Igre 
Decenije rata: Šta je prethodilo poslednjoj krizi i smeni vlasti u Avganistanu
Komentari18/08/2021
-07:07
Talibani su i brže nego što su mnogi mislili preuzeli glavni grad Avganistana, nakon što su Sjedinjene Američke Države i druge zemlje Zapada odlučile da se povuku iz te države posle dve decenije misije.
Uprkos tome što su zapadne zemlje obučavale godinama hiljade avganistanskih vojnika, oni nisu uspeli da se odupru talibanskim borcima. Za mnoge, trenutna situacija izgleda kao povratak na početak, kada su talibani vladali Avganistanom 2001. godine.
Euronews dao je osvrt na decenije rata u Avganistanu.
1973: Kralj zbačen pučem
Avganistan je od 1930-ih bio monarhija kojom je upravljao Muhamed Zahir Šah. Međutim, 1973. godine, njega je državnim udarom svrgnuo njegov rođak Mohammad Daoud Khan.
Khan je navodno rekao da će puč zameniti korumpiranog kralja demokratijom, te istakao da je tim činom pokušao da udalji Avganistan od Sovjetskog Saveza.
1978: Počeo građanski rat
Daoud Khan je ubijen u državnom udaru 1978. godine kada je komunistička partija, Narodna demokratska partija Avganistana (PDPA), preuzela vlast u Avganistanu. Puč je postao poznat kao Saurska revolucija, a na vlast je došao lider komunističke partije Nur Muhamed Taraki.
Tanjug AP/AP Photo
Režim je doneo marksističke zakone, uključujući ukidanje miraza ženama, te su im omogućili da rade, napisali su istoričari Elizabet Armstrong i Vijai Prašad.
Povezane vesti
Ali komunistička vlada je takođe bila poznata po nasilju, uključujući zatvaranje i pogubljenje desetina hiljada ljudi.
1979: Sovjetski Savez napao Avganistan
Crvena armija napala je Avganistan 24. decembra 1979. godine vazdušnim trupama. Oni su za vođu Avganistana postavili Babraka Karmala, prognanog lidera jedne od frakcija komunističke partije u zemlji.
Administracija Džimija Kartera u SAD, u međuvremenu počela je da podržava avganistanske mudžahedine, pobunjeničke borce koji su se borili protiv Sovjetskog Saveza. Veći deo podrške mudžahedinima dopremljen je preko Pakistana.
1988-89: Povlačenje sovjetskih snaga
Gerilski rat između Sovjeta i avganistanskih mudžahedina na kraju su doveli do toga da se Crvena armija poraženo povukla iz zemlje.
Ženevski sporazum iz 1988. sadržao je deklaraciju za Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez u kojem se navodi da se poštuje nezavisnost i suverenitet Avganistana i Pakistana i da dve države treba da se uzdrže od mešanja u njihova unutrašnja pitanja.
Sovjeti su nastavili da podržavaju komunističku vladu u Avganistanu do 1992, dok su se borbe između vlade i mudžahedina nastavljale.
1992-1996: Borba frakcija za vlast u Avganistanu
Nakon što je Najibulah, lider koji je podržavao Sovjetski savez, dao ostavku, nastavile su se borbe između mudžahedinskih frakcija u Avganistanu. Ujedinjene nacije su bezuspešno pokušavale da pronađu rešenje za situaciju usložnjenu spoljašnjim uticajem i građanskim ratom.
Povezane vesti
Procenjuje se da je hiljade ljudi ubijeno u Kabulu 1994. godine, od kojih su mnogi nastradali u raketnim napadima.
Tanjug AP/AP Photo
"Spoljašnje snage vide nestabilnost u Avganistanu kao priliku da pritisnu sopstvene bezbednosne i političke agende", navodi se u dokumentu Arhiva nacionalne bezbednosti Univerziteta Džordžtaun, te dodaje:
"Među njima su bile terorističke grupe poput mreže Al Kaide Osame Bin Ladena i države poput Pakistana, Irana, Rusije i Indije".
Povezane vesti
1996-2001: Talibani zauzeli Avganistan
Talibani, radikalna grupa uz podršku Pakistana i Saudijske Arabije, zauzeli su Kabul u septembru 1996. godine.
Pod talibanskom vlašću, ženama i devojčicama je bilo zabranjeno da se školuju i rade. Prema izveštaju Amnesti Internešnela, nije im bilo dozvoljeno da izađu iz kuće bez pratnje muškaraca ili da nose odeću tako da im se vidi koža. Kazne za nepoštovanje strogih pravila bile su oštre.
AP/RAHIMULLAH YOUSAFZAI
Takođe su dozvolili Al Kaidi i saudijskom Osami bin Ladenu da deluju u Avganistanu. Kao odgovor na tri bombardovanja ambasade, SAD su bombardovale tri baze za obuku koje je koristio bin Laden.
Savet bezbednosti UN uveo je sankcije talibanima 1999. godine, insistirajući da grupa preda bin Ladena. Te sankcije su uključivale embargo na oružje iz 2000. godine.
Dana 9. septembra 2001, al-Kaida je ubila anti-talibanskog vođu Ahmada Šaha Masuda u onome što mnogi sada smatraju pretečom napada na Njujork i Vašington samo dva dana kasnije.
2001. i napad na SAD
Skoro 3.000 ljudi poginulo je u napadima na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, što je dovelo do dramatične promene događaja. Američki predsednik Džordž Buš rekao je da je u toku "potraga za onima koji stoje iza ovih zlih dela".
"Nećemo praviti razliku između terorista koji su počinili ova dela i onih koji ih skrivaju", rekao je Buš, a nekoliko dana kasnije, odobrio je upotrebu sile protiv odgovornih za napade.
AP/Richard Drew
Vazdušni napadi američkih i britanskih snaga počeli su 7. oktobra 2001. i uglavnom su se sastojali od gađanja talibana.
Na kraju, u decembru 2001. u Kabulu je uspostavljena nova vlada sa međunarodnim mirovnim snagama radi održavanja bezbednosti. Talibanski režim okončan je u decembru 2001. godine nakon što je grupa pobegla iz Kandahara.
Period od 2001. do 2021. godine
Do 2002. godine, američki predsednik Buš pozvao je na rekonstrukciju sličnu Maršalovom planu u Avganistanu; u zemlji je uspostavljena prelazna vlada pod Hamidom Karzaijem na čelu, izabranim na prvim izborima 2004.
Organizacija Severnoatlantskog pakta (NATO) preuzela je 11. avgusta 2003. godine Međunarodne snage za međunarodnu bezbednosnu pomoć (ISAF) u Avganistanu, sa ciljem pružanja bezbednosti u celoj zemlji. Snage su prvobitno bile u Kabulu, ali su se širom zemlje proširile 2006. godine.
Prvobitna namera je bila da se avganistanske snage obuče kako bi mogli da se bore sa talibanima i uspešno se staraju o bezbednosti u zemlji. Američki predsednik Barak Obama pojačao je misiju 2009. godine, navodeći da će poslati dodatnih 30.000 vojnika u Avganistan, ali da planira da povuče snage do 2011. godine.
Američke snage u Pakistanu ubile su Osamu bin Ladena u maju 2011, što je izazvalo raspravu o nastavku vojnog prisustva u Avganistanu. Američki predsednik Obama, mesec dana nakon toga, rekao je da planira da povuče trupe iz te zemlje.
Iako je pokušao da povuče trupe do 2014. godine, rekao je da je bezbednosna situacija i dalje neizvesna, navodeći da će hiljade vojnika, ipak ostati u zemlji.
Trampova administracija je 2020. godine potpisala mirovni sporazum sa talibanima koji osigurava povlačenje američkih trupa i razmenu zarobljenika, ali je avganistanska vlada rekla da oni nisu bili deo dogovora.
Na kraju, u aprilu 2021. godine, novoizabrani američki predsednik Džo Bajden najavio je potpuno povlačenje američkih snaga do 11. septembra. Talibanska pobuna se kasnije pojačala, što je dovelo do njihovog preuzimanja zemlje.
Rat u Avganistanu pod vođstvom SAD-a rezultirao je smrću najmanje 157.000 ljudi, prema izveštaju iz projekta "Costs of War" iz 2019. godine Univerziteta Braun. Prema njihovoj proceni, do sada je 5,3 miliona ljudi raseljeno bilo interno ili napuštanjem zemlje.
U izveštaju američkog Ministarstva odbrane iz marta 2021. godine, procenjeno je da su rat i obnova koštali SAD 837,3 milijarde dolara (710,9 milijardi evra), dok su druge procene dostigle skoro jedan trilion dolara.
Prevela: B. Gigović Grubić
Preporuka za vas
Komentari (0)