Bliski istok na ivici novog hladnog rata: Tramp odustao od napada, Iran duboko podeljen
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Period nakon sklapanja Memoranduma o razumevanju između SAD i Irana karakteriše stalna napetost, nove regionalne nestabilnosti uz povremene eskalacije i odsustvo poverenja između pregovaračkih strana. Najveća opasnost za region, ali i čitav svet, bila bi da razgovori ne uspeju i da se stvori dugoročna kriza odnosa na Bliskom istoku između Irana i njegovih saveznika, sa jedne strane, i američkih saveznika i Izraela, sa druge. U slučaju ostvarenja takvog scenarija na dugi rok, možda bi u budućnosti mogao da se “iskuje“ novi termin pod nazivom „Bliskoistočni hladni rat“, ali svetu ostaje da se nada da će diplomatske inicijative dati rezultate uprkos povremenim varnicama.
Susret Trampa sa vojnim vrhom
Američki predsednik Donald Tramp održao je u krajem juna i početkom jula više savetovanja sa ministrom rata Pitom Hegsetom i načelnikom združenog američkog generalštaba Denom Kejnom, preneo je Vol Strit Žurnal. Kako je izvestio inostrani list, on se razmišljao da ponovo pokrene napade na Iran „radi završetka posla“, ali je izgleda odustao od te namere i vratio se diplomatskoj opciji. Isti izvor je preneo da će američki predsednik biti zadovoljan i ako se razgovori produže nakon postavljenog roka od 60 dana za sklapanje sporazuma (18. avgust). Ako je ova vest tačna može se pretpostaviti su Trampu predočeni svi loši efekti i eventualne nove loše posledice u slučaju ponovnog pokretanja vojne opcije.
Pomešana osećanja u Iranu
Ono što je karakteristično za reakcije u Iranu, je to što su ekstremniji krugovi održali proteste protiv sporazuma sa SAD-om u petak, skandirajući protiv ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija. Protiv dogovora „sa velikim satanom“ izjasnili su se i neki mediji koji zastupaju tvrdu liniju u iranskoj politici poput lista Kejhan. Na osnovu javnih informacija uočava se da iranski ministar spoljnih poslova Arakči i predsednik Masud Pezeškijan predstavljaju glavne zastupnike dogovora sa SAD, dok krugovi oko Revolucionarne garde, dela Saveta čuvara revolucije i vojske traže nastavak ratnih operacija.
Ne može biti slučajno da je nakon ugovora između libanske vlade i Izraela koji je sklopljen 26. juna, iranski predsednik Masud Pezeškijan morao da obavi razgovore sa članovima Saveta čuvara islamske revolucije, tela od 88 islamskih učenjaka. Prema izveštaju američkog Instituta za istraživanje rata, ovo telo je podeljeno oko pitanja nastavka rata sa američkom stranom. Od sedmoro ljudi koji vode Savet čuvara revolucije, njih troje se zalaže za ratnu opciju i kritikovalo je način vođenja pregovora. Njih predvodi ajatolah Alireza Arafi, koji je u vreme izbora novog vođe Irana razmatran kao jedna od relevantnih opcija. Da odnosi nisu idilični između dva tabora govori to što je Arakčijev intervju na iranskoj državnoj televiziji prekinut u trenutku kad je govorio o mogućem sporazumu sa SAD.
Bez većeg pomaka nakon susreta u Kataru
Neposredno pre početka indirektnih razgovora u Kataru predsednik iranskog parlamenta Muhamed Galibaf je izjavio kako najveći problem predstavljaju tačke 1. (mir u regionu), 4. (ukidanje blokade izvoza nafte), 5. (kontrola prolaska Ormuzom), 10. (ukidanje sankcija na izvoz nafte i finansijske transakcije) i 11. (oslobađanje zamrznutih iranskih sredstava) iz Memoranduma o razumevanju. Kako je to objavljeno nakon susreta
Nove varnice na relaciji Izrael-Iran
Ono što je unelo novu napetost u već naelektrisanim odnosima Izraela i Irana jeste objava izraelskog ministra odbrane Izraela Kaca da je iranski vođa Modžtaba Hamnei „osuđen na smrt“ (marked for death). To je izazvalo reakciju Arakčija koji je izjavio da će „Iran školovati Izrael“ u slučaju ako SAD ne uspeju „da ućutkaju svoje ljubimce u Tel Avivu“.
Nastavak pregovora nakon sahrane ajatolaha Hamneija
Predsednik iranskog parlamanta Muhamed Galibaf i jedan od ljudi koji najviše utiče na proces pregovora sa SAD, pozvao je iranski narod na „široko učešće“ u sahrani bivšeg ajatolaha Alija Hamneija. Taj događaj, za koji se očekuje da će biti najveći u istoriji Islamske Republike Iran, će početi u subotu 4. jula u Teheranu. Ceremonija će trajati šest dana, odnosno do 10. jula, uz ceremonije u svetom gradu Komu, Nadžafu i Karbali, pa sve do završnog dela u rodnom gradu Alija Hamneija u Mašhadu, uz prisustvo više miliona domaćeg stanovništva i brojnih inostranih delegacija.
Povezane vesti
Kako su vesti o sahrani postajale sve aktuelnije, neki inostrani listovi krenuli su da pišu kako će doći do napada na Iran tokom njenog trajanja. To je izazvalo oštru reakciju komandanta iranske združene komande Katam al-Anbije, Alija Abdulahija, koji je izjavio da će svaka provokacija Izraela i SAD tokom ceremonije naići na „oštar odgovor“.
Sama činjenica da će novi razgovori početi u trećoj nedelji jula znači da će proći skoro 30 dana od utvrđenih 60, kao vreme za koje treba rešiti nesporazume i sklopiti krajnji mir između SAD i Irana. Deluje skoro nemoguće da će to biti ostvareno za ovaj vremenski period, jer neslaganja oko “lakših pitanja“ za sada predstavljaju ozbiljnu prepreku, a nakon njih je potrebno usaglasiti ozbiljnije probleme poput nuklearnog programa, odlaganja uranijuma, ukidanja sankcija i drugih.
SAD ubeđuju Siriju da učestvuje u razoružavanju Hezbolaha?
Dva dana nakon posete državnog sekretara SAD Marka Rubija zalivskim zemljama, 30. juna, Organizacija za sprečavanje delovanja terorizma (koju čine SAD i sve zalivske zemlje) je uvela sankcije Hezbolahu, odnosno protiv pet entiteta i 16 pojedinaca povezanih sa tom organizacijom. Skoro istovremeno, komandant američke centralne komande (CENTKOM-a) admiral Bred Kuper je posetio Liban i sastao se sa predsednikom Džozefom Aunom i načelnikom generalštaba Rudolfom Hejkalom. Ono što se pojavilo u javnosti nakon toga susreta jesu vesti da će američke snage biti raspoređene na libansko tlo, naročito u „pilot zonama“, kako bi doprinele razoružavanju Hezbolaha.
Iako je ova šiitska organizacija zapretila građanskim ratom u Libanu, ubrzo su se javile nove zabrinjavajuće vesti koje su već bile pomenute od strane američkog predsednika Donalda Trampa. To je ponovna aktuelizacija predloga sirijskom predsedniku Ahmedu El-Šari da pomogne libanskim snagama da razoružaju Hezbolah, koja je iz Vašingtona već upućena početkom u toku maja i početkom juna ove godine. Dobra vest je izjava El-Šare koja je objavljena nakon razgovora sa libanskim predsednikom Aunom, da njegove trupe neće intervenisati. Iz Damaska je istaknuto da je „otvoreno novo poglavlje između dvije zemlje“ te da sirijska vlada neće raditi na unutrašnjim podelama Libana.
Komentari (0)