Od mirnih protesta do nasilja na ulicama Albanije: Šta stoji iza eskalacije?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Višemesečni protesti u Albaniji poslednjih dana prerasli su u nasilne sukobe, a nezadovoljstvo koje je u početku bilo usmereno na pojedinačne projekte preraslo je u šire kritike vlasti i životnog standarda. Da li je reč o lokalnom političkom sukobu ili delu šireg talasa protesta u Evropi?
Naime, protesti u Albaniji traju mesecima, ali je njihova eskalacija poslednjih dana ponovo skrenula pažnju na političke i društvene prilike u toj zemlji. Dok se na ulicama okupljaju mladi, studenti i drugi nezadovoljni građani, u protestima sve značajniju ulogu ima i opozicija, predvođena Demokratskom strankom Salija Beriše.
Gostujući na Euronews Srbija državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Ivan Bošnjak ocenio je da se protesti u Albaniji uklapaju u širi evropski trend mobilizacije građana, posebno mladih, putem društvenih mreža. Ipak, upozorio je da je albanski slučaj obeležen izraženim nasiljem i napadima na državne institucije.
Euronews Srbija
"Čini se da je posredi jedan scenario gde se, pomoću društvenih mreža, vrlo lako mobilišu mlade generacije, pre svega, koje uglavnom, barem ovde na Balkanu, imaju sličnu poruku: želim da ostanem u svojoj državi i neće mi nekakav korumpirani establišment upravljati životom", rekao je Bošnjak.
Prema njegovoj oceni, intenzitet sukoba otvara pitanje sposobnosti institucija da odgovore na nezadovoljstvo građana, ali i načina na koji se protesti organizuju i usmeravaju.
Bošnjak je podsetio i da se Albanija nalazi među zemljama koje se smatraju naprednijim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, napredak na evropskom putu, kako je ukazao, ne znači automatski da su rešeni problemi koji utiču na svakodnevni život građana.
Od protesta zbog pojedinačnih projekata do šireg nezadovoljstva
Politički analitičar Marko Miškeljin ocenio je da je važno razlikovati početne povode za proteste od razloga zbog kojih se nezadovoljstvo vremenom širi na veći deo društva.
Prema njegovim rečima, među prvim povodima bili su sporovi povezani sa izgradnjom hotela i protestima koji su u javnosti dobili naziv "flamingo protesti". Vremenom su, međutim, zahtevi postali širi i obuhvatili pitanja životnog standarda i načina upravljanja državom.
Euronews Srbija
"Sada dolazi do eskalacije, čini mi se, iz nekoliko razloga. Prvenstveno zato što očigledno je pitanje koje neće otići samo od sebe", rekao je Miškeljin.
On smatra da se na primeru Albanije vidi kako početno nezadovoljstvo može da preraste u širi politički pokret, posebno kada postoje problemi koji prevazilaze jedan konkretan povod.
"Vidimo i neke socijalne zahteve, vidimo zahteve za prosto boljim životnim standardom, svim onim što je, pa, donekle i očekivano od ljudi koji protestuju u Evropi u 21. veku", naveo je Miškeljin.
Prema njegovom tumačenju, opozicija u Albaniji uspela je da preuzme značajan deo političkog narativa protesta. Ipak, ukazao je da se način na koji političke stranke reaguju na proteste razlikuje od zemlje do zemlje.
Govoreći o evropskim integracijama, Miškeljin je istakao da formalna procena napretka neke države ka članstvu u EU nije isto što i njena ukupna spremnost da funkcioniše kao članica Unije. Društveno nezadovoljstvo, kvalitet institucija i životni standard, prema njegovoj oceni, takođe su važni za razumevanje prilika u zemlji.
Euronews Srbija
Da li postoji veza između protesta u Albaniji i Srbije?
Jedna od tema razgovora bila je i izjava studenta iz Tirane, koju je preneo Euronews Albania, da je u kontaktu sa kolegama u Srbiji u vezi sa organizacijom protesta i da se ugleda na srpski model.
Bošnjak je ocenio da takva komunikacija nije neočekivana, imajući u vidu da mladi ljudi koriste društvene mreže za razmenu iskustava i ideja. Podsetio je i na simboliku krvave šake koja se pojavljivala tokom protesta u Srbiji, povlačeći paralelu sa ranijim protestnim pokretima u Albaniji.
"Za mene je to dosta neobična informacija, ali očekivana, obzirom da mladi ljudi između sebe komuniciraju društvenim mrežama", rekao je Bošnjak.
On smatra da postoje sličnosti u načinu na koji se protesti organizuju i u simbolima koje koriste, ali je istakao da su događaji u Albaniji, prema njegovoj oceni, imali znatno nasilniji tok.
Ipak, sama činjenica da demonstranti iz dve zemlje razmenjuju iskustva ne znači nužno da postoji jedinstvena organizacija ili koordinacija protesta. Za takav zaključak bili bi potrebni dodatni dokazi.
Miškeljin je, sa druge strane, ukazao na razlike u ulozi opozicionih stranaka u protestnim pokretima u različitim evropskim zemljama. Dok je u Albaniji opozicija, prema njegovoj oceni, preuzela inicijativu u oblikovanju političkog narativa, u Francuskoj su pojedine opozicione stranke zauzele drugačiji pristup.
Evropske integracije i nezadovoljstvo građana
Protesti u Albaniji otvaraju i pitanje odnosa između evropskih integracija i unutrašnje političke stabilnosti. Iako je članstvo u EU jedan od glavnih strateških ciljeva zemlje, nezadovoljstvo građana pokazuje da napredak u pregovorima ne mora automatski da dovede do većeg poverenja u institucije.
Bošnjak je ocenio da ostaje da se vidi da li će se situacija smiriti i kakve će posledice protesti imati po dalji evropski put Albanije.
Miškeljin je, pak, naglasio da se politički i ekonomski pokazatelji moraju posmatrati zajedno sa stanjem na terenu. Prema njegovom tumačenju, nezadovoljstvo životnim standardom i načinom upravljanja državom može da postane šira osnova za proteste, čak i kada je njihov prvobitni povod ograničen na konkretno pitanje.
Dalji razvoj događaja zavisiće, između ostalog, od odgovora albanskih institucija, odnosa vlasti i opozicije i toga da li će zahtevi demonstranata dobiti širu političku podršku.
Vše pogledajte u videu u tekstu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)