Kako je slučaj pred MSP digao Berlin na noge: Oštre reakcije zvaničnika i stručnjaka u Nemačkoj posle tužbe Nikaragve

Komentari

Autor: Euronews Srbija

09/04/2024

18:00

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Nikaragva je podnela Međunarodnom sudu pravde tužbu protiv Nemačke za "omogućavanje izvršenja genocida" koji, prema tužbi, Izrael vrši nad Palestincima u Gazi. Nikaragva je takođe tražila da sud donese hitne mere kako bi se sprečila isporuka oružja Izraelu od strane Berlina, prenosi Al Jazeera.

Najpre se Međunarodnom sudu obratio ambasador Nikaragve u Holandiji koji je upozorio da ukoliko Izrael nastavi da neselektivno gađa ciljeve po Gazi, a uz podršku zemalja kao što je Nemačka, da će takvi postupci dovesti do narastanja nove generacije Palestinaca koja će se podići na ustanak.

Zanimljivo je da je Nikaragva angažovala upravo Nemca da bude glavni pravni zastupnik tužbe pred sudom i on je rekao da je patetičan izgovor Nemaca koji šalju humanitarnu pomoć u Gazu, a sa druge strane istovremeno Izraelu šalju ubojito oružje kojim Izrael, kako je istakao, ubija palestinsku decu, žene i muškarce.

Nemačka tek treba da iznese svoju odbranu pred sudom, ali je zastupnica Nemačke rekla da Nemačka ne krši i da nije kršila konvenciju o genocidu ni direktno ni indirektno.

Ono što Nemcima u svemu ovome posebno smeta jeste upravo država koja je tuži. Naime, Nemačka posmatra Nikaragvu kao diktaturu, a nemački mediji pišu da je premijer Daniel Ortega svojevremeno bio ikona levice, a da je sada "despot i diktator" i da postoje izveštaji Ujedinjenih nacija koji Ortegu optužuju za sprečavanje osnovnih sloboda i za progon opozicije.

Nemačka vojna pomoć Izraelu

S druge strane, Nemačka nastavlja da pruža ozbiljnu vojnu pomoć Izraelu. Ta pomoć se u 2023. godini udvostručila, ali kako su vesti o humanitarnoj katastrofi sve više počele da dominiraju globalnim medijima, tako je i vlada počela da se ograđuje i da upozorava Izrael da spreči humanitarnu katastrofu. Ipak, zvanično Nemačka nastavlja da vojno, a sve manje politički, podržava Izrael.

Povodom šest meseci od terorističkog napada Hamasa, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, pod čijom nadležnošću je i odbrana pred Međunarodnim sudom pravde, podsetila je na činjenicu da su teroristi Hamasa počinili brojne zločine, da su ubijali nevinu decu, žene i muškarce iz čiste mržnje prema Izraelu.

Međunarodni sud Pravde, pred kojim se ovaj postupak odvija, sve više se bavi aktuelnim sukobima i već je bilo jedno suđenje. Južna Afrika je tužila Izrael upravo za genocid. Sud je naložio tada Izraelu da učini sve što je moguće kako bi povećao pristup humanitarnoj pomoći stanovništvu Gaze

Matić: Nemačka oštro odbacuje bilo kakvu povezanost sa genocidom

Donoseći ugao gledanja zvanične Nemačke na tužbu Nikaragve, svoj komentar je za Euronews Srbija dao Srećko Matić, novinar DW-a. U izjavi Matić navodi da su reakcije u Nemačkoj direktne, te da zvanična Nemačka oštro demantuje bilo kakvo pomaganje u činjenju genocida, kako se navodi u tužbi Nikaragve.

"To su zapravo teške optužbe s obzirom na ono šta su Nemci, pogotovo u Drugom svetskom ratu, napravili drugima, a pogotovo Jevrejima, ali i ne samo Jevrejima. Reakcije su ovih dana vrlo odrešite, vrlo su direktne i reakcije savezne vlade, pogotovo iz Ministarstva spoljnih poslova, odakle demantuju bilo kakav prigovor na konto mogućeg pružanja pomoći genocidu. Oni odbacuju svaku optužbu Nikaragve i kažu da tužba Nikaragve pred međunarodnim sudom u Hagu nema apsolutno nikakvog osnova", kaže Matić.

Euronews TV

Matić dodaje da je slična i reakcija vodećih nemačkih eksperata, stručnjaka za međunarodno pravo, koji kažu da je pre dokazivanja nemačkog učešća u genocidu pravno gledajući potrebno dokazati da je Izrael počinio genocid.

"Sličnu argumentaciju imaju i vodeći nemački eksperti, stručnjaci za međunarodno pravo, koji kažu da tužba Nikaragve de facto nema nikakvih izgleda za uspehom i da bi eventualni uspeh Nikaragve u ovom slučaju duboko diskreditovao Međunarodni sud u Hagu. Oni, naime, argumentuju da pre dokazivanja nemačke potencijalne krivice u izvršavanju genocida nad Palestincima treba najpre dokazati, pravno gledajući, da je Izrael načinio taj genocid, da ciljano vrši genocid i da je onda Nemačka znala za to i da je ciljano pomagala Izraelu slanjem finansijske, političke, ali pogotovo vojne pomoći u izvršavanju tog genocida", navodi Matić.

Šteta koja je učinjena reputaciji Nemačke

Objašnjavajući razloge zbog kojih je reakcija nemačke javnosti, struke i politike tako oštra, Matić je posebno istakao štetu koja je učinjena Nemačkoj kao garantu mira i zemlji koja je želela da se predstavi kao posrednik u sukobima.

"Pitanje je jako osetljivo, Nemci znaju da bez obzira kakva presuda bude, a očekuju da će biti odbačena, tj.da neće biti okrivljena, Nemačkoj je zapravo učinjena jedna velika reputacijska šteta, pogotovo u ovim manje razvijenim zemljama, globalnom jugu. Nemačka je računala da bi mogla pogotovo u tom svetu ubuduće nastupati kao posrednik po pitanju sigurnosti, po pitanju izazova koji se tiču globalne situacije u svetu. Međutim, sama činjenica da se Nemačka nalazi na optuženičkoj klupi urušava tu reputaciju i potencijalno nemački položaj, pogotovo u globalnom jugu", analizira Matić.

Matić navodi i da se Nemačka obavezala na poštovanje presuda Međunarodnog suda pravde za razliku od drugih velikih zemalja, te da SAD Izraelu pomažu više, ali ne priznaju presude Međunarodnog suda, zbog čega ne mogu da snose posledice ili budu tuženi.

"Nemačka se obavezala na poštovanje presuda suda. Nemačka je pristupila, takoreći, tom Međunarodnom sudu, za razliku od nekih drugih velikih zemalja. Podsećam da Sjedinjene Američke Države nisu potpisale konvenciju, nisu pristupile tom sudu, tako da Ameriku u ovom slučaju ni teoretski nije moguće optužiti za pružanje pomoći Izraelu u izvršavanju genocida. SAD je zemlja koja još više vojne, političke i finansijske pomoći pruža Izraelu od Nemačke, ali sama činjenica da nisu pristupili sudu znači da se ne mogu potencijalno optužiti", navodi Matić.

Odnos Nemačke prema Izraelu - jako komplikovano pitanje

Komentarišući odnos Nemačke prema Izraelu u istorijskom kontekstu, Matić postavlja retorička pitanja koliko Nemačka treba da ide daleko u pružanju podrške Izraelu i da li podrška treba da bude bezrezervna bez obzira na stanje na terenu.

"To je takođe jako komplikovano pitanje, pogotovo u kontekstu nemačke istorije i istorije vezane uz Holokaust. Radi se u načelu o jednom temeljnom pitanju: Koliko Nemačka u današnjoj situaciji, koliko današnja Savezna Republika Nemačka treba ići daleko u pružanju podrške Izraelu? Da li ta podrška treba biti bezrezervna, bez obzira šta se događa na terenu, bez obzira na postupke izraelske vlade, pogotovo u ovom trenutku ili poslednjih nekoliko meseci? Da li bi ta pomoć ipak trebala biti sa određenim rezervama, zadrškama?", pita Matić.

Novinar DW-a navodi da se u Nemačkoj ipak čuju i kritike na račun Savezne vlade, s jedne strane da nije učinjeno dovoljno po pitanju pomoći Izraelu, tj. da se Nemačka nije dovoljno distancirala od postupaka vlade Benjamina Netanijahua.

"Mnogi kritičari su poslednjih meseci upućivali dosta otvorene, glasne kritike na račun postupanja Savezne vlade, pogotovo kancelara Olafa Šolca i ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, da s jedne strane nisu bili dovoljno odlučni u demonstraciji podrške izraelskom narodu, a s druge strane u distanciranju od postupaka vlade Benjamina Netanijahua. U nemačkim institucijama vidimo brojne znakove solidarnosti sa izraelskim narodom. Pa evo, ja se nalazim u parlamentu najveće savezne države Severne Rajne-Vestfalije gde u holu stoji veliki plakat kojim se izražava solidarnost sa otetim Izraelcima u onom masakru Hamasa 7. oktobra prošle godine", kaže Matić.

"Nemačka politika se menja sa povećanim intezitetom izraelskih napada na Gazu"

Matić ističe da se nemačka politika neminovno menja u odnosu na pojačavanje inteziteta izraelskih napada na Gazu.

"Međutim to je samo jedan deo te priče koja je poslednjih meseci ipak doživela određenu transformaciju sa pojačavanjem intenziteta izraelskih vojnih akcija u pojasu Gaze, sa brutalnošću koja prati tu akciju, sa stradanjem i sa sve većim brojem civilnih, nedužnih palestinskih žrtava. Menja se nemačka politika. Ona se zapravo sada nalazi u procesu rekonstrukcije, redefinisanja. Po mišljenju stručnjaka, nemačka bi morala svakako menjati civilnu i stručnu politiku, a to menjanje za njih podrazumeva da bi Nemačka, pogotovo u odnosu na današnju izraelsku vladu, morala imati puno više političkog manevarskog prostora i za kritike i za javno izražavanje i neslaganja sa postupcima aktuelne Netanijahuove vlade", zaključuje Matić.

Po pitanju odnosa javnosti i da li se stav javnosti razlikuje u odnosu na stav politike, Matić navodi da nemačka država nastoji da balansira, da bi držala i domaću i svetsku javnost zadovoljnom.

"Nemačka država pokušava naravno diplomatski balansirati, to je onaj čuveni hod na žici. Na jednoj strani izraziti naravno solidarnost sa izraelskim narodom koji je doživeo ogroman šok. Nemačka se pre 15 godina u Knesetu obavezala da je bezbednost Izraela i Izraelaca deo nemačkog državnog rezona. To znači da Nemci praktično garantuju bezbednost Izraelu ne samo u Izraelu, već i Izraelcima u Nemačkoj. Međutim, kako se razvijala operacija u Gazi, kako je rastao broj žrtava, kako je humanitarna katastrofa postala sve dramatičnijih razmera, menjalo se i raspoloženje javnosti. To vidimo i u rezultatima reprezentativnih istraživanja javnog mnjenja", kaže Matić.