Iran pokušava da potpuno zatvori Ormuski moreuz: Koje mu mere pritiska preostaju?
Komentari
04/03/2026
-07:03
Brigadni general IRGC Ebrahim Džabari saopštio je da će Revolucionarna garda i regularna mornarica napasti plovila koja pokušaju da prođu kroz Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih prolaza na svetu za trgovinu naftom. Pretnja iz Teherana uz poruku da će svaki brod koji pokuša da prođe biti "zapaljen", izazvala je zabrinutost, ali i pitanja šta je ono što Iran može dodatno da uradi u nameri da odbrani od američko-izraelskog napada koji traje već četiri dana.
U praksi, stručne službe za praćenje brodova i osiguravajuća industrija opisuju situaciju kao de facto povlačenje komercijalnih operatera iz koridora. Kpler je u analizi naveo da moreuz "nije formalno zatvoren", ali da su velike naftne kompanije, operateri i osiguravači "efektivno izašli" iz rute, što u realnom svetu znači gotovo isti rezultat - prolaz je pravno otvoren, ali ekonomski i bezbednosno postaje neupotrebljiv, prenosi i Al Jazzera Balkans.
Koliko košta "obilazna" tura i ko je najviše pogođen?
Posledica pretnje koja će se najbrže osetiti nije samo rast cena sirove nafte, već rast cena transporta i osiguranja – ona koja ulazi u svaku fakturu za energente, gorivo i robu.
Guardian piše da su velike osiguravajuće kuće počele da povlače ili otkazuju "war-risk" pokriće za operacije u Zalivu, što automatski podiže premije i komplikuje finansiranje plovidbe. U istom tekstu navodi se da bi premije mogle skočiti i do 100 odsto, a da su pojedine rute poskupele preko vikenda.
profimedia
Al Jazeera prenosi procene da se uz ratno i dodatno vanredno osiguranje troškovi povećavaju "za hiljade dolara", dok kompanije preusmeravaju brodove i razmatraju duže rute, uključujući obilazak oko Rta dobre nade.
Reuters navodi da su troškovi supertankera iz regiona ka Kini dosegli istorijski maksimum, uz dnevnu cenu (VLCC Middle East–China) preko 400.000 dolara, dok su i LNG vozarine skočile više od 40 odsto.
Ko "plaća račun" prvi, a ko poslednji?
Energetski teret nije ravnomerno raspoređen. Američka EIA podseća da kroz Ormuski moreuz u normalnim uslovima prolazi oko petine globalne potrošnje nafte i naftnih derivata, kao i oko petine globalne trgovine LNG-om.
Povezane vesti
Najveći deo tokova ide ka Aziji. U analizama EIA se često ističe da su Kina, Indija, Japan i Južna Koreja ključna odredišta, a Al Jazeera prenosi da te četiri zemlje čine gotovo 70 odsto pošiljki.
Drugim rečima, dok Evropa i SAD prate cenu na pumpama, Azija prva trpi udar kroz skuplje uvozno gorivo, LNG i troškove logistike.
U Teheranu se Ormuski moreuz tradicionalno posmatra kao najjača poluga – ali ona ima i drugu stranu. Reuters u pregledu iranske energetike navodi da Iran proizvodi oko 3,3 miliona barela dnevno i da oko 90 odsto izvoza sirove nafte prolazi preko ostrva Kharg i upravo kroz Ormuski moreuz.
Tanjug/AP/Jon Gambrell
Ako se trgovina kroz moreuz "zamrzne", Iran se suočava sa rizikom da njegov glavni izvor deviza postane tačka najteže blokade. U tom smislu, pretnja "zatvaranjem" Ormuskog moreuza jeste pritisak na globalno tržište – ali istovremeno i potencijalno rezanje sopstvene budžetske arterije.
Kina je u toj jednačini centralna figura jer je glavni kupac iranske nafte. Reuters navodi da je Kpler procenio da je Iran u februaru podigao utovar na oko 2,15 miliona barela dnevno, najviše od 2018, i da je deo izvoza "požurio" napolje uoči udara.
Šta Teheranu od opcija pritiska preostaje osim blokade moreuza?
I tu dolazimo do pitanja koje se u ovoj krizi često potiskuje iza grafikona cena nafte. Koje opcija preostaju Iranu da izvrši dodatni pritisak i destabilizuje region ukoliko Ormuski moreuz zaista uspe da blokira i zadrži zatvorenim duži period?
U dostupnim izveštajima i analizama, izdvaja se nekoliko pravaca delovanja Teherana koji su manje ili više realni.
Povezane vesti
Na prvom mestu je pritisak na brodove bez formalne blokade
Naime, Kplerov "watch" i analize tržišta opisuju obrazac koji se već viđa u praksi. To je ograničen prolaz manjih grupa brodova, okretanja usred rute, skok rizika, a zatim povlačenje komercijalnih igrača.
To je scenario u kome se ne proglašava potpuna blokada u pravnom smislu, ali se kroz rizik i incidente stvara realnost "neisplativog prolaza".
Sepahnews/ZumaPress/Sepahnews/Masoud Nazari MehrabiIranianAr./Sepahnews/Zuma Press/Profimedia
Povezane vesti
Sledeći su udari na energetsku infrastrukturu u regionu. Sličan obrazac delovanja svetska javnost je gledala dugo vremena u Ukrajini, čija je infrastruktura gađana od strane Rusije, kako bi se Kijev primorao na pregovore.
Takođe, Reuters i drugi izvori beleže da je kriza već zahvatila šire energetsko okruženje – uključujući poremećaje u snabdevanju i prekide rada u pojedinim tačkama regiona.
Ovaj pravac eskalacije nosi najveći potencijalni ekonomski efekat, kao i "uveravanje" zemalja regiona da ne treba da budu deo ratnih napora SAD i Izraela.
S druge strane, ukoliko zemlje regiona, pre svega Arapskog poluostrva, imaju jake garancije Vašingtona da njihova pozicija ne može biti ugrožena egzistencijalno, u tom slučaju udari na energetsku infrastrukturu donose najveći rizik od širenja sukoba. Tada u jednačinu definitivno ulaze i države Zaliva, ali i veliki kupci njihovih energenata.
Ukoliko bi se sve zemlje regiona uključile u rat protiv Irana, Teheran ne bi imao šta da izgubi, a jedan deo analitičara smatra da bi u toj situaciji aktivirao sve svoje proksije na terenu, čime bi izazvao nestabilnost širom regiona.
Tanjug AP/Altaf Qadri
Na taj način bi se otežala situacija za Izrael i SAD, koje, u ovom trenutku, imaju relativno čist teren za akciju.
Inače, izraelske snage su već upale u južni Liban, gde je najjači šiitski Hezbolah, podržan od Irana, tu je i faktor Hamasa u Gazi, ali i brojne šiitske milicije širom Bliskog istoka, a posebno u Iraku.
Takođe, trenutno najjači iranski proksi, ili saveznik, u zavisnosti kako se posmatra, Huti, ostaju kao jedna od opcija koja može da se uključi u rat, ali i baci Jemen u haos, koji bi sigurno uticao i na Saudijsku Arabiju i zemlje Arapskog poluostrva, za koje je Ormuski moreuz jednako važan - Kuvajt, Bahrein, Katar, UAE i Oman.
Na kraju, kada je u pitanju uvlačenje drugih država Zaliva u sukob, ta opcija je u direktnoj vezi sa aspiracijama Teherana na tlu, ali i na moru.
Tanjug AP/Altaf Qadri
Naime, IRGC je ranije saopštio da su gađali jedan od američkih nosača aviona. Nesumnjivo, takva akcija bi izazvala oštriju reakciju američke strane i jak udarac odmazde. Međutim, ta prevlast na moru je, pokazalo se posebno važna Vašingtonu.
CENTCOM je, naime, u objavi naveo da je Iran "pre dva dana imao 11 brodova u Omanskom zalivu, a danas nula", dok je u odvojenim izveštajima pomenuto i gađanje iranskog dron-nosača "Shahid Bagheri".
Ukoliko bi Iran zaista napao neki od nosača aviona, svako povlačenje Vašingtona i Tel-Aviva bi značilo poraz i iransku prevlast, što je malo verovatno da će SAD dozvoliti.
Pred Iranom na kraju, kada se sagledaju sve opcije, ostaje pitanje - da li je spreman na borbu do kraja i da li u toj borbi ima šta da izgubi. Od odgovora na ta pitanja može da zavisi i tok rata.
Komentari (0)