Dok Amerikanci bombarduju, Iran uzvraća: Zašto je Teheran odlučio da ponovo pokrene sukob

Sukob na Bliskom istoku ušao je u novu fazu napetosti nakon što su Oružane snage SAD izvele seriju vazdušnih udara na objekte u Iranu. Prema saopštenju Centralne komande SAD (CENTCOM), napadi predstavljaju odgovor na prethodne iranske balističke udare na američke položaje u regionu, dok državni mediji u Teheranu potvrđuju da su se eksplozije čule u više oblasti na jugu zemlje.

Iz CENTCOM-a navode da su mete napada bile desetine objekata u nadležnosti Korpusa islamske revolucionarne garde, među kojima su vojni komandni centri, raketni i dron sistemi, obalski sistemi osmatranja i odbrane, kao i pomorska infrastruktura.

Ovakav razvoj događaja dodatno podgreva zabrinutost od daljeg narušavanja stabilnosti čitavog regiona.

Promena strategije Teherana i upozorenje Vašingtona

Analiza američke mreže CNN ukazuje na to da ponovno pokretanje neprijateljstava označava zaokret u strategiji Irana, čije je rukovodstvo odlučilo da preuzme inicijativu i oblikuje uslove sukoba, bez obzira na rizik od direktnog odgovora SAD.

Hamid Reza Aziz, istraživač Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, ocenjuje da se dogodila fundamentalna promena u pristupu Teherana, koji sada napad prvi vidi kao jedinu održivu opciju.

Sa druge strane, Vašington je najavio oštar odgovor. Američki predsednik Donald Tramp je u izjavi za Fox News upozorio na odlučne mere, poručivši da će SAD uzvratiti izuzetno snažno i da će druga strana pretrpeti težak udarac.

Pojedini analitičari odluku Teherana dovode u vezu i sa nedavnim susretom Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u Vašingtonu, smatrajući da je Iran time pokušao da pošalje poruku odvraćanja od potencijalnih novih vojnih akcija.

Širenje regionalnog fronta i strateški značaj Ormuskog prolaza

Kriza sve više poprima šire regionalne razmere. Nakon napada na američke trupe u Jordanu, usledila je zajednička vojna akcija SAD i Saudijske Arabije protiv proiranskih milicija na teritoriji Iraka, što dodatno potvrđuje širenje sukoba.

AP Photo/Asghar Besharati

Posebnu ulogu u ovoj krizi ima Ormuski prolaz.

Zvanični Teheran ističe da je kontrola nad ovom ključnom pomorskom rutom direktno povezana sa nacionalnom bezbednošću zemlje, naglašavajući da svaki pokušaj ugrožavanja iranskog uticaja u tom području predstavlja „crvenu liniju“.

Na kraju se procenjuje da se SAD i njihovi saveznici nalaze pred složenim izborom: traženje diplomatskog rešenja koje bi uvažilo deo iranskih zahteva, ili priprema za dugotrajan sukob koji sa sobom nosi učestale napade na trgovačke rute, energetsku infrastrukturu i ključne pomorske koridore na Bliskom istoku.

Iran odbacuje Ormuski sporazum 

Iran je odbacio predlog Omana da se Ormuski moreuz podeli na dve jednake plovne trase, izjavio da se plovni put "nikada neće vratiti u stanje pre rata“ i pokrenuo iznenadni napad balističkim raketama na američke snage u Jordanu, što je najozbiljnija eskalacija od propasti prelaznog sporazuma između dve strane početkom ovog meseca.

AP Photo/Vahid Salemi

Zamenik ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi rekao je u intervjuu za iransku državnu televiziju da je Oman predložio podelu moreuza na dve rute, od kojih bi svaka opsluživala 50% brodskog saobraćaja.

Teheran je odbacio plan i ponudio kontrapredlog za privremeni aranžman prema kojem bi brodovi tranzitirali isključivo kroz iranske teritorijalne vode. „Iranska politika je da se moreuz nikada ne vrati u stanje pre rata“, rekao je Garibabadi.

Kontraadmiral Habibolah Sajari, zamenik načelnika vojske, nije ostavio nikakvu dvosmislenost u vezi sa stavom Teherana.