Sve veći problem u avijaciji: GPS ometanje dovodi do zbunjujućih signala tokom letova
Komentari
30/04/2026
-07:14
"Teren ispred. Podigni avion" - to je komanda koja bi trebalo da se čuje samo u filmu katastrofe ili na simulatoru leta. Međutim, piloti i stručnjaci za avijaciju kažu da takva upozorenja sve češće izazivaju uzbunu u pilotskim kabinama, jer lažni signali sa satelita globalnog pozicioniranja (GPS) pogađaju komercijalne letove.
Poremećaj GPS signala postao je uobičajen u zonama sukoba, uključujući region koji je sada pogođen ratom sa Iranom, i utiče na avione na rutama koje prolaze blizu žarišta vojnih aktivnosti na Bliskom istoku, u Baltičkom i Crnom moru. U slučajevima ometanja GPS-a, sistem za upozorenje o blizini tla u avionu može da "uhvati" lažni signal, što pokreće uznemirujuća upozorenja čak i kada avion leti na bezbednoj visini.
"Imam kolege pilote koji se sa ovim susreću redovno. To je prava opasnost. To postaje normalizovano", rekao je kapetan Ron Hej, predsednik Međunarodne federacije udruženja pilota avio-kompanija, koja predstavlja preko 160.000 pilota u više od 70 zemalja. Hej, koji radi za Delta Air Lines, rekao je da se plaši da bi piloti mogli da izgube poverenje u ključne bezbednosne sisteme kako postaju "otupeli" na ova upozorenja.
Pored zastrašujućih lažnih komandi za podizanje aviona, letovi koji nailaze na ove falsifikovane signale doživljavaju i nenormalne reakcije sistema, poput "pomeranja mape", gde se lokacija aviona na ekranu u kokpitu pomeri kilometrima od stvarne putanje leta, ili situacija kada avion na pisti spreman za poletanje dobije pogrešnu informaciju da se nalazi na drugoj lokaciji, prema vodiču američke Federalne uprave za avijaciju iz 2026. godine, prenosi CNN.
Oko 900 letova dnevno je pogođeno ometanjem GPS signala, prema Benoa Fižetu, istraživačkom saradniku na Univerzitetu primenjenih nauka u Cirihu i osnivaču kompanije SkAI Data Services, koja od 2024. godine na svom sajtu GPSWise prati takve incidente.
Piloti kažu da im se digitalni navigacioni ekrani u pilotskoj kabini "pretvaraju u delo fikcije", rekao je jedan komercijalni pilot koji nije želeo da bude imenovan jer mu nije dozvoljeno da javno govori. On je naveo da piloti ponekad moraju da isključe "prekidač za ignorisanje terena" (terrain inhibit switch) kako bi utišali alarme sistema za upozorenje o blizini tla, da ručno odvoje časovnike od GPS-a i da se oslanjaju na zemaljske sisteme "kao da su 1970-te".
Piloti mogu koristiti radar, inercijalne navigacione alate i navigaciju pomoću zemaljskih predajnika kada GPS zakaže ili postane nepouzdan. Međutim, pošto je GPS ugrađen u više sistema u avionu, lažni (spoofovani) signali mogu da prodru i utiču na različite alate, kao što su avionski satovi, meteorološki radar i Wi-Fi za putnike. Na kraju, to ometanje može dovesti do poremećaja letova i kašnjenja, dok se konfuzija širi kroz centralni sistem kontrole aviona.
Povezane vesti
Lako za ometanje
Globalni navigacioni satelitski sistemi (GNSS), kao što je najrasprostranjeniji američki sistem GPS, predstavljaju suštinski, iako uglavnom nevidljiv, deo modernog sveta. Uz samo pritisak prekidača, GNSS omogućava precizno određivanje lokacije i tačnog vremena, gde god da se nalazite.
Ali signali koji pokreću ove sisteme — koji su otprilike jačine nekoliko sijalica — lako mogu biti nadjačani jer slabe dok putuju više od 20.000 kilometara od satelita u svemiru do Zemlje. Iako je ova ranjivost odavno poznata, postala je ozbiljan problem za avione i brodove nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, tokom koje su dronovi prvi put masovno korišćeni u borbenim dejstvima.
Pixabay
GNSS ometanje podrazumeva da vojske i povezane grupe namerno emituju snažne radio-signale na istim frekvencijama koje koriste navigacioni sistemi. Iako su ciljevi obično dronovi i rakete, avioni mogu biti kolateralna šteta. "Jamming" dovodi do prekida satelitskog pozicioniranja, dok "spoofing" navodi navigacione sisteme da prikazuju lažnu lokaciju.
"Avion misli da se apsolutno nalazi negde drugde. Mapa se ne poklapa. Vreme se ne poklapa. Postoje različiti znaci da se nešto dešava, ali koliko sam čuo, osnovni problem je što, kada ste pod spoofingom, možete da shvatite da ste pod spoofingom, ali ne znate gde zapravo završavate", rekao je Hej.
Hej, koji uglavnom leti na rutama preko Pacifika, naveo je da lično nije doživeo GPS spoofing ili ometanje. Hej je dodao da ovaj problem nije nešto zbog čega putnici treba da brinu sa aspekta bezbednosti, već da predstavlja operativnu glavobolju za pilote, avio-kompanije i kontrolu letenja.
Na primer, za avione koji lete preko Atlantika i naiđu na GNSS ometanje u blizini Crnog mora, kontrola letenja bi morala da obezbedi veće razmake između letelica radi bezbednosti, u slučaju da je navigaciona pouzdanost ugrožena. To može značiti da avion ne može da koristi sistem severnoatlantskih ruta — strukturisan skup letnih pravaca preko Atlantika koji je osmišljen da primi što više aviona — što može dovesti do dužih i manje ekonomičnih ruta leta.
Iako se većina poremećaja dešava na Bliskom istoku, u regionu Crnog i Baltičkog mora, što posadama na tim rutama omogućava da unapred očekuju moguće probleme, Fižet je rekao da je SkAI Data Services otkrio i "klastere" u Aziji, uključujući granicu Indije i Pakistana, područja oko Severne i Južne Koreje, kao i Mjanmar.
Povezane vesti
"Postoji rizik, ali mislim da je to rizik koji se može kontrolisati, i ne želim da stvorim lažni osećaj panike. Dakle, to jeste problem. Mora da se reši", rekao je on.
Fižet je rekao da zabrinutosti uglavnom imaju veze sa dodatnim opterećenjem koje se stavlja na pilote i mogućnošću kašnjenja ili drugih logističkih problema. Međutim, naveo je i da je ometanje GPS-a doprinelo jednoj avionskoj katastrofi: 25. decembra 2024. godine, avion Azerbejdžan erlajnsa na letu iz Bakua (Azerbejdžan) ka Groznom (Rusija) srušio se u Kazahstanu.
Prema preliminarnom izveštaju Ministarstva saobraćaja Kazahstana iz februara 2025. godine, koji je uključivao i zapise glasovne komunikacije, piloti su naišli na elektronsko ometanje. Izgubili su GPS signal i prijavljivani su im "pull up" (podigni avion) alarmi u blizini Groznog, gde je magla otežavala sletanje pomoću navigacionih radio-svetionika. Nakon dva neuspela pokušaja sletanja na aerodrom u Groznom, piloti su odlučili da se vrate u Baku. Tokom povratka, avion je u jednom trenutku izgubio glavne kontrolne sisteme, a posada je pokušala da izvede prinudno sletanje, navodi se u izveštaju. Najmanje 38 od 67 ljudi u avionu je poginulo. U oktobru 2025. godine, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da su projektili ruske protivvazdušne odbrane, ispaljeni u cilju gađanja ukrajinskog drona koji je eksplodirao blizu aviona, bili odgovorni za pad letelice.
Povezane vesti
"Ometanje GPS-a nije bio primarni uzrok nesreće. Ali zbog ometanja GPS-a, nisu mogli da slete tamo gde su planirali", rekao je Fižet.
Pixabay
Ramzi Farager, izvršni direktor Kraljevskog instituta za navigaciju u Londonu, je saglasan.
"Da nije bilo problema sa GNSS-om, vrlo, vrlo, vrlo verovatno bi sleteli sat vremena ranije", rekao je on o letu Azerbejdžan erlajnsa.
Svakodnevna smetnja
Piloti su dobro obučeni da upravljaju GNSS ometanjem, fenomenom koji je Aleksi Kusmanen, glavni instruktor letenja i kapetan u Finnairu, opisao kao svakodnevnu smetnju.
Većina letova koji iz Helsinkija polaze ka jugu susreće GPS spoofing i jamming, rekao je Kusmanen. Let Finnaira 6. aprila, koji je prevozio putnike ka Kirkenesu — gradu na severu Norveške blizu ruske granice, gde turisti dolaze da posmatraju severnu svetlost — morao je da pokuša drugo sletanje nakon što je pri prvom pokušaju došlo do GPS smetnji.
"Uticaj na pilote, bilo da je reč o ometanju ili lažiranju signala, verovatno znači povećano opterećenje u pilotskoj kabini, a fokusiranje na taj spoofing, naravno, troši značajan deo mentalnih resursa", rekao je on.
Agencija za transport i komunikacije Finske (Traficom) saopštila je da je ove godine u januaru i februaru primila 421 prijavu ometanja GPS signala. Prošle godine, ukupan broj prijava bio je 1.704.
Finnair, koji obavlja oko 100.000 letova godišnje, takođe je 2024. godine na mesec dana obustavio letove za Tartu u Estoniji, dok je aerodrom tamo unapređivao svoje zemaljske sisteme za sletanje na koje se piloti oslanjaju kada dođe do GNSS smetnji.
Finska je bila među 13 članica Evropske unije koje su u junu prošle godine potpisale otvoreno pismo tražeći akciju po ovom pitanju, što je rezultiralo Evropskim planom za vazduhoplovne mere objavljenim u martu. On uključuje predloge za kratkoročne mere kao što je razvijanje standardizovane terminologije u komunikaciji sa kontrolom letenja, kao i dugoročne ciljeve koordinacije sa vojnim agencijama radi dobijanja pravovremenih informacija o izvorima GNSS signala.
Komentari (0)