SAD i Kina - geopolitička trka kritičnih minerala
Komentari
05/08/2025
-20:01
"Odnos sa Kinom znači radna mesta u Australiji. Toliko je jednostavno“, rekao je australijski premijer Entoni Albaneze pred odlazak na diplomatsku turneju po u Kini. Ova rečenica za sada dokazuje jedno – Trampova politika političkih i ekonomskih pritisaka poslednjih šest meseci nije odvratila saveznike od saradnje sa Kinom. Albanezea je pratila biznis "eskadrila“ od 14 članova "Australijsko–kineskog okruglog stola izvršnih direktora” kao i "Poslovni savet Australije". To uključuje i "Rio Tinto“, čiji je najveći deoničar kineska državna firma "Aluminum Corporation of China Limited“.
Albaneze je naveo zelenu energiju kao jednu od oblasti u kojima Australija i Kina mogu "dodatno da se angažuju“ čime se ulazi u relativno novu oblast geopolitike kritičnih minerala. U zavisnosti od prirodnih kapaciteta svake zemlje, u kritične minerale spadaju hemijski elementi za koje važe tri kategorije: 1) strateška važnost za proizvodnju moderne tehnologije (civilne i vojne); 2) veliki rizik od prekida lanca snabdevanja i 3) ograničene rezerve tih elemenata.
Primera radi, kao deo trilateralnog vojno-bezbednosnog pakta AUKUS sa Velikom Britanijom i SAD-om, Kanbera se obavezala na izgradnju velike flote nuklearnih podmornica, delom zbog posedovanja ogromnih rezervi uranijuma. Takođe, ova zemlja je veoma osetljiva na pitanja ekologije i zaštite životne sredine zbog visokih temperatura koje intenziviraju unutrašnje migracije na jugoistok, a u daljim projekcijama se dovodi u pitanje mogućnost života na samom ostrvu.
Za sve ovo potrebne su baterije, poluprovodnici i procesori koji su krucijalni za proizvodnju električnih automobila, razvitak veštačke inteligencije i unapređenje sofisticiranih vojnih sistema. Igrom slučaja, Kina je vlasnik 90 odsto kapaciteta za preradu retkih zemnih elemenata poput litijuma, kobalta, nikla i germanijuma, bez kojih navedene komponente ne mogu biti proizvedene.
profimedia
Kraj slobodne trgovine
Politička kriza nastala uvođenjem carina od strane Donalda Trampa, ukazala je na istu boljku međunarodnog ekonomskog poretka koja je bila evidentna i tokom pandemije virusa COVID-19 – zavisnost evropske i američke privrede od proizvodnje na Dalekom istoku i ranjivost lanaca snabdevanja.
Ilon Mask je nakon osnivanja "Tesla, Inc.“ 2003. godine uočio suštinski problem ekonomskog sistema nastalog posle Drugog svetskog rata. Naime, prilikom proizvodnje "Roudstera“, prvog električnog automobila kompanije, Mask se žalio na haotičnost lanaca snabdevanja – baterije su proizvođene u Japanu, karoserija u Italiji, a elektronika u SAD. Zaključio je da to drastično povećava troškove i produžava vreme proizvodnje s obzirom da se svaki deo dugo transportovao. Stoga je odlučio da ubuduće sve delove (ako je moguće) proizvodi na jednom mestu tj. u čuvenim "giga“ fabrikama.
Trampov trenutni pristup podrazumeva politički pritisak kako bi se industrija prebacila u SAD, kao što je učinila tajvanska kompanija za proizvodnju čipova "TSMC". Međutim, i dalje ključno pitanje ostaje poreklo samih elemenata pomoću kojih je ta "vraćena" proizvodnja uopšte moguća.
Povezane vesti
Ako ovu bojazan trenutne i prethodne američke administracije prebacimo na vojnu industriju, situacija postaje poprilično dramatična.
"Dualna upotreba poluprovodnika i čipova, u komercijalne i odbrambene svrhe, zahtevaju upotrebu određenih kritičnih minerala kao što su nikl, litijum i silicijum i retki zemljani elementi. Uzimajući u obzir da je NR Kina najveći proizvođač i rafiner ovih minerala, postoji realna opasnost da se države koje smatraju Kinu konkurentom ili neprijateljem, mogu naći u opasnosti da ostanu bez stabilnog snabdevanja ovim mineralima. U takvoj situaciji posledice po njihove odbrambene industrije mogu biti ozbiljne", navodi se u naučnom radu “Promene u globalnom lancu snabdevanja kritičnih minerala – kako su pandemija COVID-19 virusa i sukob u Ukrajini uticali na geopolitiku kritičnih minerala" stručnjaka za međuranordne odnose Lazara Radisavljevića.
"Trampizam sa karakterom"
To se pokazalo 3. decembra 2024, kada je Peking odlučio da zabrani izvoz galijuma, germanijuma i antimona u Sjedinjene Države, nakon što je Bajdenova administracija prethodno ograničila izvoz američkih naprednih čipova u Kinu sa novim trgovinskim kvotama u jeku trke za razvoj veštačke inteligencije. Bajdenov pristup prema kritičnim mineralima se, poput Trampovog, zasnivao na jačanju domaćih kapaciteta, kako u samoj ekstrakciji, tako i u prerađivanju sirovina putem "Zakona o odbrambenoj proizvodnji" i "Zakona o infrastrukturi i poslovima" usvojenog 2021.
Ova zakonska mera, makar načelno, rešava problem prerađivačkih kapaciteta ali suštinski problem i dalje ostaje isti - resursi nisu u rukama Vašingtona. Primera radi, nakon što je Kina zabranila izvoz gorenavedenih resursa, Sjedinjene Države su počele da ih nabavljaju preko kineskih produžnica u Tajlandu i Meksiku. "Thai Unipet Industries" dobija sirovine iz Kine, a od decembra do maja 2025, izvoz antimon-oksida u SAD iz te zemlje je porastao za 2600% u odnosu na isti period prošle godine.
To objašnjava i obazrivost Trampove administracije u trgovinskim pregovorima sa Pekingom krajem jula 2025. gde je dogovoreno odlaganje carina od 145 odsto na tri meseca. SAD je zahtevala garancije o nesmetanom kontinuitetu isporuka minerala poput litijuma, galijuma i germanijuma, ključnih za vojnu industriju. Peking je spreman na liberalizaciju pristupa tim elementima pod uslovom da Vašington olabavi zabranu na izvoz
AI tehnologije i naprednih čipova. Dogovora neće biti do septembra, kada se očekuje novi sastanak.
Više slobode i poštovanja za "Mr. Japan"
Povezane vesti
Veliki broj partnerstava u vidu QUAD-a ili AUKUS-a se i dalje zasniva na konceptu točka bicikle - sredinu točka predstavlja Vašington a pregršt žbica oko toga podrazumevaju sve pojedinačne bilateralne ugovore zemalja sa SAD-om.
Situacije se za to vreme dodatno zaoštrava. Kako navodi Reuters, "Kina je od juna uvela sistem praćenja za svoj sektor magneta za retke zemlje, zahtevajući od kompanija da dostave informacije, uključujući podatke o kupcima i obim transakcija. Krajnji cilj je praćenje celog lanca snabdevanja.“
Iz tog razloga je državni sekretar SAD Marko Rubio početkom jula, u okviru QUAD inicijative i u Vašington doveo ministre spoljnih poslova Japana, Indije i Australije kako bi, pored bezbednosti u Južnom kineskom moru, razgovarali o lancima snabdevanja kritičnih minerala. Nakon sastanka je najavljen i dolazak 30 do 40 firmi iz tih zemalja koje će, sa Stejt departmentom, baviti detaljnom izradom plana kako bi se zavisnost od Kine smanjila. Rubio tokom sastanka nije održao okrugli sto već tri odvojena sastanka. U aspektu bezbednosno saradnje, Australija, Filipini i Japan su tek od skoro počeli da međusobno dele informacije bez uključivanja centra po svaku cenu. Zarad efikasnijeg otpora Kini, taj primer veće autonomije zapadnih saveznika mora biti sveprisutan.
Strukturne osnove su tu a primer je svakako Australija, koja je odlučila da investira 550 miliona u projekat Arafura. Prostor za profit je nađen, ali se poput SAD-a, javlja identičan problem samih rudnika.
Kako se navodi: "Australija neće ulagati u otvaranje novih rudnika već će fokus finansijske pomoći biti usmeren ka otvaranju postrojenja koje će koncentrat pretvarati u sirovinu koja dalje može da se oblikuje. Tako proizvod koji Australija izvozi postaje skuplji, odnosno dodata je vrednost rudi koja je iskopana." (). Kanbera shodno s tim ostaje u neprilici, rastrzana između resursne zavisnosti od Pekinga i nejasnih signala iz Vašingtona.
Najbolji primer izmešanih poruka iz SAD-a predstavljaju carine i potpisani trgovinski sporazumi sa tim partnerima. Iako su čelik i aluminijum izuzeti u slučaju Japana, dok se Južna Koreja obavezala na saradnju u unapređivanju američke brodogradnje, sami ugovori nisu ratifikovani i ne postoji nikakva pismena potvrda u vidu izvršne uredbe predsednika koja bi garantovala novo stanje stvari. Iako je ekonomski sektor doživeo sklopljene kompromise kao olakšanje, nejasna perspektiva trgovinskih ugovora Tokija i Seula sa Vašingtonom čini situaciju još uvek nestabilnom. To se direktno preliva na platnu sposobnost. Trgovci akcijama nova uvek ulažu u najstabilniju valutu - a to je još uvek američki dolar. Zbog toga, domaća valuta poput japanskog jena sve više slabi, što tera centralnu banku da podiže kamatne stope i usporava privredni rast koji je u tim zemljama već desetak godina u stagnaciji, a koji zbog nestanka bezrezervnih otvorenih tržišta iz perioda globalizacije, zahteva nikad veće investicije. Jednostavnije rečeno, Vašington seče krošnje pomoću kojih treba da "zadrži" i "obuhvati" Kinu.
"Yankee, step up your game"
Svesni svoje zavisnosti od Kine, Japan i Australija nemaju puno izbora u trenutku privrednog pada, sve većeg javnog duga i sve manje populacije. Ove godine je, posle više od dve decenije, Peking ukinuo zabranu na uvoz japanskog goveđeg mesa i ribe u Kinu. Lideri i ministri dve zemlje su sa svojim kolegama iz Južne Koreje održale tri multilateralna sastanka, što se nije desilo od 2013. godine.
Zemlje Indopacifika će u doglednoj budućnosti svakako nastaviti da se oslanjaju na Sjedinjene Države i da u njima vide stabilniju i poverljiviju stranu. Potpuno je jasno da Amerika više ne može da garantuje punu vojnu sveprisutnost kao što je radila tokom većeg dela XX veka ali pronalaženje nove "zlatne sredine" neće doći diplomatskim ponižavanjem višedecenijskih saveznika i nazivanjem premijera Japana Šigeru Išibe - "Mr. Japan". U zaslepljenosti sopstvenom "veličinom", kreatori politika u Vašingtonu zapostavljaju činjenicu da bezbednosna zavisnost dalekoistočnih zemalja predstavlja samo jednu istorijsku epizodu u viševekovnoj povesti njihovih civilizacija.
Komentari (0)