Ko je Vladimir Putin i kako je sin fabričkih radnika od agenta KGB-a postao jedna od najmoćnijih političkih figura sveta
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Vladimir Vladimirovič Putin danas puni 74 godine. Rođen je 7. oktobra 1952. u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu, u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Više od tri decenije kasnije, nakon karijere u sovjetskoj službi bezbednosti, raspada države u kojoj je služio i političkog uspona kroz vlast u Sankt Peterburgu i Moskvi, postao je predsednik Rusije. Od 1999. godine neprekidno je na vrhu ruske politike.
Njegova biografija zato predstavlja i svojevrsnu hronologiju promena kroz koje je prošla Rusija: od Sovjetskog Saveza, preko haotičnih 1990-ih, do centralizovane države 21. veka i velikog sukoba sa Zapadom.
Detinjstvo u posleratnom Lenjingradu
Vladimir Putin je odrastao u radničkoj porodici. Njegov otac Vladimir Spiridonovič Putin bio je zaposlen u fabrici, a tokom Drugog svetskog rata služio je u sovjetskim oružanim formacijama i bio teško ranjen. Njegova majka Marija Ivanovna bila je fabrička radnica. Putin je bio najmlađe dete u porodici; dvojica starije braće umrla su pre njegovog rođenja, odnosno tokom njegovog najranijeg detinjstva. Jedan je preminuo još kao beba, dok je drugi umro tokom opsade Lenjingrada, piše enciklopedija Britanika.
Porodica je živela u komunalnom stanu, tipičnom za posleratni sovjetski Lenjingrad, gde je više porodica delilo zajedničke prostorije. Putin je u školi bio poznat po tome da nije odmah pripadao omladinskim komunističkim organizacijama, a sport je vrlo rano postao važan deo njegovog života. Sa oko 12 godina počeo je da trenira sambo i džudo. Kasnije je upravo džudo postao jedan od elemenata njegovog javnog imidža.
Istovremeno, još kao tinejdžer pokazivao je interesovanje za rad obaveštajnih službi. Prema njegovim biografskim zapisima, privlačile su ga slike sovjetskih obaveštajaca iz filmova, a kao mladić je želeo da radi u KGB-u. Savet koji je dobio bio je da prvo završi fakultet.
Pravo kao put ka Komitetu državne bezbednosti
Putin je 1970. upisao Pravni fakultet Lenjingradskog državnog univerziteta, a diplomirao je 1975. godine. Na fakultetu je predavao Anatolij Sobčak, profesor prava koji će mnogo godina kasnije postati jedna od najvažnijih figura u Putinovom političkom usponu.
Iste godine kada je završio fakultet, Putin je počeo karijeru u Komitetu državne bezbednosti, poznatom kao KGB. Proveo je narednih godina u službi, najpre u Lenjingradu, a zatim u inostranstvu. Enciklopedija Britanika navodi da je u KGB-u proveo ukupno oko 15 godina, dok zvanična ruska biografija njegov rad u organima državne bezbednosti smešta od 1975. do 1990. godine.
Povezane vesti
U početku je radio u kontraobaveštajnoj strukturi, a potom prešao u Prvu glavnu upravu KGB-a, koja je bila zadužena za spoljnu obaveštajnu službu. Godine 1984. poslat je u Moskvu na dodatnu obuku, a godinu dana kasnije dobio je službu u Istočnoj Nemačkoj.
Godine u KGB-u
Od 1985. do 1990. Putin je radio u Drezdenu, u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Bio je oficir KGB-a i radio u kontaktu sa istočnonemačkom službom državne bezbednosti Štazi. Za to vreme napredovao je do čina potpukovnika.
wikimedia/Public domain
Drezden je u njegovoj biografiji važan iz još jednog razloga. Tamo je dočekao dramatičan kraj istočnonemačkog komunističkog sistema i pad Berlinskog zida 1989. godine. KGB je u tom trenutku izgubio jedan od svojih najvažnijih oslonaca u Istočnoj Evropi, a Putin se ubrzo vratio u Lenjingrad.
To iskustvo raspada sistema kasnije će biti važno za razumevanje njegovog političkog pogleda. Sam Putin je raspad Sovjetskog Saveza opisivao kao veliku geopolitičku katastrofu 20. veka.
Po povratku u Lenjingrad radio je u strukturi univerziteta, a zatim se ponovo približio Anatoliju Sobčaku. To je bio trenutak kada se njegova karijera počela premeštati iz sveta obaveštajnih službi u svet politike.
Od Sobčaka do gradske vlasti
Kada je Sobčak početkom 1990-ih postao jedna od vodećih figura u političkom životu Sankt Peterburga, Putin je dobio posao u gradskoj administraciji. Godine 1991. postao je šef Komiteta za spoljne odnose gradske uprave, a bavio se međunarodnim kontaktima, investicijama i ekonomskim vezama grada sa inostranstvom. Do 1994. postao je prvi zamenik gradonačelnika.
Sankt Peterburg tog vremena bio je veoma različit od današnje Rusije. Sovjetski sistem se raspao, institucije su se menjale, privatizacija je stvarala nove poslovne elite, a država je prolazila kroz duboku ekonomsku i političku krizu. Putin je u tom periodu stekao iskustvo u administraciji i izgradio mrežu kontakata koja će ga kasnije pratiti u Moskvu.
Povezane vesti
Kada je Sobčak izgubio izbore 1996. godine, Putin se preselio u Moskvu. Tamo je počeo da napreduje kroz strukture predsedničke administracije Borisa Jeljcina. U naredne tri godine dobio je nekoliko sve važnijih funkcija, sve dok 1998. nije postavljen za direktora Federalne službe bezbednosti, FSB-a, naslednika KGB-a u oblasti unutrašnje bezbednosti. U martu 1999. postao je i sekretar Saveta bezbednosti Rusije.
1999: godina koja je promenila sve
Putin je do leta 1999. još bio relativno malo poznat široj ruskoj javnosti. To se promenilo u avgustu, kada ga je Jeljcin postavio za premijera.
Rusija je tada bila duboko opterećena posledicama finansijske krize iz 1998. godine, političkom nestabilnošću i ratom u Čečeniji. Putin je nastupao kao političar reda, discipline i snažne države. Njegova popularnost je brzo rasla, naročito tokom nove faze rata u Čečeniji.
A onda je usledio potez koji je odredio njegovu karijeru.
Boris Jeljcin je 31. decembra 1999. podneo ostavku. Putin je automatski postao vršilac dužnosti predsednika Rusije. Samim tim, čovek koji je samo nekoliko meseci ranije bio relativno nepoznat premijer postao je šef države. Na izborima u martu 2000. pobedio je već u prvom krugu i 7. maja preuzeo pun predsednički mandat.
Prva Putinova Rusija
Putin je na početku svoje vladavine obećao obnovu državne snage i stabilnosti. Jedan od njegovih prvih velikih poteza bilo je jačanje kontrole federalne vlasti nad regionima. Uspostavljeno je sedam federalnih okruga kojima su rukovodili predstavnici predsednika, dok su regionalni guverneri izgubili deo političke autonomije.
Istovremeno je počeo obračun sa političkim i ekonomskim uticajem najmoćnijih ruskih biznismena, često nazivanih oligarsima. Deo njih je izgubio uticaj, a pojedini su napustili zemlju ili se našli pod pritiskom državnih institucija. Posebno važan bio je odnos prema velikim medijskim kompanijama: Putinova vlast je postepeno povećavala kontrolu države nad nacionalnim televizijskim prostorom.
U ekonomskom smislu, prvi Putinovi predsednički mandati poklopili su se sa periodom snažnog rasta ruske ekonomije, podstaknutog, između ostalog, visokim cenama energenata. Rusija je povećavala devizne i budžetske rezerve, a prosečni životni standardi su se u odnosu na krizne godine 1990-ih poboljšavali.
Putin je 2004. osvojio drugi predsednički mandat.
Četiri godine bez predsedničke funkcije
Ruski ustav tada je ograničavao predsednika na dva uzastopna mandata. Putin zato 2008. nije mogao da se kandiduje za još jedan uzastopni predsednički mandat.
Njegov naslednik bio je Dmitrij Medvedev, koji je pobedio na predsedničkim izborima u martu 2008. Putin je nekoliko sati nakon Medvedevljevog stupanja na dužnost postavljen za premijera. Formalno, predsednik države bio je Medvedev, ali je Putin ostao centralna politička figura. Bio je i predsednik stranke Jedinstvena Rusija.
Tanjug/AP/Ekaterina Shtukina, Sputnik
U tom periodu promenjen je i ustavni okvir: predsednički mandat produžen je sa četiri na šest godina. Kada su Putin i Medvedev 2011. objavili da će zameniti funkcije, postalo je jasno da Putin planira povratak u Kremlj.
To je izazvalo velike proteste nakon parlamentarnih izbora krajem 2011. godine, tokom kojih su opozicija i međunarodni posmatrači ukazivali na nepravilnosti. Putin je, međutim, pobedio na predsedničkim izborima u martu 2012. i vratio se u Kremlj.
Povratak u Kremlj i promena odnosa prema Zapadu
Drugi period Putinove predsedničke vlasti doneo je snažniju kontrolu nad političkim sistemom i rastuće tenzije sa Zapadom. Nakon velikih protesta 2011. i 2012. godine uvedena su nova ograničenja za deo nevladinih organizacija i opozicionih struktura, a vlast je pojačala kontrolu nad političkim prostorom.
Prelomna godina bila je 2014.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Nakon političke krize u Ukrajini, Rusija je preuzela kontrolu nad Krimom i potom ga pripojila Ruskoj Federaciji. Ukrajina i veliki deo međunarodne zajednice taj potez nisu priznali, a usledile su sankcije protiv Rusije. Istovremeno je izbio rat u Donbasu između ukrajinskih snaga i proruskih separatista, uz višegodišnje rusko vojno i političko učešće koje je Moskva u različitim fazama opisivala na različite načine.
Iste decenije Rusija je proširila svoje vojno prisustvo i van postsovjetskog prostora. Od 2015. godine ruske snage direktno su intervenisale u ratu u Siriji, podržavajući vladu Bašara al-Asada.
Od 2018. do novog ustavnog poretka
Putin je 2018. osvojio četvrti predsednički mandat. U tom periodu Rusija je nastavila da se suočava sa sankcijama i pogoršanim odnosima sa SAD i evropskim državama, dok je Moskva istovremeno pokušavala da ojača odnose sa Kinom i drugim državama izvan zapadnog saveza.
Tanjug AP/Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Godine 2020. sprovedene su ustavne promene koje su, između ostalog, promenile pravila o predsedničkim mandatima. Jedna od najvažnijih posledica bila je mogućnost da se Putin ponovo kandiduje nakon 2024. godine, čime je otvorena mogućnost da ostane na vlasti do 2036. ako ponovo pobedi na izborima, piše Rojters.
Rat koji je promenio Rusiju i Evropu
U februaru 2022. Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, posle višegodišnjeg sukoba koji je počeo 2014. godine. Putin je operaciju predstavio kao odgovor na bezbednosne pretnje i ciljeve koje je Moskva definisala u odnosu na Ukrajinu. Ukrajina i njeni saveznici invaziju su ocenili kao ničim izazvanu agresiju.
Rat je doveo do najvećeg pogoršanja odnosa Rusije i Zapada od kraja Hladnog rata. SAD, Evropska unija i druge zemlje uvele su široke ekonomske i političke sankcije Rusiji, dok su Ukrajini pružale vojnu, finansijsku i političku pomoć.
AP/Russian Defense Ministry Press Service
Za Putina je rat značio i novu fazu unutrašnje politike. Rusija je dodatno ograničila prostor za javno neslaganje i nezavisne medije, dok je vlast rat predstavila kao sukob Rusije sa širim Zapadom.
Istovremeno, rat je promenio i odnose Rusije sa ostatkom sveta. Moskva je intenzivirala ekonomske i političke veze sa Kinom, Indijom, Iranom i drugim državama koje nisu pristupile zapadnim sankcijama.
Peti mandat
Na predsedničkim izborima u martu 2024. Putin je prema zvaničnim rezultatima osvojio novi mandat, a 7. maja iste godine položio je zakletvu i započeo peti predsednički mandat. Izborni proces kritikovali su ruska opozicija i deo međunarodne zajednice, dok je Kremlj odbacio tvrdnje da izbori nisu bili legitimni. Rojters je tada naveo da su SAD i više evropskih zemalja bojkotovale inauguraciju, dok je Francuska poslala svog predstavnika.
Sergei Guneyev / WillWest News / Profimedia
Time je Putin dodatno učvrstio poziciju lidera koji je na vlasti duže od četvrt veka. Od 1999. godine do danas smenjivali su se njegovi predsednički i premijerski mandati, ali je on ostao centralna figura ruskog političkog sistema.
Ako završi sadašnji šestogodišnji mandat, Putin će biti na čelu Rusije do 2030. godine. Ustav mu, nakon promena iz 2020, omogućava da se kandiduje i 2030. godine, što bi mu, ukoliko pobedi, otvorilo mogućnost da ostane predsednik do 2036. godine. Putin je u junu 2026. na pitanje Rojtersa da li planira da ostane na vlasti do 2036. odgovorio da je o tome prerano govoriti i rekao da trenutno ne razmišlja o toj mogućnosti.
Putin danas
Vladimir Putin danas puni 74 godine i nalazi se u petom predsedničkom mandatu, koji je počeo u maju 2024. godine. I dalje je na čelu Rusije, više od četvrt veka nakon što je krajem 1999. godine, posle ostavke Borisa Jeljcina, postao vršilac dužnosti predsednika.
Njegov peti mandat protiče u znaku rata u Ukrajini, koji je ušao u petu godinu, ali i pokušaja da se pronađe put ka njegovom okončanju. Sjedinjene Američke Države na čelu sa Donaldom Trampom pokušavaju da obnove pregovore, ali do trajnog dogovora još nije došlo.
Bonus video:
Komentari (0)