Đurić: Za Srbiju je Italija jedan od ključnih strateških partnera u Evropi

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas da su odnosi između Italije i Srbije posebno čvrsti, kao i da je za Srbiju "Italija jedan od ključnih strateških partnera u Evropi" i "veoma blizak prijatelj".

Đurić je, u intervjuu italijanskoj agenciji Nova, zahvalio Rimu na razumevanju "složene regionalne situacije" Srbije i njenih nacionalnih prioriteta, i podsetio da je tokom konferencije Centralnoevropske inicijative (CEI) u Trstu senatorka Stefanija Kraksi juče, na godišnjicu pogroma Srba na Kosovu i Metohiji 17. marta, govorila o položaju Srba na KiM i da je ukazala na podršku Italije u očuvanju srpskog kulturnog nasleđa.

"Mi zaista vidimo Italiju kao jednu od najprijateljskijih nacija na svetu. Želeo bih da podsetim naše čitaoce i slušaoce da imamo italijanske karabinijere i vojnike koji decenijama štite srpske manastire na Kosovu, na primer manastir Dečani. Srbi to znaju i Srbi to cene i poštuju", istakao je Đurić.

On je ocenio da je CEI i dalje koristan instrument za podsticanje integracije kontinenta i ubrzavanje puta Balkana ka Evropskoj uniji, i podsetio da je ta organizacija "zamišljena i pokrenuta u vreme kada je Evropa još bila podeljena gvozdenom zavesom".

Đurić je kazao da je tada, "zahvaljujući velikoj viziji italijanskog ministra spoljnih poslova (Đanija) De Mikelisa, jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Budimira Lončara i ministara Mađarske i Austrije, stvoren most između Istoka i Zapada, kada je Evropi bio potreban takav most da bi zaista ostvarila viziju ujedinjene Evrope".

Prema njegovim rečima, trideset godina kasnije ta funkcija ostaje aktuelna.

"Još uvek postoji potreba za većim jedinstvom i jačom integracijom regiona u Evropsku uniju. Centralnoevropska inicijativa je bila dobro sredstvo za integraciju mnogih zemalja na infrastrukturnom, političkom i društvenom nivou, čineći ih kohezivnijim i usklađenijim sa širom evropskom vizijom", ocenio je Đurić.

Dodao je da iz tog razloga "CEI i danas može da igra istu ulogu", kao i da je neophodno "dati više vetra u jedra Centralnoevropskoj inicijativi", da bi se ona iskoristila "kao sredstvo za brzu integraciju balkanskog regiona u Evropu".

Đurić je istakao da je to "u najboljem interesu ne samo zemalja regiona", već i Italije i Evrope, i izrazio je zahvalnost italijanskoj premijerki Đorđi Meloni i ministru spoljnih poslova te zemlje Antoniju Tajaniju "što imaju ovu viziju ujedinjene Evrope".

Srpski ministar spoljnih poslova je naglasio da koncept "ujedinjenja" smatra prikladnijim istorijskoj fazi kroz koju Evropa prolazi.

"Sviđa mi se reč 'ujedinjenje' jer odražava geopolitičku stvarnost koju Evropa mora da konsoliduje ako želi da opstane. Ako se ne konsoliduje, u roku od samo nekoliko godina biće potpuno prestignuta od strane drugih globalnih aktera i više neće biti relevantna", ocenio je Đurić.

Rizik od marginalizovanja

On je upozorio da bi u tom slučaju unutrašnje takmičenje Evrope, "po regionalnim, političkim, nacionalnim i ideološkim pitanjima", rizikovalo da proizvede samo jedan rezultat - da svi budu marginalizovani.

"Svi ćemo biti marginalizovani, gurnuti u stranu i pretvoreni u šahovsku tablu za igru pravih velikih sila", rekao je Đurić i dodao da Evropa čak može da "postane tematski park za posetioce iz drugih regiona".

Da bi se to izbeglo, prema njegovim rečima, Evropa mora da se "podmladi i ojača", tako što će integrisati Balkan i "druge regione koji su perspektivni i imaju izgleda da postanu članovi".

Đurić je naglasio da taj kontekst Srbija "snažno podržava", naročito zato što je "zemlja sa najvećim brojem neposrednih suseda u Evropi posle Nemačke" i zato što ne predstavlja samo "ekonomski faktor" već i "centralni element stabilnosti".

Ministar je podsetio da Srbija čini "53 odsto balkanske ekonomije" i dodao da je "veliki entuzijasta" povodom ideje da se ubrza izgradnja brzih železničkih veza između Beograda i Trsta, o čemu je takođe razgovarano sa Tajanijem.

"Mislim da je to nešto veoma dobro i obostrano korisno", rekao je Đurić i podsetio da je Italija za Srbiju "jedan od glavnih trgovinskih partnera i jedan od glavnih investitora", kao i da "i italijanske i srpske kompanije imaju koristi od ovog odnosa".

Istakao je da postoje "široko otvorena vrata za povećanje ekonomske, političke i kulturne saradnje" između dve zemlje.

Govoreći o evropskom putu Srbije, Đurić je odbacio ideju da odnosi Srbije sa Rusijom i Kinom mogu predstavljati stratešku prepreku.

"Srbija je tradicionalno težila veoma raznolikoj i uravnoteženoj mreži međunarodnih partnerstava. Srbija je čvrsto na svom putu ka Evropskoj uniji i ne bi trebalo da bude sumnje u njenu geopolitičku orijentaciju kada je to u pitanju", istakao je ministar.

Đurić je dodao da "jedinstveni odnosi Srbije mogu, u ovoj situaciji, čak poslužiti kao komparativna prednost za Evropu", kao i da se to ne odnosi samo na istočne partnere, već i na "neke zemlje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi sa kojima Beograd, kao osnivač Pokreta nesvrstanih, tradicionalno održava dobre odnose".

On je ponovio da je Srbija "čvrsto na strani principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta" i da je njen stav o sukobu u Ukrajini iznet "vrlo jasno".

Đurić je povodom toga zaključio da "ne vidi velike razlike između Beograda i većine evropskih zemalja kada je u pitanju spoljna i bezbednosna politika" i istakao da, po njegovoj oceni, "postoje nijanse, ali nema strateških razlika".

Po pitanju regionalne bezbednosti i strahova od militarizacije Balkana, srpski ministar je pozvao na veću transparentnost.

"Postoji potreba za većom transparentnošću kada se rešavaju bezbednosna pitanja", rekao je Đurić, i dodao je da su u tom smislu "razumljive" kritike koje su upućene iz Beograda prema "netransparentnom vojnom savezu najavljenom između Hrvatske, Albanije i Prištine".

Đurić je podsetio da je Balkan "region koji je pre tri decenije pretrpeo težak građanski rat" i da bi zbog toga trebalo da se unapred razgovara i dogovara "o svakom vojnom razvoju koji izlazi van postojećih okvira, kao što su NATO ili druga regionalna tela".

Ministar je, takođe, istakao da nakon Dejtonskog sporazuma ostaje na snazi "konvencija koja ograničava broj određenih snaga", kao i da "nema razloga da se ide van postojećih oblika, a posebno nema pravog razloga zašto bi se ova vrsta saradnje vodila na netransparentan način".

Prema njegovim rečima, kada se to desi, kao u slučaju najavljenog saveza Hrvatske, Albanije i Prištine, "logično je da izaziva izvesnu zabrinutost i neke reakcije".

Đurić je ponovio da Srbija "daje prioritet stabilnosti i ekonomskom razvoju", kao i da "ne želi da stvara nove vojne saveze u regionu".

"Takođe bismo mogli da tražimo partnere ili da pokušamo, na netransparentan način, da promenimo ravnotežu vojne moći u regionu. Ali bih daleko više voleo veću saradnju u ovoj sferi bezbednosti", zaključio je Đurić.