Novinarka iz Bejruta za Euronews: Napad na Kipar je čin duboke neodgovornosti - Hezbolah u bunkerima, a Liban plaća cenu
Komentari
04/03/2026
-12:51
"Bliski istok ne prolazi kroz još jedan ciklus poznatog nasilja. On prolazi kroz fundamentalnu prekompoziciju", poručuje Josiane Hadž Musa, novinarka i zamenica glavnog urednika portala "The Beiruter" u razgovoru za "Euronews Srbija". Dok je Bejrut podeljen između privida normalnosti i masovnog raseljavanja, gnev građana otvoreno se usmerava ka Hezbolahu zbog uvlačenja zemlje u sukob koji nikada nije izabrala. Musa tvrdi da je Hezbolah senka nekadašnjeg sebe, a verovatni udar na britansku bazu Akrotiri na Kipru naziva činom duboke neodgovornosti koji direktno preti Libanu. Libanske vlasti, u najjačem stavu protiv Hezbolaha do sada, zahtevaju predaju oružja, dok Hadž Musa zaključuje da je ovo "najbolja prilika u četrdeset godina" za Liban da povrati suverenitet.
Njena analiza, prožeta decenijama iskustva u regionu, najbolje opisuje sliku zemlje na prekretnici, suočene sa unutrašnjim i spoljnim izazovima bez presedana.
Josiane Hadž Musa opisuje trenutnu situaciju u Bejrutu kao "oštru suprotnost". Dok u hrišćanskim i sunitskim četvrtima poput Ašrafije, Hamre i Gemajze život, kako kaže, "održava privid normalnosti – kafei su otvoreni, kancelarije funkcionišu, a ulice su pune saobraćaja", južna predgrađa pričaju sasvim drugu priču.
"Dahija je prizor raseljavanja: porodice beže pešice, kolone automobila natovarenih svime što se na brzinu moglo spakovati, dok izraelski izviđački dronovi neprestano kruže iznad glava", opisuje Hadž Musa u razgovoru za "Euronews Srbija".
Izraelski udari nisu zaobišli šire područje Bejruta, pogađajući i oblasti koje se graniče sa Hazmijeom i Babdom. Nalozi za prinudno raseljavanje izdati su za kvart Haret Hreik i desetine lokacija južnije, što je rezultiralo egzodusom desetina hiljada civila.
Uprkos haosu, luka Bejrut nastavlja da funkcioniše, a esencijalni lanci snabdevanja hranom, gorivom i lekovima, prema rečima naše sagovornice, "za sada se održavaju". Međutim, situacija nije bez posledica.
"Prekidi u snabdevanju strujom su pogoršani u pogođenim okruzima, bolnice rade po hitnim protokolima, a Ambasada SAD obustavila je konzularne usluge i pozvala sve američke građane da napuste zemlju dok su komercijalni letovi još uvek dostupni", ističe Hadž Musa.
Povezane vesti
Ipak, najvažniji aspekt trenutne situacije nije logistički, već politički.
"Bes vidljiv na bejrutskim ulicama danas nije usmeren isključivo na Izrael", naglašava Hadž Musa. "Sve češće, otvoreno i bez autocenzure koja je nekada takve razgovore činila opasnim, libanski građani usmeravaju svoju frustraciju ka Hezbolahu zbog uvlačenja svoje zemlje u rat koji nikada nije izabrala, za koji nikada nije glasala i koji ne može da priušti", kaže i dodaje da "Bejrut funkcioniše, ali funkcioniše onako kako je uvek funkcionisao – uprkos svemu, i uz značajnu cenu".
"Hezbolah je senka nekadašnjeg sebe"
AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Na pitanje o oslabljenosti Hezbolaha nakon izraelskih napada, Josiane Hadž Musa nedvosmisleno odgovara: "Hezbolah je senka nekadašnjeg sebe, a ipak, opasno je što se i dalje ponaša kao da to nije".
Odbrambeni analitičari opisuju grupu kao "ozbiljno oslabljenu" – njena viša komandna struktura je razbijena, skladišta strateškog oružja su značajno pogođena, a logistički koridori i tuneli su prekinuti.
"Dvogodišnji rat sa Izraelom razorio je grupu, koja je izgubila većinu svog vojnog rukovodstva, uključujući generalnog sekretara Hasana Nasralaha", podseća Musa.
Posebno zabrinjavajući su unutrašnji raskoli. Sa brojnim ubijenim vojnim liderima Hezbolaha, "članovi Iranske revolucionarne garde su preuzeli veću kontrolu nad vojnim krilom Hezbolaha", što je dovelo do šaputanja o razdoru između vojnih i političkih figura unutar organizacije, "uključujući i pitanje da li uopšte ispaljivati rakete nakon Hameneijevog ubistva".
Kada je reč o moći Hezbolaha da odlučuje u ime celog Libana, Josiane Hadž Musa je kategorična: "Ne. Ta era se urušava".
Povezane vesti
Primećuje da je libanska država, koja je "iz višegodišnje političke paralize izašla osnažena, pokušala da iskoristi ovaj trenutak slabosti Hezbolaha". Ipak, upozorava na naivnost:
"Iako je vojno ozbiljno oslabljen, snažna podrška Amalu i Hezbolahu i dalje postoji među njihovim biračima, a nisu se pojavile ozbiljne političke alternative za libansku šiitsku zajednicu. Stisak Hezbolaha je popustio"
Libanska vlada je čak objavila da se Hezbolah sada smatra nezakonitom organizacijom, što predstavlja značajnu promenu u zvaničnom stavu.
Povezane vesti
"Čin duboke neodgovornosti" koji preti Libanu
Tanjug AP/Petros Karadjias
Nedavni udar na britansku bazu RAF Akrotiri na Kipru, iako Hezbolah nije preuzeo odgovornost za njega, predstavlja ključnu tačku u analizi Josiane Hadž Muse.
"Hezbolah nije preuzeo odgovornost i, iskreno, ta tišina mnogo govori", ističe.
Objašnjava da je to grupa koja je "istorijski žurila da svojoj domaćoj publici objavi svoje 'pobede' i 'akte otpora'". Činjenica da su ovoga puta ćutali sugeriše dve stvari:
"Ili su svesni da je ovaj čin prešao granicu koju čak ni njegove sopstvene pristalice možda neće moći da brane, ili namerno drži otvorene opcije dok procenjuje međunarodnu reakciju"
Hadž Musa je direktna u svojoj proceni: "Bez obzira da li Hezbolah to formalno potvrđuje ili ne, svi dostupni dokazi – tip drona, putanja leta, operativni potpis, nedvosmisleno ukazuju u njihovom pravcu. Kiparski i zapadni obaveštajni izvori to su potvrdili. Naše sopstveno izveštavanje ovde u Bejrutu to potkrepljuje".
"Godinama je ova organizacija funkcionisala izvan svakog okvira libanske državne vlasti, vodeći spoljnu politiku u ime zemlje čija vlada nije imala reči o tome, uvlačeći Liban u sukobe koje nikada nije izabrao i koje ne može da priušti. Danas vidimo najnoviji i najbezobzirniji izraz tog obrasca", nastavlja.
Prema njenim rečima, udar na Akrotiri nije "čin otpora", već "čin duboke neodgovornosti koji je sada doveo Liban u direktan sukob sa evropskim silama i snagama NATO-a". Takav potez, upozorava Musa, "poziva na odmazdu ne protiv liderstva Hezbolaha koje se krije u bunkerima, već protiv libanske infrastrukture, libanskih civila i libanske ekonomije koja je već na aparatima za održavanje života".
Kao fundamentalnu istinu, Josiane Hadž Musa ističe da se "Hezbolah ne bori za Liban".
"On se bori za iransku regionalnu agendu, koristeći libansku zemlju, libanske živote i budućnost Libana kao valutu tuđeg rata"
Ocenjuje da je libanska država sada, "kasno ali ispravno", objavila da nijedna oružana grupa ne može da sprovodi vojne operacije sa libanske teritorije izvan okvira legitimnih državnih institucija.
"Ta deklaracija je odavno zakasnela. Udar na Akrotiri je najjasniji pokazatelj zašto oružje Hezbolaha mora biti stavljeno pod državnu kontrolu. Svaki dan u kojem se to ne dogodi, Liban plaća cenu koju nikada nije trebalo da plati", dodaje Hadž Musa.
"Libanska vlada je zaista zauzela najjači stav protiv Hezbolaha u novijoj istoriji – i to nije preterivanje", konstatuje Hadž Musa.
Premijer Navlaf Salam je, nakon vanrednog sastanka kabineta, izjavio da Liban "apsolutno i nedvosmisleno odbija bilo kakve vojne ili bezbednosne akcije pokrenute sa libanske teritorije izvan okvira njenih legitimnih institucija" i formalno zatražio da Hezbolah preda svoje oružje.
Premijer je napad Hezbolaha nazvao "neodgovornim i sumnjivim činom koji ugrožava bezbednost Libana i pruža Izraelu izgovore za nastavak agresije". Ono što je posebno značajno, ističe Musa, jeste da je čak i "predsednik parlamenta Nabih Beri, dugogodišnji saveznik Hezbolaha i lider pokreta Amal, glasao za zabranu – što je tektonski politički pomak".
"Liban nije, i nikada nije trebalo da bude, platforma za bilo koju oružanu frakciju da vodi ratove u ime stranih patrona. Libanski narod nije glasao za sukobe koje je Hezbolah doneo na njihov prag. Nisu izabrali da im luke, naselja, bolnice i budućnost dece budu žrtvovani na oltaru iranskih regionalnih ambicija. Vlasti govore prave stvari. Sada Liban, ali i svet, moraju da ih drže za reč", naglašava Hadž Musa.
"Bliski istok prolazi kroz fundamentalnu prekompoziciju"
AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Sa gotovo dve decenije iskustva u izveštavanju o ratovima u regionu, Josiane Hadž Musa tvrdi da je ono čemu svedočimo drugačije - kategorički, strukturno, istorijski drugačije. Bliski istok, kaže, "ne prolazi kroz još jedan ciklus poznatog nasilja".
"On prolazi kroz fundamentalnu prekompoziciju – onu koja se godinama gradila i koja je sada, sa ubistvom iranskog vrhovnog vođe Hameneija i sistematskim uništavanjem vojne komande Hezbolaha, dostigla prelomnu tačku sa koje nema čistog povratka", ističe i nastavlja:
"Hezbolah kakvog smo poznavali – disciplinovana, teško naoružana, strateški koherentna snaga koja je ponizila izraelsku vojsku 2006. i držala celu zemlju kao taoca političkim zastrašivanjem dve decenije – gotov je. Ta verzija Hezbolaha više ne postoji"
Njegovo vojno rukovodstvo je desetkovano, infrastruktura uništena, a koridori za snabdevanje iz Irana presečeni. Preostala je "ranjena, fragmentisana organizacija čije je političko rukovodstvo očigledno u sukobu sa preostalim vojnim kapacitetima".
Udar na Akrotiri, prema njenom mišljenju, "nije demonstracija snage".
"To je čin organizacije koja je izgubila svoju stratešku koherentnost – nasilno reaguje na načine koji ne služe jasnom političkom cilju, otuđuje potencijalne evropske posrednike i Izraelu daje upravo opravdanje koje mu je potrebno za nastavak i intenziviranje kampanje. Snažan Hezbolah nije morao da udari na britansku bazu na Kipru", objašnjava. "Ovo nije snaga. Ovo je opasno, nepredvidivo nasilje entiteta koji zna da gubi i prestao je da računa na posledice"
Smrt Hameneija je uklonila "figuru koja je, uprkos svoj svojoj zlonamernosti, obezbeđivala stepen strateške predvidljivosti iranske spoljne politike". Sada je nasleđivanje sporno, Revolucionarna garda se nameće, a Teheran upravlja domaćim pritiscima i ekonomskim kolapsom dok se "raspleće cela njegova regionalna mreža posrednika".
"Ono što sledi je istinski nepoznato. A nepoznato je, u ovom delu sveta, gotovo uvek opasnije čak i od poznatog protivnika", upozorava Musa.
"Libanska država je pronašla svoj glas"
AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Liban je, prema rečima Hadž Muse, bojište koje drugi biraju za ratove koje nikada nije objavio.
"Razlika je u tome što je libanska država – krhka, nesavršena, hronično disfunkcionalna, kakva god da je, pronašla glas", kaže ona i dodaje da su to prvi istinski signali u jednoj generaciji da Liban, ako mu međunarodna zajednica pruži trajnu podršku, može započeti proces povratka svog suvereniteta.
Prepreke su, međutim, ogromne. Razoružavanje, ako do njega dođe, biće višegodišnji proces koji zahteva izuzetnu političku veštinu, međunarodnu finansijsku podršku i kredibilnu alternativu za zajednice koje su zavisile od Hezbolahove paralelne države.
Na pitanje o tome koliko bi sukob na Bliskom istoku mogao da traje, Hadž Musa priznaje:
"Iskren odgovor je da niko ne zna, a svako ko tvrdi drugačije ili je neinformisan ili nešto prodaje. Vojna faza bi mogla da se završi za nekoliko nedelja ako se postigne prekid vatre, ali dublji sukob – borba za suverenitet Libana, za iransku regionalnu ulogu, za budućnost palestinske državnosti, za celu arhitekturu bliskoistočne politike posle 1979. godine – taj sukob neće biti rešen nikakvim prekidom vatre. On će nadživeti ovu vladu, ovu administraciju u Vašingtonu i sasvim moguće ovu generaciju lidera širom regiona"
Ipak, Hadž Musa kaže da trenutni momenat predstavlja najbolju priliku u četrdeset godina da se izgradi Bliski istok u kojem Libanom vladaju Libanci, u kojem nijedna oružana frakcija ne odgovara stranoj prestonici, i u kojem je libanskom narodu – hrišćanima, sunitima, šiitima, Druzima, konačno dozvoljeno da odredi sopstvenu budućnost.
"Ta prilika je, ipak, krhka, vremenski ograničena i u potpunosti zavisi od toga da li međunarodna zajednica ima pažnju i političku volju da je podrži izvan trenutnog ciklusa vesti"
Liban je mnogo puta obnavljan, ali otpornost nije strategija. A nada, bez institucionalnih okvira i međunarodnih garancija da je održe, samo je još jedna stvar koju je ova zemlja morala da preboli, poručuje Hadž Musa.
"Situacija bi mogla da potraje mesecima. Posledice će trajati decenijama. A kako će se te posledice odvijati zavisi, u velikoj meri, od toga da li će svet odlučiti da Liban konačno zaslužuje bolje od sudbine koju su mu drugi više puta dodeljivali", zaključuje Hadž Musa u razgovoru za Euronews Srbija.
Komentari (0)