Igre 
Deklaracija o nestalima korak napred, Odalović: Srbija spremna odmah da primeni sve, nema tabu tema
Komentari04/05/2023
-14:38
U Briselu je pre dva dana održana nova runda dijaloga između Beograda i Prištine na najvišem nivou, a to je bio prvi susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija posle 45 dana i dogovora koji je postignut u Ohridu o implementacionom aneksu evropskog sporazuma za normalizaciju odnosa. Prva tema na agendi je bila Deklaracija o nestalima koja je i usvojena, a Srbija je, kako je istaknuto, spremna odmah da je primeni. Šta taj dokument zapravo predviđa?
U tekstu Deklaracije se navodi da su obe strane preuzele obaveze ističući važnost rešavanja sudbine preostalih nestalih osoba kako bi se okončala patnja njihovih najmilijih i kako bi se podstaklo trajno pomirenje i mir. Zajednička konsolidovana lista nestalih napravljena je kroz mehanizam radne grupe i na njoj se nalazi 1.621 lice.
I iako je po ovom pitanju napravljen određeni pomak, druga tačka na dnevnom redu nije doživela takvu sudbinu, pa po pitanju Zajednice srpskih opština i njenog statuta nije načinjen nikakav korak napred.
Na pitanje da li procese iz deklaracije usvojene u Briselu može da blokira odbijanje Prištine da formira ZSO i da li pitanje nestalih može za sebe da bude rešavano funkcionalno, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović je za Euronews Srbija rekao da pitanje nestalih ne treba politizovati, naglašavajući da će za eventualnu politizaciju biti odgovorna Priština.
"Nema potrebe za bilo kakvom politizacijom, mi tražimo nestala lica, tražimo, nažalost, grobnice, sve informacije do kojih dođemo, informacije koje dobijamo od pojedinaca, predajemo porodicama posmrtne ostake, identifikovana tela i zatvaramo njihovu agoniju time što su svoje srodnike pronašli i sahranili dostojanstvo. To je naš mandat, ko god hoće da iz ovog manadata izađe, upada u ozbiljnu zamku politizacije", rekao je Odalović.
"Pitanje nestalih je humanitarno pitanje"
Odalović kaže da se Deklaracijom o nestalim licima praktično oslobađa proces koji je bio zarobljen pre dve godine, kada je prištinski premijer Aljbin Kurti želeo da obesmisli i ono što je do tada rađeno.
"Priština i dalje nastavlja ono što smo i očekivali, da u suštini ceo proces blokira i obesmisli, dobro je da Deklaracija o nestalim licima prihvaćena, usvojena, ona je sa Prištinom u punoj meri prethodno bila usaglašena", rekao je Odalović za Euronews Srbja.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, deklaracija je važan momenat, to je nešto što je zajednički interes Beograda i Prištine i u tom dokumentu se u prvi plan stavlja da je pitanje nestalih humanitarno pitanje.
"Praktično, oslobađa proces koji je bio zarobljen upravo pre dve godine u samom Briselu, gde je Kurti hteo da obesmili i ono što je do tada rađeno. Deklaracijom se šalje poruka da želimo da bez različitosti, ograničenja i limita uđemo u proces traženja nestalih. Nema tabu tema, nema ničega kada je Beograd u pitanju, odnosno naš stav. Predsednik Vučić je rekao da nam treba 24 sata da od informacije koju date o potencijalnoj lokaciji koju treba da pretražimo, postupimo po njoj, ali s punim pravom tražimo da se Priština isto tako ponaša", rekao je Odalović.
Zajednička komisija
Na pitanje koji su sledeći koraci posle prihvatanja deklaracije, Odalović kaže da predstoji posao, da smo dobili neki novi kvalitet time što smo dobili zajedničku komisiju kojom predsedava predstavnik EU, u kojoj će biti predstavnici Beograda i Prištine i kao posmatrač Međunarodni komitet Crvenog krsta, koji ujedno vodi radnu grupu.
"Postoji radna grupa, postoji mehanizam koji nastavlja da radi", rekao je Odalović i naveo da se u samoj deklaraciji odaje priznanje radnoj grupi na onome što je do sada uradila i poziva se na nastavak rada gde će Evropska komisija vršiti neki nadzor nad implemetacijom svega onoga što se dogovorimo i pratiće implementaciju obaveza koje međusobno definišemo.
Kako je naglasio, to je nama važno jer EU ima dodatnu snagu da nam pomogne da autoritetom institucije dođemo do mnogo više informacija iz arhiva međunarodnih organizacija koje su bile na prostoru Kosova i Metohije i koje su najveći deo svojih arhiva odneli, a koje su nedostupne i Prištini i Beogradu.
"Mehanizam koji je postojao, da podsetim, mi smo podigli ovaj mehanizam na jedna visok nivo transparentnosti, da smo na svakoj lokaciji koja je bila od interesa za Prištinu pozvali predstavnike njihove radne grupe i njihove eksperte da učestvuju u svim fazama pretrage lokacija na koju su oni ukazali, gde su sa nama bili predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Međunarodne komisije za nestala lica, jedan krajnje transparentan deo koji je odrađivan. Isto to tražimo i od Prištine da se tako panaša, da i naši članovi radne grupe i naši eksperti i međunarodni predstanici budu prisutni na lokacijama koje su od našeg interesa, a koje smo Prištini prijavili kao potencijalne", rekao je Odalović.
"Imamo sve informacije, lokacije, spremne timove"
Govoreći o dinamici, Odalović je naveo da smo spremni da to "počne juče".
Povezane vesti
"Imamo sve informacije, lokacije, spremne timove, spremni smo da na poziv sada u roku od tri sada do lokacije na KIM, pojavimo se tamo. Priština, nažalost, do sada nije pokazala tu spremnost. To je očigledno da je ovo prešlo u jednu ozbiljnu političku kampanju koja je ceo proces u Hagu pokušala da obesmisli pa i ovo pitanje. Dobro je da se sada što pre sastanemo", naveo je Odalović.
Prema njegovim rečima, napravili smo zajedničku konsolidovanu listu kroz mehanizam radne grupe.
"Na toj listi od 1.621, prvo je Albanac jer je na "a" prezime, "š" je poslednje, tu je Srbin jer je tako složena, nismo hteli da žrtve i nestale na bilo koji način odvajamo, prilazimo svakoj informaciji, lokaciji bez ikakave različitosti i odlaganja. Mi smo to tražili i od Prištine. Poslednji sastanak radne grupe je bio u Beogradu 16. aprila 2021. godine. Do tada smo radili zajedno upravo na ovim principma, po ovim pravilima. Poslednje što smo uradili je lokcija Kiževak, na kojoj smo pronašli sedam tela kosovskih Albana, rađena je godinama uz puno prisustvo prištinske strane, njihovih eksperata koji su učestvovali u svim fazama. Kada smo identifikovali, čak smo doveli porodice onih koji su stradali na lokaciju da im krajnje odgovono pokažemo. Nemamo tu nijedan problem. Šta nas muči, što Priština nije spremna da u ovom trentuku prihvati da od 1.621 nestale osobe, 568 je Srba i ostalih nealbanaca, to je više od trećine nestalih koji nisu Albanci. Želimo da upravo ovaj proces što pre počne, da porodicama vratimo nadu, jer porodice su u ove dve godine bile najveći taoci", naveo je Odalović.
Šta piše u Deklaraciji o nestalim licima
U tekstu Deklaracije o nestalim licima, koja je objavljena na portalu Spoljno-političke službe Evropske unije (EEAS), navodi se da su obe strane preuzele obaveze ističući važnost rešavanja sudbine preostalih nestalih osoba kako bi se okončala patnja njihovih najmilijih i kako bi se podstaklo trajno pomirenje i mir. Takođe je navedeno da Deklaracija prati razumevanje Međunarodnog komiteta Crvenog Krsta (ICRC) o nestalim licima, što uključuje lica koja su prinudno nestala ("forcibly disappeared").
Podseća se i da će se se sve kategorije nestalih tretirati sa jednakim prioritetom i uvažava se posao koji je obavila Radna grupa za nestala lica kojom predsedava ICRC. Podstiče se i saradnja sa drugim relevantnim akterima u oblasti nestalih lica, posebno Međunarodnom komisijom za nestala lica (ICMP) i prepoznaje se pitanje nestalih kao humanitarno. Takođe, konstatuje se hitna potreba za dodatnim naorima da se ublaži patnja porodica.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u priloženoj potpisanoj izjavi uz Deklaraciju o nestalim licima koja je usvojena pre dva dana u Briselu naveo da termin "prinudno nestali", koji se inače koristi u deklaraciji, nije striktno pravni termin, već da naglašava okolnosti pod kojima je neko lice nestalo, bez obzira na različite pravne kvalifikacije prema međunarodnim i nacionalnim zakonima.
"Ovo pojašnjenje je dato kako bi se izbegli bilo kakvi nesporazumi ili tumačenje termina 'prinudnog nestanaka' kao 'prisilnog nestanaka' koji ima jasno pravno značenje definisano Međunarodnom konvencijom za zaštitu svih lica od prisilnog nestanka (2006)", navodi se u izjavi koju je potpisao Vučić.
Dodao je da osoba može "prinudno nestati" kao posledica dela koje je počinio pojedinac, vojska, paravojna, politička ili druga grupa ili organizacija povezana sa sukobom.
Zahvaljujući naporima Beograda odbačen je termin "prisilno nestali" (enforced disappearances) koji je pravna kategorija definisana međunarodnom konvencijom i koji bi podrazumevao direktnu pravnu odgovornost države Srbije za sve slučajeve nestanaka tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, koji je pre dva dana takođe bio u Briselu, kao i da je plan Prištine osujećen.
"Umesto tog termina, usvojen je termin 'prinudno nestali' (forcibly disappeared) koji nije nikakva pravna kategorija i koji se ne nalazi ni u jednoj međunarodnoj konvenciji, već isključivo opisuje okolnosti pod kojim se nestanak desio i zato ne može da proizvede nikakvo pravno dejstvo po interese države Srbije, niti njenu odgovornost", objasnio je Petković.
Komentari (0)