Amerika posle Trampa: Predsednička trka 2028. počinje pre nego što je iko raspisao kampanju - ko je u opticaju?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama održavaju se 2028. godine, ali je predsednička trka, koja je dugo delovala kao daleka hipotetička mogućnost usred potresnih previranja tokom ranog dela drugog mandata predsednika Donalda Trampa, iznenada oživela.
Kandidati još uglavnom ne objavljuju kandidature. Umesto toga, obilaze države u kojima se održavaju izbori za Kongres, pojavljuju se na skupovima stranačkih kandidata, objavljuju knjige, zauzimaju stavove o velikim nacionalnim pitanjima i pažljivo ostavljaju otvorena vrata za ono što bi moglo da usledi posle izbora za Kongres u novembru.
Upravo zbog toga izbori 2028. polako postaju svojevrsni poligon za potencijalne predsedničke kandidate. Istovremeno, obe velike američke stranke suočavaju se sa različitim pitanjem budućnosti. Republikanci moraju da razmišljaju o tome kako će izgledati nakon Donalda Trampa, dok demokrate pokušavaju da pronađu ravnotežu između progresivnog krila i umerenijih birača.
Mogući demokratski i republikanski kandidati uveliko se uključuju u najvažnija politička pitanja. Nekolicina otvoreno žudi za Belom kućom. Neki daju zagonetne komentare kako bi ostavili otvorena vrata. Drugi se pitaju da li uopšte imaju svoju "traku" u trci.
Osećaj da sat otkucava uvukao je čak i Trampa, koji nerado priznaje da vlast samo iznajmljuje. Upravo u obraćanju Generalnoj skupštini UN u utorak, podsetio je svoje protivnike u Teheranu: "Biću ovde još dve i po godine.“
Svakako očigledna uvertira u predizbornu trku nije ni preveliko iznenađenje. CNN piše da je normalno da mogući predsednički kandidati postanu vidljiviji otprilike u ovo vreme. Izbori za Kongres na polovini predsedničkog mandata upravo im pružaju zaklon da se angažuju među biračima svoje baze.
Na ovaj način, oni mogu da isprobavaju nove poruke na predizbornim skupovima, procenjuju političko raspoloženje, postavljaju neformalnu infrastrukturu u ranim saveznim državama i skupljaju usluge zahvalnih kandidata.
Povezane vesti
Međutim, prema pisanju svetskih medija, kampanja za 2028. odjednom deluje mnogo stvarnije, možda zato što Trampovo krhko političko stanje stvara osećaj kraja jedne ere, a demokrate su konačno prestale da oplakuju predsedničke izbore 2024. godine.
Na republikanskoj strani, pitanje naslednika Donalda Trampa sve je teže ignorisati. Washington Post je 22. septembra objavio da republikanci već preduzimaju korake kako bi potencijalno izazvali Džej Di Vensa u borbi za nominaciju. Među imenima koja se pominju su senatori Ted Kruz, Rend Pol, Džon Kenedi i Rik Skot, dok bivši guverner Floride Ron DeSantis i dalje ostaje deo šireg kruga potencijalnih kandidata.
Čak je i 74-godišnji senator Luizijane Džon Kenedi rekao Vašington postu u članku objavljenom u utorak da, iako planira da se kandiduje za reizbor, možda pokuša da osvoji najvišu funkciju "ako se gomila budala" kandiduje za predsednika.
Sve to pokazuje jednu važnu stvar: čak i pre nego što je trka formalno počela, republikanci već razgovaraju o tome kakav bi trebalo da bude pokret koji će ostati posle Trampa.
Prema pisanju Washington Post-a, jedno od ključnih pitanja biće odnos između Trampovog populizma i tradicionalnijeg republikanskog pristupa slobodnom tržištu, ograničenoj ulozi države i drugačijoj spoljnoj politici. Rend Pol je, na primer, već rekao da bi, ukoliko se kandiduje, zastupao politiku protiv carina i novih američkih vojnih intervencija.
Sa druge strane, bivša potpredsednica Kamala Haris, poslednja kandidatkinja svoje stranke izabrana u poslednjem trenutku, pojavila u Mičigenu kako bi pokušala da ujedini demokrate iza kandidata za Senat Abdul El-Sajeda.
Tanjug AP/Katy Kildee/Detroit News via AP, Pool
Međutim, ona nije jedina moguća demokratska kandidatkinja za 2028. godinu koja privlači pažnju. Predstavnica Njujorka Aleksandrija Okasio-Kortez pokrenula je progresivnu političku mašineriju.
Povezane vesti
Takođe, senator Džon Ossof iz Džordžije još nije ni pobedio na reizboru, ali priča o 2028. sve više dobija zamah. Guverneri Dž. B. Pricker, Endi Bešir i Džoš Šapiro takođe izvode svoje poteze.
Šta je svakoj stranci potrebno 2028. godine?
Izbori 2028. godine, sa otvorenim nacionalnim partijskim kandidaturama za obe stranke, označiće novu političku eru, piše CNN. Budući republikanski kandidat moraće da odluči da li postoji budućnost za MAGA pokret ili treba ponovo probuditi uspavane, tradicionalne konzervativne korene stranke. Demokratama je, sa druge strane, potreban neko ko će ujediniti progresivce i umerene.
Platforma protiv Trampa možda može da funkcioniše na izborima za Kongres na polovini mandata, ali ankete pokazuju da su birači i dalje ogorčeni na stranku koja je izgubila njihovo poverenje dok je Džo Bajden bio predsednik.
Povezane vesti
Glasine iz Bele kuće prešle su u višu brzinu u utorak zahvaljujući intrigantnom intervjuu Okasio - Kortez za Njujork tajms. Putovanja ove njujorške demokratske političarke tokom izbora za Kongres pozicioniraju je kao naslednicu progresivnog pokreta Bernija Sandersa. Ona je, prema pisanju CNN-a, vešta u stvaranju upečatljivih viralnih trenutaka koji definišu politiku Trampove ere, poput njene avgustovske objave da zamrzava svoje jajne ćelije.
Tanjug/Kristopher Radder/The Brattleboro Reformer via AP
Okasio-Kortez, koja će uskoro napuniti 37 godina, rekla je Tajmsu da se bori sa neopipljivim pitanjem koje može da definiše predsedničku kampanju.
"Postoji argument koji neki iznose da je ovo veoma jedinstven politički trenutak i da u politici često imate samo jednu priliku“, rekla je, ali nakon što su dve od poslednja tri demokratska kandidata bile žene i obe izgubile, Okasio-Kortez je takođe delovala kao da preispituje svoj krajnji domet.
"Slučajno sam žena, i, znate, slučajno sam Latina. I mislim da se mnogo govori o izbornosti“, rekla je.
Haris predstavlja oličenje takvih pitanja. Svoj jesenji početak kampanje imala je u jednoj od sedam neodlučnih saveznih država koje je izgubila od Trampa 2024. godine. Još nije odlučila da li će se ponovo kandidovati.
Ali drugi demokrati se unapred pozicioniraju, uključujući i brojne guvernere. Šapiro, koji izgleda ide ka ubedljivoj pobedi na reizboru u Pensilvaniji, prošle nedelje se pozabavio jednim važnim nacionalnim pitanjem - da li treba postaviti ograničenja veštačkoj inteligenciji - i osudio Trampovu tvrdnju da su zabrinutosti zbog destruktivnog potencijala ove tehnologije "prevara".
Bešir je u utorak objavio novu knjigu, "Idi i čini isto: Kako izlečiti slomljenu zemlju“ - koristeći klasičnu taktiku lidera iz američkog srca zemlje koji moraju da izgrade nacionalni profil.
"Moramo da se pojavimo na mestima na kojima nas predugo nije bilo. Moramo da se pojavimo u rudarskim zajednicama, poljoprivrednim zajednicama i da saslušamo potrebe ljudi“, rekao je guverner Kentakija Kejtlin Kolins sa CNN-a u ponedeljak. Na pitanje da li bi se kandidovao 2028. godine, insistirao je: "Nisam doneo nikakvu odluku o tome.“
Priker iz Ilinoisa pokazao je demokratskim biračima da može da se suprotstavi Trampu. Ali u vestima je iz ličnijeg razloga, nakon što je otkrio da je izgubio 80 funti uz pomoć GLP-1 lekova. Za CBS Njuz je rekao da je usredsređen na svoju kandidaturu za reizbor i da „nije doneo nikakve odluke o tome šta bih mogao da uradim u budućnosti".
Još jedan Trampov protivnik, senator Arizone Mark Keli, rekao je na prošlonedeljnom Atlantic Festivalu o mogućoj predsedničkoj kampanji: "Odgovor je da možda hoću, samo još nisam odlučio".
Veštačka inteligencija postaje jedno od prvih velikih pitanja i zašto su izbori u Kongresu važni?
Jedan od znakova da potencijalni kandidati već grade svoje predsedničke profile jeste način na koji se uključuju u nove političke teme. Veštačka inteligencija je dobar primer.
U septembru su Gavin Njuzom, Džoš Šapiro, Džon Ossof i Mark Keli zauzeli stavove o regulisanju veštačke inteligencije i posledicama koje bi razvoj tehnologije mogao imati po radnike, bezbednost i nacionalnu politiku, piše AP.
Njuzom je u Kaliforniji potpisao izvršnu naredbu povezanu sa nadzorom AI kompanija, dok je Šapiro pozvao na federalna pravila i nezavisni nadzor.
To je značajno zato što pokazuje kako potencijalni predsednički kandidati počinju da se razlikuju po pitanjima koja možda neće biti dominantna tema izbora 2026, ali bi do 2028. mogla postati mnogo važnija. Drugim rečima, kampanja se već gradi kroz politiku - čak i kada se reč "kampanja" još ne izgovara.
Tanjug/AP
Predsednička trka 2028. ne počinje zvanično 2028. Za potencijalne kandidate važni su izbori 2026. jer im omogućavaju da putuju po zemlji bez potrebe da objašnjavaju zašto se ponašaju kao predsednički kandidati.
Mogu da podržavaju stranačke kolege, prikupljaju novac, razgovaraju sa lokalnim organizacijama, testiraju poruke i upoznaju birače u državama koje će kasnije imati važnu ulogu u procesu nominacije.
Haris upravo tako koristi svoju jesensku političku agendu. Vens se pojavljuje na republikanskim skupovima. Potencijalni kandidati posećuju Ajovu, Nju Hempšir, Južnu Karolinu, Nevadu i druge države koje mogu postati važne kada proces nominacije zaista počne. Zato je granica između izbora 2026. i pripreme za izbore 2028. sve manje jasna.
Bonus video:
Komentari (0)