Kako je sukob Rusije i Ukrajine uticao na evrointegracije Srbije i šta je propušteno da se uradi

Politikolog i nekadašnja koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović kaže za Euronews da je sukob Ukrajine i Rusije vrlo negativno uticao na evrointegracije Srbije, da je rat u Ukrajini dodatno pojačao zahteve da se Srbija uskladi sa zajedničkom spoljnopolitičkom i bezbednosnom politikom EU, ali i da je Srbija propustila da se na početku tog rata odmah pridruži sankcijama Rusiji zbog toga što je napadnuta jedna suverena evropska država.

"To je princip koji Srbija brani u okviru sistema Ujedinjenih nacija i najdirektnije se time, odbranom tog principa, zapravo brani i teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Nažalost, to nije urađeno, nego je prednost data tim, po meni, poprilično problematičnim, neiskrenim i potpuno nekorisnim odnosima sa Ruskom Federacijom", rekla je ona.

Ona navodi da se politički Evropska unija nikada nije dobro slagala sa Ruskom Federacijom i da je uvek imala zamerke na manjak demokratije u Rusiji, ali da to nije bila prepreka niti trgovini, niti razvijanju ekonomskih odnosa.

"Međutim, Žozep Borelj je svojevremeno objašnjavajući pred kakvim se izazovima nalazi EU ali i čitav svet rekao jednu rečenicu koja je najilustrativna kada je reč o tome kakva je to promena. On je rekao da je Evropska unija svoj rast bazirala na jeftinim ruskim energentima i na prodaji svoje robe na ogromnom tržištu Kine, ali da tog sveta više nema i pošto ga nema za EU, ne bi trebalo da ga bude ni za one zemlje koje jednog dana žele da postanu članice EU, te se pravila igre menjaju. Na ta pravila igre većina kandidata odmah pristaje, pridružuju se sankcijama, koje je EU sukcesivno uvodila od početka rata, ali Srbija se u tom pogledu nije slagala sa drugim svojim susedima a i sa EU i tu dolazi do problema", rekla je ona.

Euronews Srbija

Dragojlović kaže da je usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnopolitičkom i bezbednosnom politikom EU u prethodne tri godine na istom nivou i da se kreće između 48 i 52 odsto usklađenosti što je, dodaje ona, u evropskim parametrima katastrofalno jer su druge zemlje kandidati gotovo 100 odsto usklađene.

Ona je navela da se Srbiji više od deset godina uporno spočitavaju tri najproblematičnije oblasti u pregovorima o članstvu.

Jedna je vladavina prava, druga je Kosovo i treća je taj odnos prema Rusiji, odnosno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Šta je Srbija propustila da uradi

Navodeći da je Kosovo nekako zapalo u drugi plan, Dragojlović kaže da se tu neke stvari dešavaju bez velike pompe i da se tu sprovodi nešto što je dogovoreno, nije potpisano, da  i nema nekog odijuma u javnosti, a nema ni nekih priznanja iz Brisela da se tu nešto bitno dešava.

"Ono što ostaje i od početka se to zna i nema prilike u kojoj to nije ponovljeno, dakle, uslov svih uslova je vladavina prava, a rat u Ukrajini je dodatno pojačao te zahteve prema Srbiji da se uskladi sa zajedničkom spoljnopolitičkom i bezbednosnom politikom EU, što Srbija u jednom drugom segmentu te zajedničke spoljne i bezbednosne politike jeste uradila više nego i jedna druga zemlja kandidat, a reč je o učešću Vojske Srbije u brojnim aktivnostima Evropske unije kad je reč o bezbednosti, zatim kad je reč o odbrambenoj industriji. I za Ukrajinu je Srbija uradila više nego bilo koja druga država kandidat jer joj je dala ono što joj je najpotrebnije i što stalno slušamo od predsednika Zelenskog, a to je municija koja je Ukrajini bila potrebnija od bilo kog aplauza ili deklarativnog pridruživanja sankcijama Ruskoj Federaciji", rekla je ona. 

Prema njenim rečima, Srbija ima suštinske argumente koliko je pomogla Ukrajini, ali nažalost za sebe nije iskoristila dovoljno tu aktuelizaciju pitanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, što je sve sada potencirano kada je reč o teritorijalnom integritetu Ukrajine.

"Svim evropskim zvaničnicima puna su usta tih termina i pozivanja na međunarodno pravo. Ja sam nedavno negde izjavila da kao da slušam Vojislava Koštunicu i kao da je njegove govore neko doturao tim evropskim zvaničnicima", rekla je ona.

Dragojlović kaže da ono što je Srbija propustila da uradi na samom početku da se odmah pridruži sankcijama Rusiji zbog toga što je napadnuta jedna suverena evropska država, članica UN.