Pobeda desnice na izborima u Čileu posle 35 godina: Šta znači trijumf Hosea Antonia Kasta za ovu zemlju i region?
Komentari
15/12/2025
-20:50
U drugom krugu predsedničkih izbora u Čileu, održanom u nedelju, pobedio je Hose Antonio Kast iz krajnje desničarske Republikanske partije sa više od 58 odsto glasova, dok je Žanet Harom, kandidatkinja Komunističke partije koja je prethodno bila na vlasti, osvojila 42 odsto i priznala poraz.
Ishod znači da je desnica prvi put od 1990. godine došla na vlast u Čileu, budući da je Kast, iz trećeg pokušaja, odlučnom pobedom preuzeo vođstvo zemlje — zaokret koji se smatra najvećim pomakom udesno od okončanja vojne diktature.
Hose Antonio Kast, konzervativni katolik, otac devetoro dece i protivnik abortusa i istopolnih brakova, osnovao je 2019. godine Partido Republicano, koji je ubrzo postao ključna snaga desnice nakon protesta iste godine - on je na izborima 2021. godine ušao u drugi krug predsedničke trke, ali je izgubio od Gabriela Borica.
Tanjug AP/Esteban Felix
Ovog puta, Kast je drugom krugu izbora osvojio blizu pet miliona glasova, zahvaljujući obećanjima iz kampanje da će podići zid na poroznoj granici sa Peruom i Bolivijom, uvesti maksimalno obezbeđene zatvore i sprovesti masovne deportacije migranata bez dozvole, među kojima je mnogo državljana Venecuele.
On je u svom prvom govoru pristalicama, kao predsednik, izjavio da će se "Čile ponovo osloboditi kriminala, teskobe i straha".
"Kriminalci, delikventi - njihovi životi će se promeniti. Tražićemo ih, naći ćemo ih, sudićemo im, a onda ćemo ih staviti pod katanac", poručio je Kast svojim pristalicama.
Očekivana pobeda kandidata desnice
Kast je postao poznat po platformi "zakonski poredak“ (Orden y Ley), koja je uglavnom inspirisana politikama američkog predsednika Donalda Trampa i bivšeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara.
Povezane vesti
U Kastovom kontekstu, "zakonski poredak“ ne ograničava se samo na "vladavinu prava“ u klasičnom smislu, već podrazumeva paket konzervativnih mera, poput masovnih deportacija stranih kriminalaca, ograničenja migracije i "mega zatvora“.
Ove politike, s obzirom na broj glasova, koreliraju sa načinom razmišljanja dela Čileanaca, čija se zemlja suočava sa porastom stope kriminala.
U prvom krugu predsedničkih izbora u Čileu, održanom 16. novembra 2025. godine, Žanet Hara osvojila je 26,85 odsto glasova, dok je Hose Antonio Kast dobio 23,92 odsto, što ih je dovelo do drugog kruga 14. decembra.
Tanjug AP/Matias Delacroix
Pošto su ostali kandidati predstavljali desnicu, pobeda Kasta u drugom krugu bila je očekivana. Naime, cifra od preko dva miliona osvojenih glasova, idejno-ideološka sličnost sa kandidatima koji nisu ušli u drugi krug, kao i činjenica da 70 odsto Čileanaca naginje ka desnici – što su pokazali izbori – išli su u prilog tome da Kast postane novi predsednik i da se Čile pridruži desnom talasu u Latinskoj Americi.
Kastova pobeda u drugom krugu izbora predstavlja udarac za levu "pink tide" (roze talas), koja je dominirala regionom tokom 2010-ih, sa liderima poput Borica u Čileu, Lule u Brazilu i Petra u Kolumbiji.
Ova pobeda stvara "desnu osovinu" – mrežu lidera poput Havijera Mileija i Najiba Bukelea, okrenutu protiv levih vlada i blisku administraciji Donalda Trampa.
Hose Antonio Kast preuzeće predsedničku funkciju 11. marta 2026. godine od odlazećeg predsednika Gabriela Borica, čime će formalno okončati vlast levice i započeti period najdesnije administracije u Čileu od povratka demokratije 1990. godine.
Povezane vesti
Komentari (0)