Igre 
Euronews Srbija u Pragu: Prvi Samit Evropske političke zajednice i novi forum za diskusiju, Vučić sa liderima EU
Komentari06/10/2022
-14:52
U Pragu je počeo Sastanak Evropske političke zajednice koji je okupio 43 lidera, iako su pozivnice stigle na 44 adrese (predstavnici Danske nisu došli zbog unutrašnjih razloga). Na početku samita češki premijer Petr Fiala je dočekao goste koji su dolazili crvenim tepihom. On je poručio da je predviđeno da današnji sastanak bude neformalan, te da će biti mnogo bilateralnih susreta, javlja reporterka Euronews Srbija iz Praga. Na samitu učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji se sastao sa evropskim zvaničnicma, među kojima su nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Francuske Emanuel Makron koji je i inicirao ideju o EPZ.
Domaćin prvog Samita Evropske političke zajednice je Češka, zemlja koja trenutno predsedava Savetom Evropske unije. Kako je ranije najavljeno, u fokusu Samita biće pre svega bezbednosna pitanja. Savet Evropske unije je naveo da će cilj biti postizanje dijaloga i poličke saradnje kada je reč o pitanjima od zajedničkog interesa, jačanje bezbednosti i stabilnosti na evropskom kontinentu.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je, dolazeći na sastanak, izjavio je da je cilj ovog skupa da se pošalje jedinstvena poruka evropskog kontinenta, da se vodi strateški razgovor koji do sada nije postojao, kao i da iz toga izađu zajednički projekti.
"Svi delimo isti prostor, često i istu istoriju i naša vokacija je da izgradimo zajedničku budućnost“, rekao je Makron novinarima .
Tanjug AP/Petr David Josek
Makron kaže da se danas šalje poruka jedinstva evropskog kontinenta bez razlike da li su zemlje članice Unije ili ne, zemlje koje su u proceduri pristupanja i druge koje su napustile Uniju ili koje neće da pristupe.
"Želeo bih da danas imamo koristan razgovor, da stavimo ovu zajednicu u funkciju i da iz toga izađu projekti. Razgovaraćemo o bezbednosti, strategiji odbrane, o energiji, o migraciji, sve što sačinjava svakodnevnicu naših sugrađana", naveo je Makron.
Vučić će imati brojne bilateralne susrete
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji učestvuje na Samitu U Pragu imaće brojne bilateralne susrete sa evropskim zvaničnicma. Sastaće se sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predsednikom Češke i premijerom Španije. Predviđen je i trilateralni sastanak sa nemačkim kancelarom i francuskim predsednikom.
Povezane vesti
Po dolasku u Prag predsednik Srbije Aleksandar Vučić je već imao kratke susrete sa evropskim zvaničnicima. Na instagram nalogu "buducnostsrbijeav" predsednik Srbije je napisao da je imao susret sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. On je istakao da će se na Samitu u Pragu diskutovati o nekim od najbitnijih tema današnjice koje opterećuju ceo svet.
"Ponovio sam da Nemačka od Srbije uvek može da očekuje ozbiljno učešće i partnerstvo u svim projektima koji su u nacionalnom interesu naše zemlje", naveo je Vučić.
Zatim se susreo i sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, navodeći da je imao srdačan susret sa njim.
"Dogovorili smo se da se ponovo sastanemo, kako bismo razmotrili najbitnija pitanja od značaja za budućnost, ne samo naše zemlje i regiona, već i u svetlu globalne krize sa kojom se svi suočavamo", naveo je Vučić.
Predsednik Srbije se sastaje i sa brojnim evropskim zvaničnicima, među kojima je i premijerka Finske Sana Marin.
Vučić i Plenković o uvozu nafte
Za Srbiju je Samit imao "vruć uvod", nakon što se u hrvatskim medijima pojavila informacija da je ta zemlja blokirala izuzetak za uvoz ruske nafte preko JANAF-a, od kojeg bi profitirala Srbija. Premijerka Ana Brnabić je rekla da očekuje da će Vučić danas u Pragu biti pod "ogromnim pritiscima".
Po dolasku u Prag novinarima su se obratili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Hrvatske Andrej Plenković. Vučić je rekao da je Srbija tražila da Zapadni Balkan bude izuzet od zabrane uvoza ruske nafte putem gasovoda Janaf, ali "onda su se naše komšije pohvalile da su oni zaslužni za to što nije došlo do toga". On je napomenuo da su neke zemlje EU, poput Bugarske i Mađarske izuzete, a Srbija nije, a da "Hrvatska samo radila svoj posao koji radi već više decenija".
Povezane vesti
Predsednik Hrvatske Andrej Plenković je rekao da su se sve odluke na nivou EU donosile zajednički i da Srbija ne može u ovakvim okolnostima da sedi na dve stolice. "Ne može Srbija biti zemlja koja dolazi ovde i razgovara o evropskoj perspektivi i očekivati velike iskorake napred, a ne poštovati niti jednu sankciju prema Rusiji", rekao je premijer Hrvatske. Naveo je da je bilo mnogo zemalaj koje su bile protiv izuzeća Srbije i naglasio: "Neka se malo raspitaju, neka pitaju EK što se nije zalagala za njih".
Novi forum za diskusiju o budućnosti kontinenta
Većina komentara o Evropskoj političkoj zajednici, od kada je Makron izneo predlog, bila je veoma pozitivna. Pandemija kovida 19 i ruska invazija na Ukrajinu su doveli su do pokretanja uticaja Rusije i Kine u "dvorištu EU". Kako je rekao Stiven Blokmans, direktor istraživanja u CEPS-u, nova organizacija će biti dobar dodatak međunarodnim organizacijama i drugim međuvaldinim konferencijama.
Većina evropskih zemalja već pripada nekoj od organizacija kao što su EU, NATO, Savet Evrope, OEBS. Te organizacije podržavaju ljudska prava i vladavinu prava u zemljama, kao i pitanja kontrole naoružanja, slobode štapme i slobodnih izbora. Ipak, Moskva je napustila Savet Evrope nekoliko sati pre glasanja o njenom izbacivanju, a OEBS, koji odluke donosi jednoglasno, postao je talac od strane Rusije i njenog saveznika Belorusije.
Povezane vesti
Zbog toga bi Evropska politička zajednica, po zamisli francuskog predsednika Makrona i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, ponudila prostor za političke i strateške diskusije o budućnosti kontinenta.
"Zaista ima potencijal da izgradi novi forum za stratešku razmenu i kreiranje politike na pankontinentalnom nivou, što geopolitička situaicja u ovom trenutku zahteva", rekla je za Euronews izvršna direktorka za Evropu i Evroaziju u Fondu za otvoreno društvo Danijela Švarcer.
Ko je pozvan na Samit?
Poziv za ovaj samit u Pragu dobili su zvaničnici iz 44 lidera od kojih su njih 27 predstavnici zemalja članica Evropske unije.
Tanjug/AP/Petr David Josek
Neimenovani zvaničnik EU ranije je potvrdio da su pozivnice upućene Albaniji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Bosni i Heregovini, Crnoj Gori, Gruziji, Islandu, Lihtenštajnu, Moldaviji, Severnoj Makedoniji, Norveškoj, Srbiji, Švajcarskoj, Turskoj, Ukrajini, Velikoj Britaniji, kao i vlastima u Prištini.
Sa ovog spiska, zemlje kandidati su Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, kao i Turska koja je privremeno prekinula pregovore, dok odnedavno status kandidata imaju i Ukrajina i Moldavija.
Norveška, Lihtenštajn i Island nisu deo EU, ali su dugogodišnje članice Evropske ekonomske zone. Ove tri zemlje, kao i Švajcarska, članice su i Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA). Velika Britanija bivša je članica i EU i Evropske ekonomske zone.
Komentari (0)