Mrdić: Čekam mišljenje Venecijanske komisije, za Srbiju dobro da ga prihvatiti i uvaži
Komentari
14/02/2026
-13:05
Za pravosuđe Srbije bilo bi dobro da se uvaži svako mišljenje Venecijanske komisije, izjavio je danas narodni poslanik Uglješa Mrdić i dodao da će uvažiti i prihvatiti svako mišljenje Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona koji su nedavno usvojeni na njegov predlog.
"Interes Srbije i evropskih integracija iznad su nekog mog ličnog interesa ili interesa mojih zakona. Najbolji zakoni su oni koji su primenjivi, koji su u skladu sa sistemom i koji su prihvaćeni, koji su od interesa za sve građane, naravno državu", kazao je Mrdić.
Iz Evropske unije stigle su kritike na set pravosudnih zakona da nisu po evropskim standardima, a Mrdić navodi da čeka mišljenje Venecijanske komisije, savetodavnog tela koje čine eminentni pravni stručnjaci iz šestdesetak zemalja, sa pet kontinenata.
Podsetio je da je u Srbiji poslednji put kada je traženo mišljenje Venecijanske komisije po pitanju seta pravosudnih zakona, sve i primenjeno.
Na pitanje zašto nije tražio mišljenje Venecijanske komisije pre predlaganja seta pravosudnih zakona, Mrdić je kazao da su razlog njegove nadležnosti kao narodnog poslanika.
"Ja kao narodni poslanik imam pravo da predložim zakon, da učestvujem u radu Skupštine, da raspravljam o tim zakonima, ako sam predložio zakon, da ga obrazlažem i da glasam za ili protiv. Nije na meni kao narodnom poslaniku da se direktno obraćam Venecijanskoj komisiji ili Evropskoj uniji", rekao je Mrdić.
Kako je istakao, on je kao narodni poslanik odradio sve što je u skladu sa njegovim ustavnim zakonskim ovlašćenjima, odnosno Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Povezane vesti
Kada je reč o Venecijanskoj komisiji, Mrdić ukazuje da se ta komisija suprotstavila pre četiri godine da član novoformiranog Visokog saveta tužilaštva bude vrhovni tužilac.
"Zagorka Dolovac se suprotstavila Venecijanskoj komisiji i uspela da izlobira u Briselu i u Beogradu da ona kao vrhovni tužilac ostane član Visokog saveta tužilaštva", dodao je Mrdić.
Kada je menjan Ustav u oblasti pravosuđa početkom 2022. godine, doneti su pravosudni zakoni, koji su bili na osnovu preporuka Evropske unije i Venecijanske komisije, kazao je Mrdić i dodao da je sada promenjeno pet pravosudnih zakona iz tog bloka.
"To nisu novi zakoni. To su zakoni gde je izmenjeno i manje od 20 odsto. A posebna tema je da, u slučaju kada se ne menja manje od 20 odsto, nije ni potrebno da se traži javna rasprava", dodao je Mrdić.
Ono što je promenjeno, kako je naglasio, promenjeno je na osnovu ranijih preporuka i mišljenja Evropske unije i Venecijanske komisije.
Navodi da mu je krivo što nije imao vremena da se više time pozabavi i da još više stvari iz pravosudnih sistema zemalja EU primeni u svojim predlozima.
Fonet/Milica Vučković
"U zemljama EU način funkcionisanja tužilačke organizacije je daleko bolji nego u Srbiji. U zemljama EU ključnu ulogu u postavljenju vrhovnog tužioca ima predsednik ili kralj te države u zavisnosti od uređenja i vlada te države i premijer. A najbitniju kontrolu ima zakonodavna vlast uz izvršnu vlast. A to u Srbiji ne funkcioniše", rekao je Mrdić.
Povezane vesti
Kako navodi, Zagorka Dolovac je uspela da izdejstvuje da ima pravo na još jedan mandat i ukoliko bude dobila još jedan mandat, ukupno će biti 24 godine.
"Ući će u istoriju svetskog tužilaštva kao neko ko se nalazi najviše na jednoj funkciji. To nije evropska vrednost. Kada analizirate zemlje Evropske unije, tamo vrhovni tužioci su uglavnom jedan mandat", rekao je Mrdić.
Navodeći da se u evropskim pravosudnim sistemima, kada se vrhovni tužilac suprotstavi u stavu izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, bude smenjen.
Mrdić je, navodeći da će se ti zakoni možda jednog dana menjati, kazao da je ponosan što je kao član tima Srpske napredne stranke učestvovao u nečemu što je za efikasno pravosuđe od interesa za državu i njene građane.
Ponosan je i na to što, kako kaže, na njega niko nije uticao spolja.
Komentari (0)