Uloga međunarodnih misija na KiM: "Čekaju da iskrsne neki problem, pa tek onda da reaguju na to"
Komentari23/03/2026
-11:00
Na Kosovu i Metohiji trenutno više od 60 zemalja ima nekoliko hiljada predstavnika u Kforu, Unmiku, Euleksu, u raznim nevladinim organizacijama, ambasadama. Euronews Srbija je proveravao šta Srbi misle o prisustvu međunarodnih misija koje su došle da obezbede mir i jednakost za sve, do konačnog rešenja kosovskog pitanja.
Ubistva i kidnapovanja većine, od preko 2.000 Srba, dogodila su se 1999. i 2000. godine, u prisustvu više od 50.000 međunardnih mirovnjaka, a martovski pogrom pred očima tridesetak hiljada do zuba naoružanih vojnika Kfora i Unmik policije.
"Mislim da je međunarodna zajednica na Kosovu i Metohiji apsolutno zakazala u mnogim slučajevima, počevši od bombardovanja, pa 17. marta i tako dalje. Mislim da su oni i danas na ovom prostoru bave upravljanjem krize, dakle oni ne rade na rešenju bilo kog problema, već čekaju da iskrsne neki problem, pa da onda oni kao reaguju na to", rekao je politikolog Ivan Tomić.
Rešenja problema, kao što je povratak proteranih oko 200.000 Srba, oslobađanje njihove i imovine države Srbije, na nivou je statističke greške, a iako je na osnovu Rezolucije 1244, Kosovo još uvek teritorija pod međunarodnom upravom, veliki deo međunarodne zajednice priznalo je jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
"Oni su spremni da gledaju kroz prste za mnoge stvari dokle god je Kosovo kooperativno ka ključnim interesima koje oni imaju u ovom regionu, a taj interes jeste da se i Kosovo, pa i ceo region što čvršće veđu za Evropsku uniju i NATO, da postanu usaglašeni sa politikama koje EU i NATO vode i da doprinose istiskivanju, kako se to kaže, ruskog i kineskog uticaja sa ovih prostora", rekao je politikolog Ognjen Gogić.
Istoričar Aleksandar Gudžić kaže da je međunarodna zajednica ovih 27 godina "šampion saučesništva".
"Ona ima neverovatne, fantastične mehanizme prećutne saglasnosti. Dakle, prećuti na eventualne probleme i poteze Prištine ili ih jednostavno ignoriše. Tako je bilo pre 20, pre 15, pre deset godina, tako je i danas", rekao je on.
Povezane vesti
Danas na Kosovu nema dinara, srpskih banki i pošti, kancelarija Pio fonda, srpskih opština. Prištinski zvaničnici uveliko govore o integraciji zdravstva i školstva, a stranci blago upozoravaju da to mora da bude u dogovoru sa Srbima, ali u skladu sa kosovskim zakonima, koji se takođe često ne poštuju.
"Sve ono što je u interesu kosovskih Albanaca i zvanične Prištine, međunarodna zajednica će prećutati. Kada su u pitanju položaj i zahtevi srpske strane, to će ignorisati. Dakle, međunarodna zajednica je postala fantastični saučesnik u kršenju kosovskog zakonodavstva od strane zvanične Prištine i neispunjavanju preuzetih obaveza", rekao je Gudžić.
Nepoštovanje zakona o upotrebi jezika i o zapošljavanju, čime se Srbi diskriminišu, pokušaj eliminacije srpskih legalnih predstavnika sa kosovske političke scene, nepoštovanje sporazuma iz Brisela, sve se dešava pred misijama koje navodno promovišu vladavinu prava.
"Oni deklarativno kažu kako nešto mora da bude sprovedeno ili kako nešto mora da se promeni i kako neko pravo mora da se poštuje, ali suštinski oni na terenu ništa u tom smislu ne menjaju i oni na taj način, ja verujem, samo odrađaju svoje plate i svoj neki izgovor zbog čega su i dan danas nalaze ovde", naveo je Tomić.
Situacija će da bude znatno teža nakon što Priština, mimo međunarodnih sporazuma, uz prećutnu saglasnost najvećih zapadnih sila, formira vojsku i ubrzano je naoružava, smatraju Srbi. Tome ih je naučilo iskustvo.
Komentari (0)