Kad politika uđe na teren: Sve više poziva da Evropa bojkotuje Mundijal zbog odnosa sa SAD
Komentari
28/01/2026
-09:54
S obzirom na to da su odnosi između evropskih vlada i Sjedinjenih Američkih Država zategnuti, pozivi da evropski timovi bojkotuju Svetsko prvenstvo 2026. počinju da dobijaju na značaju u određenim krugovima. Među onima koji smatraju da postupci administracije Donalda Trampa — posebno u vezi sa Grenlandom — čine učešće na turniru problematičnim, su političari, navijači i rukovodioci fudbalskih saveza.
Iako je Tramp u svom govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošle nedelje rekao da neće koristiti silu da anektira Grenland, odmah je prethodno dodao: "Verovatno nećemo ništa dobiti osim ako ne odlučim da upotrebim prekomernu snagu i silu, gde bismo, iskreno, bili nezaustavljivi".
S obzirom na istoriju američkog predsednika i njegove zapanjujuće zaokrete po raznim pitanjima, evropske vlade moraju ostati spremne na sve mogućnosti, uprkos kasnijoj najavi da je okvir sporazuma o Grenlandu postignut sa NATO. Isto tako moraju postupati i njihovi fudbalski savezi, piše Dojče vele (DW).
Mogens Jensen, portparol danskih Socijaldemokrata za kulturu, medije i sport, rekao je za DW da Danska još uvek ne poziva na bojkot.
"Za moju partiju i za mene, naš stav je da je ovo jedno od poslednjih sredstava u arsenalu koje bi trebalo koristiti", rekao je on.
Ali je dodao da bi, ako bi Tramp ipak odlučio da invazija bude način za postizanje njegovog cilja, stvari morale da se promene.
"Biću iskren i kažem da, da se to dogodi, tada bi diskusija o bojkotu bila vrlo, vrlo relevantna. Verovatno bi se to desilo ako situacija preraste u pravi konflikt. Iskreno se nadam da do toga neće doći", rekao je Jensen nekoliko trenutaka pre nego što je Tramp stupio na binu u Davosu.
Povezane vesti
Carine zbog Grenlanda stavljaju Nemačku i druge u težak položaj
Izveštaji iz različitih medija sugerišu da su evropski fudbalski čelnici, UEFA, održali sastanak u ponedeljak na kojem je učestvovalo nekoliko predsednika fudbalskih saveza, a desetoprocentne carine koje je Tramp prošle nedelje uveo za osam evropskih zemalja zbog Grenlanda verovatno su bile jedna od ključnih tema. Tramp je u sredu rekao da bi povukao te carine ako NATO sporazum bude "finalizovan".
Od tih osam zemalja, Norveška, Holandija, Nemačka, Francuska i Velika Britanija (kao Engleska i Škotska) već su se kvalifikovale za turnir, dok su Danska, Švedska i Severna Irska (takođe deo UK) u plej-ofu. Poslednja zemlja, Finska, se nije kvalifikovala.
AP Photo/Matthias Schrader, Pool
Nisu samo danski političari ti koji bi mogli biti primorani da razmotre svoje opcije. U Nemačkoj je nekoliko političara već govorilo o pitanju bojkota. Roderih Kajseveter iz Hrišćanskih demokrata kancelara Fridriha Merca, član Odbora Bundestaga za spoljne poslove, rekao je da možda čak ni vojna akcija nije neophodna da bi se bojkot sproveo.
"Ako Tramp sprovede svoje najave i pretnje u vezi sa Grenlandom i započne trgovinski rat sa EU, teško mi je da zamislim da će evropske zemlje učestvovati na Svetskom prvenstvu", rekao je on za list Augsburg Allgemeine.
Međutim, Kristijane Šenderlejn, državna ministarka Nemačke za sport, prebacila je odluku na nemački fudbalski savez, DFB.
"Odluke o učešću ili bojkotu na velikim sportskim događajima isključivo donose nadležni sportski savezi, a ne političari", rekla je ona za novinsku agenciju AFP.
DFB nije odgovorio na zahtev DW za komentar o ovom pitanju.
Povezane vesti
Rast frustracije navijača pokreće peticiju
Teun van de Kuken je postao frustriran onim što vidi kao političku neaktivnost pred pretnjama jedne članice NATO drugoj, među ostalim Trampovim politikama, i pokrenuo je peticiju u svojoj rodnoj Holandiji, koja sada ima 135.000 potpisa i broj se i dalje povećava.
"Sportski savezi gotovo uvek kažu da ne žele da mešaju politiku i sport, ali problem je što politika već postoji i morate zauzeti stav", rekao je van de Kuken za DW.
Van de Kuken sada traži najbolji način da peticija dopre do šire globalne publike i da iskoristi ono što, prema njegovom mišljenju, predstavlja široko nezadovoljstvo navijača turnirom.
Povezane vesti
"Ova ideja bojkota sada je popularna među fudbalskim navijačima, poput mene. Ne bih voleo da se to dogodi jer tada ne bismo imali Svetsko prvenstvo, koje je uvek vrhunac u sportu i ja ga obožavam. Ali mislim da je sada politička situacija važnija", dodao je.
Nagrada za mir otvara pitanja neutralnosti
Po mišljenju Van de Kukena i mnogih drugih, vrlo javno približavanje predsednika FIFA Đanija Infantina Trampu učinilo je još teže prihvatljivim uobičajeno insistiranje FIFA na politički neutralnom stavu. Danski političar Jensen takođe je zabrinut da će to omogućiti Trampu da turnir koristi za "propagandu".
profimedia
"Imam svoje strahove kada vidim da FIFA iznenada misli da predsednik SAD zaslužuje nagradu za mir, što se nikada ranije nije desilo. Ne znam po kojim osnovama FIFA iznenada oseća potrebu da dodeli nagradu za mir, ali to bi mogao biti znak upozorenja šta nas može čekati kada se turnir održi u SAD-u", rekao je.
Jensen nije jedini u svojim sumnjama, čak iako većina političkih partija i saveza trenutno posmatra i čeka da vidi koja, ako ijedna, od Trampovih najava će se zaista ostvariti. Nove carine trebalo bi da stupe na snagu 1. februara, ako NATO sporazum na koji Tramp aludira do tada ne bude potpisan. To je 10 dana pre nego što se Izvršni odbor UEFA sastane u Briselu.
Može li evropski fudbal da se ujedini ako bude potrebno?
Taj sastanak mogao bi da bude odlučujući u bilo kakvim pokušajima formiranja evropske koalicije za bojkot turnira. Sa 16 od 48 timova Svetskog prvenstva i najmoćnijim klubovima sveta iz Evrope, svaki potez evropskih saveza verovatno bi privukao pažnju ostatka fudbalskog sveta — a neki bi ih možda i sledili.
Profimeidia
Iako su političari iz Velike Britanije, Francuske i drugih zemalja takođe pozivali, kako za, tako i protiv bojkota, evropski šampion Španija mogao bi biti jedna od zemalja koja se očekuje da predvodi eventualnu akciju. Premijer Španije Pedro Sančez bio je jedan od retkih svetskih lidera koji je prošle godine pozvao da se Izrael isključi iz međunarodnih sportskih takmičenja, dok je Španija, zajedno sa Holandijom, bila među zemljama koje su najavile bojkot Evrovizije zbog rata u Gazi.
Još jedna zemlja koja se često zauzimala u pitanjima ljudskih prava, a koja bi bila pogođena carinama ako stupe na snagu, je Norveška. Lise Klavenes, predsednica Norveškog fudbalskog saveza (NFF) — koja je takođe članica UEFA Izvršnog odbora (Exco) — bila je još jedna koja je pozivala na bojkot Izraela, dok su norveški igrači nosili protestne majice u znak podrške katarskim migrantima pre Svetskog prvenstva 2022. u toj zemlji na Bliskom istoku.
Ali Klavenes je u utorak novinarima u Norveškoj rekla da, ukoliko bi do bojkota došlo, nijedna zemlja ne bi mogla ili trebalo da deluje sama.
"Ne verujemo da je izolovani bojkot sa strane NFF-a efikasan način da se postigne trajna promena. U ovim vremenima posebno je važno da zemlje Evrope govore jednim glasom i stoje ujedinjene", rekla je ona.
Komentari (0)