Igre 
Lajčak izneo predloge, Kurti svoje ideje: Nova runda diplomatske ofanzive bez odgovora na pitanje - kako do deeskalacije
Komentari05/07/2023
-19:34
Postoji razumevanje za potrebu da se ide napred po pitanju tri tačke - predloga Evropske unije, poručio je specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak nakon sastanka sa najvišim prištinskim zvaničnicima. Ipak, dok je Lajčak predstavljao svoje predloge, kosovski premijer Aljbin Kurti iznosio je svoja viđenja, pa u vazduhu i dalje vise pitanja gde smo danas, mesec i po dana od izbijanja novih tenzija na severu KiM, kao i hoće li mere EU protiv Prištine konačno naterati Kurtija da preduzme korake ka deeskalaciji situacije.
Odgovori na ova pitanja nisu ništa jasniji ni dan kasnije Lajčakovim dolaskom u Beograd. On se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kako je rekao Lajčak, sa Vučićem je razgovarao o daljem putu dijaloga, uljučujući potrebu za održavanjem novih lokalnih izbora uz učešće Srba i povratak dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
"Nastavio sam svoju posetu susretom sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Imali smo iskren i otvoren razgovor o daljem putu, uključujući potrebu za novim lokalnim izborima uz učešće kosovskih Srba i povratak dijalogu. Sastanak i putovanje pomogli su da se se stekne jasnija slika o narednim koracima'', napisao je Lajčak na svom nalogu na Tviteru.
Predsednik je nakon razgovora poručio da je tokom sastanak upozorio da su Srbi na KiM izložen ''najžešćoj torturi i progonu u poslednjih 15 godina''.
"Još jednom sam upozorio na to da je srpski narod na KiM izložen najžešćoj torturi i progonu u poslednjih 15 godina i ponovio zahteve za poštovanje njihovih prava i bezbednosti. Pozvao sam međunarodnu zajednicu da se konkretnije angažuje po svim tim pitanjima", naveo je Vučić.
Nova runda diplomatske ofanzive usledila je, podsetimo, nakon što je Evropska unija donela prve mere u pokušaju da "disciplinuje" Prištinu i kosovskog premijera. Pre Lajčaka, Beograd i Prištinu posetili su i premijeri Holandije i Luksemburga Mark Rute i Gzavije Betel.
I dok politikolog Vuk Velebit ocenjuje da više zemalja EU danas smatra da je Aljbin Kurti faktor nestabilnosti u regionu, te da bi Srbija treba da iskoristi trenutak da se jače veže za Zapad, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov za Euronews Srbija kaže da se ne zna "koji je ovo put da Lajčak i zvaničnici dolaze kod Kurtija", te da sve pokazuje "nemoć Zapada da natera jednog lidera nepriznate zemlje da ispuni nešto što je preuzeto kao međunarodna obaveza".
Povezane vesti
Efekti kaznenih mera
Evropska unija odlučila je, podsetimo, da sprovede niz mera prema Prištini jer, kako je objasnio portparol Peter Stano, nije preduzela neophodne korake ka deeskalaciji situacije. On je za Tanjug rekao da je privremeno obustavljen rad organa Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da je odlučeno da Kosovo neće biti pozivano na događaje na visokom nivou, da će bilateralne posete biti suspendovane, osim onih koje su usmerene na rešavanje krize na severu KiM u okviru Dijaloga uz podršku EU.
"Programiranje sredstava za Kosovo u okviru vežbe programiranja IPA 2024 takođe je stavljeno na čekanje. Predlozi koje je Kosovo podnelo u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (VBIF) nisu podneti na razmatranje Odboru VBIF-a 29-30. juna", rekao je Stano i dodao da su vlasti u Prištini o ovim merama obaveštene 28. juna.
Dodao je i da su ove mere privremene i potpuno reverzibilne u zavisnosti od razvoja situacije na terenu i odluka o deeskalaciji koje donese premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.
Ipak, upitan u Prištini da li je uspeo da Kurtija "malo smekša", Lajčak je rekao: "On je izneo svoje stavove, ja sam izneo svoje ideje i predloge, sastanak je bio dug, ali veoma važan".
A govoreći o sankcijama protiv Kosova Lajčak je rekao da nije u njegovoj nadležnosti da komentariše te mere. On je podvukao da EU nerado uvodi takve mere i stavio do znanja da ako se ispostavi da Beograd ne postupa u skladu sa zahtevima EU, onda prema njegovim rečima, takođe postoje spremne sankcije.
Euronews/Vladislav Ćup
"Moja želja je da nema sankcija za Kosovo i Srbiju. Želja mi je da se obe strane sastanu u Briselu i da pregovaraju kako da sprovedu sporazum", podvukao je on.
Kako je objasnio Popov, da bi sankcije koje su uvedene dale efekat potrebno je da prođe vreme.
Povezane vesti
"Ako bi Kurti otišao sa ovog položaja i bili raspisani novi izbori, građani na tim novim izborima treba da shvate da ne treba glasati za njega jer im je naneo štetu. Na primer, investicioni plan, pa ako ne budu imali bezvizni režim sa EU, pa ako se kaže da više nemaju nikakvu podršku Zapada za učlanjenje u međunarodne organizacije, to bi doprelo do građana i to bi jedino moglo da ga ruši da ne pobedi na novim izborima. Ali sa svim tim se zakasnilo, mislim da međunarodna zajednica najčešće reaguje zakasnelo i neadekvatno", rekao je Popov.
Velebit smatra da se pokazalo da EU nije sposobna da sama do kraja vodi dijalog i da je u ovom slučaju potrebno jače i čvršće prisustvo Amerike u rešavanju ove krize.
"Mislim da je Srbija ojačala svoju međunarodnu poziciju zbog Kurtija i njegovog ponašanja i mislim da Srbija ovu krizu treba da iskoristi kao priliku i za dodatno jačanje partnerstava sa ključnim zemljama Zapada, a tu pre svega mislim na SAD. Po onome što čujem u razgovoru sa raznim diplomatama, jeste da su Amerikanci vrlo nezadovoljni pozicijom i ponašanjem Aljbina Kurtija. Mislim da je to danas slučaj i sa Nemačkom i drugim zemljama EU, koje su jedinstvene u stavu da je Aljbin Kurti danas faktor nestabilnosti u ovom regionu", istakao je Velebit za Tanjug.
Povezane vesti
Kako do deeskalacije?
Evropska unija i SAD deeskalaciju vide u povlačenju specijalnih jedinica kosovske policije iz opštinskih zgrada i obustavu protesta, a političko u raspisivanju novih izbora koje srpski politički predstavnici ne bi bojkotovali. Zahtev EU da dođe do deeskalacije je jednoglasan.
Koraka ka deeskalaciji, međutim, nema, što je dovelo do uvođenja mera EU i SAD protiv Kosova. SAD su zato otkazale učešće Kosovu u NATO-vežbi, a usledile su i pomenute mere EU.
Politikolog Ognjen Gogić kaže za Euronews Srbija da je situacija na severu KiM u "pat poziciji".
"Ista meta isto odstojanje. Specijalna policija je oko tih zgrada opština i u njima, Srbi su okupljeni ispred i protestuju, a KFOR je između njih. To ne znači da je došlo do smirivanja, ali se makar nije pogoršavalo dalje. Ne postoje znaci pogoršavanja, ali ne postoje znaci ni da bi moglo da dođe do nekog smirivanja i povlačenja i pokazuje se velika nemoć ovih posrednika. Lajčak je imao razgovore u SAD, Briselu i ja mislim da on traži pomoć, da ovo nešto prevazilazi njegove moći i da on zapravo više nije ključni akter koji ima stvari u svojim rukama", rekao je on.
Prvi korak za deeskalaciju, kako naglašava Gogić, jeste povlačenje specijalnih jedinica iz zgrada opština. Prema njegovom mišljenju novi izbori, tačnije avgust koji se pominjao kao opcija za njihovo održavanje, nije realna mogućnost.
Komentari (0)