dodao je da BRIKS nema realne izglede za duboku integraciju, jer Indija, kako je naveo, nikada neće prihvatiti finansijsku dominaciju Kine, dok Sjedinjene Države i dalje nude dolarski model kao prihvatljivu alternativu.
Govoreći o Rusiji, Đurđev je rekao da se ona ponovo nalazi u istorijskoj poziciji „između rena i rotkve“, ali da to nije kriza, već stanje u kojem se ruska državnost tradicionalno najbolje snalazi.
Panama, Kuba i signal Londona
Đurđev je kao važan signal naveo odluku Paname da poništi sporazume sa kineskom kompanijom Hačison o upravljanju lukama u Panamskom kanalu, uz podršku Vašingtona.
„To nije izolovan potez, već deo šireg procesa potiskivanja kineskog uticaja“, ocenio je.
Posebno se osvrnuo na tekst britanskog lista Daily Mail, koji je nedavno povezao Džefrija Epštajna sa KGB-om.
Prema njegovim rečima, vlasnik lista, lord Džonatan Harmsvort, institucionalno je povezan sa britanskim establišmentom, dok je ključnu ulogu u tom narativu imao bivši šef MI6 ser Ričard Dirlav, poznat po snažnoj anti-kineskoj kampanji.
Đurđev je naveo i mrežu veza Epštajna sa međunarodnim finansijskim i političkim krugovima, ocenjujući da selektivno usmeravanje pažnje isključivo ka Istoku može predstavljati primer „kontrolisanog rivaliteta“.
Ustupljene fotke
Zaključujući analizu, Đurđev je istakao da britanski uspeh ne proizlazi iz zavera, već iz duboko ukorenjene kulture državnosti.
„Ujedinjeno Kraljevstvo je uspešno zato što nikada ne gubi iz vida svoj interes, čak ni kada menja retoriku, saveznike ili uloge“, rekao je.
Dodao je da Britanija ne teži konačnim pobedama, već upravlja procesima, oblikujući okvire u kojima se ishodi mogu dogoditi.
„Dok druge države jure ishode, Britanija oblikuje teren. U vremenu kada mnoge zemlje više liče na pokrete nego na države, Britanija i dalje funkcioniše kao država – i zato gotovo uvek stiže do svog cilja“, zaključio je Đurđev.
Komentari (0)