Igre 
Šta je Kina danas? Socijalizam bez sindikata i radničkih prava, komunizam u kome kapital vodi glavnu reč
Komentari31/07/2021
-20:01
Komunistička partija Kine je bučno proslavila vek postojanja, ali nije lako pronaći podesan termin za njeno društveno uređenje. Jer o "narodu" se sve manje vodi računa.
Stefan Vurzel iz studija ARD-a u Šangaju je i stručnjake pitao, kako uopšte nazvati društveno uređenje današnje Kine.
"Pravi pojam nam nedostaje", kaže Majkl Petis, profesor finansija na Univerzitetu Beida u Pekingu.
profimedia
"Zato kažemo 'državni kapitalizam' ili 'kapitalizam s kineskim obeležjima' ili 'lenjinistički kapitalizam' - možete tu izmisliti brojne različite pojmove".
Ne zna tačno da kaže ni Alisija Garsia-Herero, glavna ekonomistkinja francuske investicione banke Natiksis koja svoj ogranak za Aziju i Pacifik vodi iz Hong Konga.
"Državni kapitalizam" je primeren jer "država dominira svuda. Ili 'partijski kapitalizam' jer komunistička partija dominira državom."
Upitani stručnjaci su složni da uređenje Kine nema baš ništa zajedničko sa socijalnim državama kao što je Nemačka.
Tanjug/Li Xueren/Xinhua via AP
Povezane vesti
"Socijalna tržišna privreda stavlja u središte pažnje interese radnika. U Kini zaposleni nemaju gotovo nikakva prava", kaže Garsia-Herero.
"Nemaju pravo da osnuju ni sindikate. Komunistička partija stvara snažni privredni rast tako da uskraćuje prava zaposlenima i radnicima kakve bi imali na primer u Nemačkoj."
Novo doba i stari način razmišljanja
Nema nikakve nedoumice: Kina je neposredno nakon Drugog svetskog rata bila najsiromašnija zemlja na svetu. Revolucija 1949. i proglašena Narodna Republika nipošto nije znala da izađe na kraj sa nemaštinom. Po nekim procenama, do smrti Mao Ce Tunga 1976. je u Kini život izgubilo 55 miliona ljudi, ne samo od progona nego i od gladi.
Promene su počele tek legendarnom izjavom Deng Sjaopinga kako nije važno koje je boje mačka, sve dok lovi miševe. Ali i to početno, stidljivo preduzetništvo je u Kini već odavno preraslo u velike investicije tako da investitori više ne znaju, gde da produktivno ulože novac, tvrdi Petis.
Tanjug/AP Photo/Ng Han Guan
"Umesto toga i dalje grade nepotrebnu infrastrukturu i velike stambene četvrti. Četvrtina stanova u Kini su prazni. Ali državna uprava usprkos tome gradi dalje."
U senci nebodera današnjih kineskih velegradova i sve većeg broja milijardera, stoji potpuno zastareli i decentralizovani sistem socijalne politike. Dobro prolaze jedino stanovnici velegradova, ali ako neko iz nekog provincijskog mesta dođe u Šangaj, on tamo ne može tek tako da pošalje svoju decu u školu ili da ode kod lekara.
Daleko od Evrope
“Kineski sistem socijalne politike nije samo mnogo manji nego kod nas u Evropi, nego i mnogo neravnopravniji. To je veoma čudno za sistem koji se barem zove socijalistički kao što je Kina. Sve tamo zavisi gde ste rođeni, gde radite i da li ćete uspeti u gradu gde ste se doselili ili dobiti službene dokumente da vam je tamo mesto prebivališta", objašnjava ekonomistkinja.
profimedia
Povezane vesti
Početkom jula, na proslavi veka osnivanja komunističke partije Kine, sadašnji predsednik države i partije Si Đinping hvalio se kako ona "nezaustavljivo" ide da postane svetska velesila.
Standard Kine je u proteklim decenijama rapidno narastao, ali istovremeno se čak produbljuje jaz između siromašnih i bogatih. Takozvani Gini indeks koji meri razliku prihoda u nekom društvu se u Kini od kraja sedamdesetih gotovo udvostručio, čak i u SAD je odnos prihoda po tom indeksu ostao otprilike isti.
Stefan Wurzel (SWR, studio ARD-a u Šangaju)
Komentari (0)