UNHCR: Do kraja aprila 2025. godine oko 122 miliona raseljenih, glavni uzrok rat
Komentari
12/06/2025
-11:42
Broj ljudi raseljenih zbog rata, nasilja i progona širom sveta do kraja aprila bio je 122,1 milion, dok su glavni uzroci raseljavanja veliki sukobi poput onih u Sudanu, Mjanmaru i Ukrajini, kao i kontinuirani neuspeh u zaustavljanju konflikata, saopštila je danas Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice.
Prema Godišnjem izveštaju UNHCR-a o globalnim trendovima, u istom periodu prošle godine bilo je 120 miliona raseljenih lica, što predstavlja desetogodišnji uzastopni rast broja prinudno raseljenih ljudi. Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Filipo Grandi izjavio je da se napori u potrazi za mirom i pronalaženj održivih rešenja za izbeglice moraju udvostručiti.
"Živimo u vremenu intenzivne nestabilnosti u međunarodnim odnosima, gde savremeno ratovanje stvara krhki, zastrašujući pejzaž obeležen akutnom ljudskom patnjom. Moramo udvostručiti napore u potrazi za mirom i pronalaženju održivih rešenja za izbeglice i druge koji su primorani da napuste svoje domove. Čak i usled ozbiljnih rezova, u poslednjih šest meseci smo videli neke zrake nade", rekao je Grandi.
Dodao je i da je skoro dva miliona Sirijaca uspelo je da se vrati kući nakon više od decenije izbeglištva kao i da ta zemlja ostaje krhka i da je ljudima potrebna pomoć kako bi ponovo izgradili živote.
Kako se navodi, prisilno raseljeni ljudi uključuju interno raseljene osobe, odnosno one koji su raseljeni unutar granica sopstvene zemlje i čiji broj je naglo porastao za 6,3 miliona i dostigao 73,5 miliona krajem 2024. godine.
Pored njih, uključene su i izbeglice koje su napustile svoje zemlje sa 42,7 miliona ljudi, a Sudan je sada najveća kriza prisilnog raseljavanja u svetu sa 14,3 miliona izbeglica i interno raseljenih lica, čime je pretekao Siriju sa 13,5 miliona, Avganistan sa 10,3 miliona i Ukrajinu sa 8,8 miliona.
Izveštaj pokazuje da je, suprotno uvreženim shvatanjima, 67 odsto izbeglica prnašlo utočište u zemljama susednim onima u kojima se dešavaju konflikti, dok zemlje sa niskim i srednjim prihodima prihvataju 73 odsto svetskih izbeglica.
Povezane vesti
Čak 60 odsto ljudi koji su primorani da pobegnu nikada ne napuste sopstvenu zemlju. Iako se broj prisilno raseljenih ljudi gotovo udvostručio u poslednjoj deceniji, finansiranje UNHCR-a ostaje na približno istom nivou kao 2015. godine, uprkos brutalnim i kontinuiranim rezovima u humanitarnoj pomoći.
Ukupno 9,8 miliona prisilno raseljenih ljudi vratilo se kući tokom prošle godine, uključujući 1,6 miliona izbeglica što je najviše u više od dve decenije i 8,2 miliona interno raseljenih lica.
Mnogi od tih povrataka dogodili su se u nepovoljnom političkom ili bezbednosnom okruženju, na primer, veliki broj Avganistanaca bio je primoran da se vrati u Avganistan 2024. godine, koji su se vratili kući gde su uslovi i dalje izrazito nepovoljni.
U zemljama poput Demokratske Republike Kongo, Mjanmara i Južnog Sudana, došlo je do značajnih novih prisilnih raseljavanja u isto vreme kada su se izbeglice i interno raseljeni vraćali.
"U godišnjem izveštaju UNHCR-a o globalnim trendovima poziva se na kontinuirano finansiranje UNHCR-ovih programa koji spašavaju živote, pomažu izbeglicama i interno raseljenima da se vrate kući i jačaju osnovnu infrastrukturu i društvene podrške u zajednicama domaćinima, kao ključnu investiciju u regionalnu i globalnu bezbednost", navodi se u saopštenju.
Komentari (0)