Gaza u senci svetske pažnje: Koliko smo daleko od mira?

Pažnja svetske javnosti u poslednjih pola godine bila je usmerena prema odnosima SAD i Irana, kao i na globalnu situaciju izazvanu ratom na Bliskom istoku. Iz tog razloga deluje da je situacija u pojasu Gaze pala u zaborav, odnosno da je zapostavljena od strane svetskih medija i analitičara koji se bave ovim regionom, te da se samo povremeno i sporadično pominje. No međutim, izgleda su Izraelske oružane snage (IDF) u periodu od kraja juna do početka avgusta bile naročito aktivne na ovom prostoru, koristeći globalno fokusiranje svetske javnosti na druga pitanja.  

"Marš hiljada“ prema Gazi sredinom juna 

Ono što je karakteristično za poslednjih mesec dana u izraelskom političkom životu oko pitanja Gaze jeste nova inicijativa od strane jevrejskih udruženja koja se zalažu za stvaranje novih naselja. Te organizacije su čak sprovele marš do teritorije Gaze koja je ograđena žicom i ogradom 19. i 20. jula, sa zahtevima da se obnove jevrejska naselja koja su uklonjena 2005. godine kada se IDF povukao iz te oblasti. Da se slučajno ne bi desilo da neko od učesnika marša izvrši upad preko ograde, izraelska vojska je izdala upozorenje i objavila da će intervenisati ako se ljudi ne budu kretali u okviru rute koja im je određena. 

Maršu su podržali radikalni članovi izraelske vlade kao što su ministar za nacionalnu bezbednost, Itamar Ben-Gvir, i ministar finansija, Bazelel Smotrič, dok je vladajuća stranka Likud premijera Bendžamina Netanjahua bila jedan od sponzora mitinga. Jedna od ključnih ličnosti koja je učestvovala u sprovođenju ove akcije bila je Danijela Vajs, lider pokreta Načala, koja već duže vreme promoviše ovu politiku. Ona je u toku juna i jula meseca je održala nekoliko konferencija u toku kojih je pozvala na izraelsko naseljavanje Gaze, ne mareći mnogo za osude međunarodne javnosti koje su stigle nakon toga, posebno iz EU. 

Ustupak oko Gaze za Netanjahuov odlazak u SAD   

Da bi uopšte došlo posete izraelskog premijera Vašingtonu, Netanjahu je napravio ustupak oko pitanja Gaze kako bi se rasporedile „Izvršne snage bezbednosti“, preneo je izraelski Kanal 12. Isti izvor napominje da je akcija sprovedena zajedno sa izraelskim ambasadorom u SAD Jehileom Lajterom i savetnicima američkog predsednika, te da je to „gest prema Trampu“ kako bi Bela kuća promenila stav o neprihvatanju posete izraelskog premijera. Zato je njegova vlada dan pre odlaska u Vašington odobrila ulazak 200 vojnika u oblasti Rafe, na jugu pojasa Gaze. 

Tramp je ubrzo nakon sahrane Lidzija Grejema, 30. jula, objavio na društvenoj mreži Truth Social, da je Odbor za mir doneo odluku kojom se odobrava „razoružavanje Hamasa i svih ostalih“ militantnih grupa u Gazi. No ostaje pitanje da li će na to pristati predstavnici ove militantne grupe obzirom da je skoro istovremeno u učinjen diplomatski korak u Ankari, verovatno radi toga da bi se turska strana pridobila da ne podrži ili spreči njihovo razoružavanje.  

Jačanje veza Hamasa sa Turskom 

Novoizabrani šef palestinske militantne grupe Hamas, Halil el-Haja, susreo se u Ankari sa turskim ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom dan pre Trampove objave. Tom prilikom Haja je ukazao na kontinuirane napad IDF-a na pojas Gaze, ali i na kontinuirane racije i širenje izraelskih naselja širom Zapadne obale u poslednjih mesec dana. Zaključio je da će njegova organizacija biti posvećena pregovorima o miru, ali je očigledno Haja boravio u Turskoj kako bi tražio podršku da Hamas ne bude razoružan, iako to nije direktno pomenuto. Sa druge strane, Fidan je obećao podršku Turske „pravednoj strani“ Palestinaca u diplomatskim pregovorima i međunarodnim institucijama. Ovo obećanje sigurno neće naići na topao prijem u Tel Avivu, a naročito u Vašingtonu gde je američko rukovodstvo kao jedan od uslova za prodaju aviona F-35 Turskoj postavilo prekid svih veza koje Ankara ima sa Hamasom.   

Tokom juna, a naročito u toku jula meseca 2026. godine snage IDF-a su sprovele nekoliko racija i granatiranja položaja Hamasa širom pojasa Gaze. Ovi napadi su se nastavili, pa je 2. avgusta IDF uspeo da eliminiše Salema Džamala Abdul Rahmana Abu Labada, koji predvodi elitnu jedinicu Nuhba u okviru militantne grupe Hamas. Takođe, istom prilikom likvidiran je i Mohamed Jatib, komandant bataljona Magazi u vojnom krilu organizacije.  

Objavljen tekst mirovnog plana za Gazu 

Dok su trajali ovi napadi, međunarodni akteri i posrednici pokušavali su da nađu kompromisno rešenje. Trampov Odbor za mir je 1. avgusta predstavio kompletan tekst mirovnog plana za Gazu, prema kom će 14 dana nakon prihvatanja teksta dokumenta od svih učesnika biti određena Mapa puta za njegovo sprovođenje, čiji vremenski rok može biti produžen. U prvom i drugom principu je eksplicitno navedeno da će se Izrael povući iz Gaze, radi uspostavljanja mira, dok je za Hamas i palestinske frakcije predviđeno „obustavljanje vojnih operacija“. Nakon toga, Nacionalni komitet za upravljanje Gazom će preuzeti rukovođenje oblašću prema ovlašćenjima koje je dobio ranije od Odbora za mir.  

Izrael uslovljava svoje povlačenje iz Gaze razoružanjem Hamasa 

Ono što je vrlo važno, u četvrtom principu se eksplicitno navodi da će Hamas i druge frakcije „predati sve funkcije civilne uprave i bezbednosti“ Nacionalnom komitetu za upravu Gazom. Prema dokumentu, vlast u Gazi treba da bude uspostavljena po principu „jedna vlast, jedan zakon, jedno oružje“, što znači uspostavu nove policije, uništavanje teškog oružja i tunela koje je izgradio Hamas. Odeljak od principa 12 do 14. tačno objašnjava način izraelskog povlačenja uz učešće Međunarodnih stabilizacionih snaga radi odvajanja IDF-a od prostora koji kontroliše Nacionalni komitet za upravljanje Gazom. 

Ono što može da unese nove nezgode u ceo proces uspostavljanja mira jeste nova odluka izraelske vlade. Netanjahu je 5. avgusta izjavio da Izrael „nije pristao“ na uslove Odbora za mir za razoružavanje Hamasa, i da se IDF neće povući sa „trenutnih linija“ dok se Hamas potpuno ne razoruža. Ova objava je očigledno protiv plana koji podržavaju SAD za početno izraelsko povlačenje, a interesantno je da se na zvaničnu izjavu čekalo čak četiri dana od objave plana. 

Da Izrael u skorijem vremenskom periodu ne želi da se povuče sa zauzetih teritorija u južnom Libanu, južnoj Siriji i pojasu Gaze, svedoči objava načelnika generalštaba IDF-a generala Ejala Zamira. On je odlučio da će biračka mesta biti raspoređena iza neprijateljskih linija u ovim oblastima kako bi vojnici mogli da glasaju na parlamentarnim izborima 27. oktobra. Objava je proklamovana 5. avgusta sa ciljem da „omogući pravo glasa, a istovremeno drži IDF van političkog diskursa“, ali ona svakako svedoči o nameri izraelskih snaga da se duže zadrže u ovim oblastima.