Fokus

Mogu li Mekartijevi ustupci u Kongresu ugroziti pomoć Ukrajini? Tvrdi republikanci najavili protivljenje novim paketima

Komentari

Autor: Euronews Srbija, CNN

10/01/2023

-

22:06

Mogu li Mekartijevi ustupci u Kongresu ugroziti pomoć Ukrajini? Tvrdi republikanci najavili protivljenje novim paketima
Mogu li Mekartijevi ustupci u Kongresu ugroziti pomoć Ukrajini? Tvrdi republikanci najavili protivljenje novim paketima - Copyright Tanjug/AP/Andrew Harnik, Jose Luis Magana, Efrem Lukatsky, LIBKOS

veličina teksta

Aa Aa

Izbor republikanca Kevina Mekartija za predsedavajućeg Predstavničkog doma Kongresa otvorila je u pitanje da li će dosadašnja snažna i široka dvostranačka podrška Ukrajini biti nastavljena. Stručnjaci za američko-rusku politiku iako optimistični da će se podrška SAD Ukrajini održati, ipak navode da će to zavisiti od određenih političkih dešavanja.

Republikanac Kevin Mekarti koji je bio lider manjine u prethodnom sazivu Predstavničkog doma, nakon višednevnih pregovora i 15 rundi glasanja postao je predsedavajući. On je u oktobru rekao da bi Republikanci mogli da povuku pomoć Ukrajini ukoliko osvoje većinu, upozorivši da neće ispisati "blanko ček”. Međutim, nakon tih komentara on je radio iza kulisa da uveri lidere nacionalne bezbednosti da ne planira da napusti Ukrajinu i da samo poziva na veći nadzor sredstava. 

Ipak, sada postoji zabrinutost da bi Mekarti, zbog trnovitog puta koji je imao do mesta predsedavajućeg i zbog ustupaka koje je načinio ekstremno desnim republikanacima, mogao da postavi ograničenja kada je reč o pomoći za Ukrajinu.  

profimedia

 

Dvojica Republikanaca koji su se protivili izboru Mekartija sve do petka poslepodne, Bajron Donalds sa Floride i Čip Roj iz Teksasa, pozvali su na debatu o pravilima za pomoć Ukrajini. Drugi skeptici kada je reč o tom pitanju nastavili su da se protive Mekartijevoj kandidaturi.  

Nekoliko članova partije koji su promenili glasove da bi podržali Mekartija u petak naveli su da su ohrabreni okvirom sporazuma koji je postignut, ali nisu naveli detalje o tome dodajući da se razgovori nastavljaju.  

Zabrinutost među stranim diplomatama

Politička dešavanja u SAD sa zabrinutošću su pratili i Ukrajinici i drugi Evropljani. Zbog rezultata procesa izbora novog Predsedavajućeg donjeg doma Kongresa u svetlu dalje pomoći Ukrjaini, zabrinutost raste i među stranim diplomatama. Jedan diplomata je rekao za CNN da veruje da to definitivno signaliriza problem za nastavak pomoći, zbog toga što su mnogi koji su se protivili izboru Mekartija, u prošlosti govorili protiv toga.  

"Ovo je uvod u dogoročnu zakonodavnu paralizu", naveo je diplomata i dodao da je Kokus za slobodu, koji nije tipično proukrajinski, demonstrirao svoj uticaj.  

Drugi su pažljivo pratili “manevre” koje je Mekarti morao da načini da bi obezbedio poziciju, a koji potencijalno mogu dovesti do prekida pomoći Ukrjaini. Drugi diplomata je rekao za CNN da je lično zabrinut zbog ustupaka koje je novi predsedavajući morao da učini, i koji bi mogli da utiču na poziciju Amerike u svetu.

Treći diplomata je izrazio zabrinutost zbog ustupaka koji se tiču ključnih zadataka odbora i koji mogu da stvore ogromne prepreke za donošenje zakona o pomoći.  

Međutim, stručnjaci za američko-rusku politiku za Centar za analizu evropske politike (CEPA) sa sedištem u Vašingtonu kažu da su optimistični da će se podrška SAD Ukrajini održati, iako navode da to može zavisiti od određenih političkih dešavanja.

"Strožji nadzor na domoći Ukrajini verovatan"

Viši saradnik na Američkom institutu za preduzetništvo (AEI) Mekenzi Iglan kaže da će američka vojna i finansijska podrška Ukrajini ostati dvostranačka i dvodomna u ovom sazivu Kongresa. 

"I demokratski i republikanski članovi shvataju da je podrška SAD ključna u pomaganju Ukrajini da obezbedi pobedu i sprečavanju da ova kriza u realnom vremenu metastazira u regionu. Međutim, moglo bi se i trebalo učiniti više da se ova dvostranačka podrška održi u narednih nekoliko godina", naglašava on.

Kako objašnjava, izvršna vlast bi trebalo bliže da sarađuje sa Kongresom i da američkom narodu saopšti prioritete administracije kako bi se obezbedila pravovremena sredstva za odgovarajuće prioritete. 

profimedia

 

Navodi da će, s obzirom na to da američka ekonomija pokazuje znake stresa, jer kako kaže, deficiti rastu, a dug dostiže nove rekorde, Kevin Makarti biti pod pritiskom da vrši daleko stroži nadzor nad pomoći Ukrajini.

"Osiguranje da ovi mehanizmi odgovornosti ne ometaju protok pomoći Ukrajini predstavljaće dodatni izazov za Bajdenovu administraciju", smatra Iglan.

"Vojni uspesi Ukrajine će zadržati američku pomoć"

Da je malo verovatno da će bilo koja stranka imati dramatično drugačiji pristup Ukrajini u odnosu na poslednjih 10 meseci, stav je i Krisa Milera, vanrednog profesora međunarodne istorije na Flečer školi prava i diplomatije na Univerzitetu Tafts.

"Međutim, postoji određena zabrinutost zbog nadzora finansijske pomoći, a grupa republikanaca je predstavila rezoluciju kojom zahteva da vlada bude odgovorna za 'sva finansijska sredstva za Ukrajinu'. Ipak, podrška vojnoj pomoći izgleda snažna i dvostranačka", ističe on.

Dodaje da će vojni uspesi Ukrajine verovatno ohrabriti kreatore američke politike da nastave sa finansiranjem.

"Uspešno ukrajinsko ponovno zauzimanje Hersona, na primer, ohrabriće one u Vašingtonu koji veruju da će dodatna vojna pomoć omogućiti Ukrajini da ponovo zauzme dodatnu teritoriju. Rusija se jasno nadala da bi izbori na sredini mandata mogli primorati Bajdenovu administraciju da smanji podršku Ukrajini u novom Kongresu, ali rezultati sugerišu da je to malo verovatno", kaže Miler.

Tanjug/AP/Bernat Armangue

 

Džejms Lemond, viši saradnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA), kaže da će mnogo zavisiti i od predsedničkih izbora u SAD.

"Među konzervativnim glasačima, oni koji se protive pomoći SAD udvostručili su se sa 13 na 27 odsto između maja i novembra. Predsednički predizbori oblikuju spoljnu politiku mnogo više od izbora na sredini mandata: ako je kandidat iz pro-Trampovog krila stranke, verovatno ćemo videti jedinstveniji stav sličan Džej Di Vensu, novom senatoru iz Ohaja koji podržava Trampa, a koji je rekao „baš me briga šta će se desiti sa Ukrajinom“, ili kongresmenki iz Gruzije Mardžori Tejlor Grin koja je izjavila „pod republikancima neće otići ni jedan peni u Ukrajinu. Kandidat, ko god to bio, odrediće dnevni red za ostatak stranke", objašnjava on.

Lemond navodi i da tanka većina republikanske strankem, manja od 10 mesta, znači da će čak i mala šačica članova moći da pokvari glasanje po stranačkoj liniji - kao što je to bilo tokom glasanja za predsednika Predstavničkog doma. 

"Predložena izmena pravila Predstavničkog doma kako bi se uključio predlog za „glasanje za napuštanje fotelje“ – u suštini omogućavajući glasanje o nepoverenju predsedniku – povećaće moguće posledice podela u republikanskoj stranci, jer bi predsednik mogao da bude smenjen u bilo kom trenutku ukoliko bi izgubio podršku čak i među malim delom svog poslaničkog kluba", objašnjava on.

Prema njegovim rečima i pravac istrage o predsednikovom sinu Hanteru Bajdenu, koje uključuju tvrdnje o odnosima sa kineskim, ruskim i ukrajinskim zvaničnicima imaće značajan efekat. 

"Iako se ove tvrdnje ne odnose direktno na američku politiku prema Ukrajini, ove vrste istraga se koriste kao politički teatar i mogu krenuti u divljim, često nepredvidivim pravcima, kao što smo videli na saslušanjima u Bengaziju od 2014-2016. Ukoliko Ukrajina postane fokus istraga, to bi moglo imati neželjene posledice po politiku prema Ukrajini", zaključuje Lemond.

SAD su dale najveći doprinos pomoći Ukrajini

Za sada, zabrinutost Bajdenove administracije zbog mogućnosti smanjena pomoći Kijevu donekle je ublažena sresdstvima od 45 milijardi dolara koje je Kongres već odobrio krajem prošle godine. Ta svota je čak i veća nego što je predsednik Bajden tražio, što se tumači kao odraz zabrinutosti Demokrata da pomoć neće biti tako "velikodušna" kada republikanci budu imali većinu. Na neki način, ta brojka je predstavljala politiku osiguranja protiv republikanskog otpora, a procene unutar Bele kuće su bili da će to osigurati američku podršku Kijevu u periodu od nekoliko meseci.  

Tanjug/AP/Jacquelyn Martin

 

Promena pravila u procesu kreiranja budžeta mogla bi značajno da oteža mogućnost Kongresa da obezbedi novu pomoć u seprembru, naročito imajući u vidu da su određeni konzervativni republikanci najavili da će se protiviti budućoj pomoći.

SAD su dale najveći doprinos bezbednosnoj pomoći Ukrajini, posebno od ruske invazije u punom obimu 24. februara. Zvaničnici administracije sumnjaju da će dodatna pomoć biti obezbeđena ove fiskalne godine. Veruju da je paket od 45 milijardi poslednji veliki pre nego što paket koji je na snazi istekne 30. septembra.  

Preporuka za vas

Komentari (0)

Svet