"The Economist" izabrao državu godine: Nije ni najbogatija, ni najmirnija, ali je zabeležila veliki napredak

Svake godine The Eonomist bira zemlju godine, izdvajajući onu koja je ostvarila najimpresivnija poboljšanja, bilo ekonomski, politički ili na druge načine. Za 2025. godinu, uprkos globalnim previranjima, Sirija se posebno istakla, označavajući spektakularnu političku transformaciju.

U decembru 2024. godine, Siriju je potresla fundamentalna promena kada je tadašnji predsednik Bašar al Asad napustio zemlju nakon što su je zauzeli pobunjenici. Situacija je izgledala beznadežno i mnogi su strahovali da će Sirija propasti ili da će biti uspostavljena ekstremna islamska teokratija. Međutim, politički tok Sirije prevazišao je očekivanja. Pod vođstvom Ahmeda al Šare, nova Sirija se odlikuje neočekivanom ravnotežom između stabilnosti i reformi. Uprkos značajnim izazovima, poput masakra koje su počinile paravojne formacije, mnogi Sirijci u svojim životima vide povratak normalnosti.

Oporavak Sirije

Tanjug/AP/Omar Sanadiki

Al Šarino vođstvo dovelo je do značajnih političkih promena. Iako i dalje vlada na plemenski način, njegova politika izbegla je očekivani kolaps, održavajući red u zemlji. Žene više nisu u obavezi da nose burke, zabava je dozvoljena, a alkohol je ponovo dostupan. Vlada je preduzela korake ka izgradnji pozitivnih odnosa sa SAD i državama Zaliva, otvarajući put za postepeno ublažavanje zapadnih sankcija. Ovo je omogućilo sirijskoj ekonomiji da počne da se oporavlja, pokazujući znake rasta nakon godina razaranja. Uprkos izazovima koji ostaju, poput paravojnih formacija i pitanja manjina, Sirija je nesumnjivo u mnogo boljem stanju nego što je bila pre godinu dana.

Atmosfera više nije prožeta potpunim strahom i, iako život ostaje težak, on je "približno normalan" za većinu građana. Oko tri miliona Sirijaca se vratilo u svoju domovinu, što ukazuje da, uprkos rizicima, postoji nada za budućnost Sirije.

AP/Ghaith Alsayed, Alexander Zemlianichenko, Pool, EPA-EFE/SANA

Uprkos činjenici da budućnost Sirije ostaje neizvesna i puna izazova, dostignuća zemlje u 2025. godini čine je "Zemljom godine" po izboru Ekonomista - što je priznanje za izuzetnu političku obnovu i otpornost njenog naroda.

Koje su se još zemlje istakle u 2025. godini i zašto?

Među najjačim kandidatima za titulu u 2025. godini bila je i Argentina, koja je ostvarila impresivan ekonomski preokret pod vođstvom predsednika Havijera Mileja. On je, uprkos otporu, sproveo stroge liberalne reforme sa ciljem da izvuče zemlju iz ekonomske stagnacije. Njegove reforme su uključivale ukidanje kontrole cena, smanjenje troškova i ukidanje subvencija koje su stvarale distorzije u ekonomiji. Uprkos teškoćama, reforme su dale rezultate, sa inflacijom koja je pala sa 211 odsto u 2023. na 30 odsto u 2025. godini, dok je siromaštvo smanjeno za 21 procentni poen.

AP Photo/Seth Wenig

Argentina ostaje ranjiva, jer peronisti, koji su vladali zemljom decenijama, pažljivo posmatraju, dok se Milej suočava sa skandalima i poznat je po svom autoritarnom stavu prema kritičarima. Međutim, ako se reforme nastave i uspesi održe, Argentina bi mogla zauvek da promeni svoj kurs i inspiriše druge zemlje koje pokušavaju da se oporave od ekonomskih kriza.

Još četiri zemlje unapredile svoje politike

U 2025. godini, nekoliko zemalja se istaklo svojim političkim razvojem, uprkos izazovima na globalnoj sceni. Kanada je, na primer, izabrala ozbiljnog tehnokratu umesto populiste, uspevajući da se odupre "maltretiranju" od strane Amerike i dokazujući svoju političku zrelost. U Moldaviji su birači odbacili prorusku stranku uprkos pretnjama i dezinformacijama iz Moskve, šaljući snažnu poruku protiv spoljnih pritisaka. Južna Koreja je, nakon ozbiljne pretnje njenoj demokratiji, uspela da se oporavi i ostane stabilna, dok je predsedniku Jun Suk Jolu, nakon neusešnog pokušaja uvođenja vojnog zakona prethodne godine, 2025. godine bilo suđeno za pobunu.

Evaristo SA / AFP / Profimedia

Brazil je takođe postao primer kako zemlja može reagovati na nasilne pokušaje rušenja njenog ustavnog poretka. U septembru je brazilski sud osudio bivšeg predsednika Žaira Bolsonara na 27 godina zatvora zbog pokušaja državnog udara, što je prvi put u istoriji zemlje da je pučista strogo kažnjen. Istovremeno, vlada je uspela da smanji stopu krčenja Amazona u 2025. godini, doprinoseći usporavanju klimatskih promena, iako je proruska spoljna politika Brazila narušila njegov ukupan učinak.