Igre 
"Hrane će biti dovoljno, ali po kojoj ceni": Problemi poljoprivrednika mogli bi da se preliju na novčanike svih građana
Komentari21/02/2022
-18:34
Poljoprivrednici u Srbiji ove godini suočili su se sa višestrukim udarima - sa jedne strane poskupljenje đubriva, a da sa druge goriva, što je nametnulo pitanje da li će oni imati dovoljno sredstava da zaseju planirane količine, ali ne samo to. Ukoliko i zaista dođe do poremećaja na tržištu, nije pitanje samo hoće li biti dovoljno hrane, već i koliko će ona koštati, što znači da bi udar na poljoprivednike mogao da se prelije i na novčanike svih građana Srbije. Stručnjaci sa kojima je Euronews Srbija razgovarao očekuju da će hrane biti dovoljno, ali i sami postavljaju pianje - po kojoj ceni ćemo je kupovati.
Naime, državne subvencije po hektaru iznose 4.000 dinara, a poljoprivrednici kažu da im je za setvu kukuruza potrebno tri puta više novca. Prema proceni stručnjaka, obim prolećne setve bi mogao biti značajno manji nego lane, zbog visokih troškova, koji najviše pogađaju male proizvođače. Najveće brige poljoprivrednika trenutno su kako će izgurati prolećnu setvu sa visokom cenom goriva i cenama đubriva koje su duplo veće u odnosu na prošlu godinu.
U ataru domaćinstva Krsmanović iz Badovinaca je radno, a tek ih očekuje prolećna setva. Planiraju da zaseju 12 hektara kukuruza i dva i po hektara suncokreta, isto kao i svake godine, ali ovog proleća ipak neće sve biti isto. Dragan Krsmanović, kaže da seme kukuruza nije poskupelo, ali da jesu i đubrivo i gorivo. Đubrivo duplo, a gorivo za 40 do 50 dinara. Državne subvencije po hektaru iznose 4.000 dinara. Za te pare može da se kupi džak kukuruznog semena, a da poseju tu površinu potrebna su im tri džaka. Koliko košta setva lako je izračunati, iz aviona se vidi da je prošlogodišnja bila daleko jeftinija.
"Bila je oko 50. 000 dinara, ove godine će po hektaru to biti od 80 do 90.000. Biće teško", kaže Krsmanović.
Prodaju svinje da bi zasejali njive
Poljoprivrednici napominju da su, zbog visokih cena sirovina, pred njima dva puta.
"Mi sad na ovim cenama moramo ili da ostanemo bez stočnog fonda ili da nam njive ostanu neposejane. Moramo da prodamo utovljene svinje ili bikove da bi posejali njive, a od čega ćemo posle da kupimo drugu telad, prasad, da idemo u banke da se zadužujemo da kupimo kukuruz koji nam nedostaje, soju, šta da vam kažem", priča Mirjana Krsmanović.
Ništa bolje nije ni onima koji svu stočnu hranu moraju da kupe. Mirko je jedan je od najvećih proizvođača svinja u selu Dublje u opštini Bogatić. I mada ima oko 800 prasića i krmača, kaže da posluje u minusu.
Povezane vesti
"Cena hrane je skočila u odnosu na prethodne godine i za 70 odsto, kukuruz je bio 18,19 do 20 dinara sada je 30. Sojina sačma, koja je najveći input u našoj proizvodnji je bila 55, a sada je 100, pa i 105 dinara. Znači ona je skoro duplo skočila, a cena svinja u odnosu na taj period kad su te cene je ostala ista", objašnjava Mirko Đukić, poljoprivrednik iz Dublja.
Navodi svoju računicu da je trenutna cena žive vage po kojoj ih proda 150 din + PDV, a da njega proizvodnja košta 165 do 170 + PDV.
"Znači ja sam u minusu sad 2.000 do 2.500 po komadu, po svinji. Realna cena svinja treba da bude 180 do 185 + pdv po kilogramu", smatra Đukić.
On ističe da je svinjarstvo u krizi, pre svega jer država svinjsko meso uvozi iz inostranstva. Na putu od njive do trpeze, cena hrane drastično skoči, pa tako kilogram svinjskih šnicli u prodavnici košta oko 600 dinara i više.
Najteže je onima koji ne gaje ništa, a sve moraju da kupe. Iako je Vlada zamrzla cenu osnovnih životnih namirnica- šećera, brašna, mleka, jestivog ulja i svinjskog buta, cene u prodavnicama svakoga dana rastu, a stručnjaci kažu da će tako biti sve do jeseni.
Galetin: Biće hrane, ali pitanje po kojoj ceni
Agrarni analitičar Žarko Galetin, kaže da Srbija dobro zatvara svoje bilanse što se tiče esencijalnih sirovina, uljarica i žitarica, tako da gotovo nikada nije imala problem sa snabdevanjem i sa količinama tih osnovnih sirovina koje utiču na tržište hrane. On je ukazao da se svet trenutno hrani najskupljom hranom u jednom dužem periodu, napominjući da je FAO indeks od 137 indeksnih poena možda i na najvećem nivou od kada se prati statistika cene hrane.
"Dovoljno hrane ćemo imati i to nije sporno, a pitanje je samo kolike će biti cene, a naročito u prerađivačkom sektoru, jer izvozimo sirovinu, a uvozimo proizvode", kaže Galetin.
Povezane vesti
On kaže da Srbija ima poljoprivredu koja je suficitarna sa aspekta spoljnotrgovinskih bilansa, koja ima pet milijardi dolara izvoza, ali da smo ipak došli u situaciju da ova "fabrika na otvorenom" ima egzistencijalne probleme.
"Moglo je da se nasluti još pre godinu dana, jer je pandemija poremetila globalno tržište hrane, energenata i logistike i sve to zajedno je dovelo do jedne napete situacije, koja je dodatno podgrejana krizom na relaciji Rusija Ukrajina. Cena gasa odrazila se i na cenu đubriva, sve to zajedno se moglo predvideti i reagovati", smatra Galetin.
Vlada je reagovala i obezbedila beskamatne kredite za đubrivo i ukidanje carina, a Galetin kaže da su to mere koje su mogle najbrže da se primene, ali da one neće biti dovoljne da bi svi poljoprivrednici sebi mogli da obezbede sve što im je potrebno za setvu.
"Problem će najviše osetiti srednji i mali proizvođači, oni koji nemaju pristup kreditnim linijama. I uz mere države i dalje mislim da je cena đubriva toliko viskoa, da će ona najdirektnije uticati na redukovanu primenu agrotehnike, koja će u krajnjoj liniji dovesti do manjih prinosa. Naši poljoprivredni proizvođači nisu spremni da plate ureu . Najviše će ispaštati prinosi koje ćemo očekivati u toku leta i jeseni", smatra Galetin.
Malinović: Cene zavise od novog roda
Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović kaže da Srbija već dve godine ima slabiju poljoprivrednu sezonu, dok je tražnja globalno rasla tokom pandemije. On napominje da stabilizacija cena zavisi od toga kakav će biti novi rod, ali i kada će se tržište energenata stabilizovati.
"U ovom trenutku tržište eneregenata u najvećoj meri uticati na kreiranje cena svih proizvoda, ali verujemo da će ponuda i tražnja s druge strane uspeti da stabilizuju tržište. Ono što je dobro, kada govorimo o tržištu Srbije, nema bojazni da može doći do nestašica hrane, jer smo zemlja koja je u toj kategoriji neto izvoznik. S druge strane, potrošači u najvećoj meri veruju domaćim proizvodima i kupujući ih dajemo poruku i proizvođačima i trgovcima da smo tu sa njima i da ćemo zajedno proći kroz krizu koja je globalna", kaže Malinović
Preventivno je zbog ukrajinske krize najavljena kupovina dodatnih količina namirnica za robne rezerve, a Malinović kaže da je jedan od alata i zamrzavanje cena pojedinih namirnica uz pomoć kojeg država štiti unutrašnje tržište.
"S druge strane, svakako da je dobro da država jačajući robne rezerve šalje poruku i trgovcima, ali i potrošačima da je ona uključena, da brine o tome šta se dešava na tržištu, kako bi pravovremeno mogla da reaguje. Šalje poruku i proizvođačima da će njihovi viškovi proizvoda biti dobrodošli na domaćem tržištu i da nema potrebe da se taj strah koji se može stvoriti time što će se povećati tražnja u zemljama Evrope koje su uvozile iz Ukrajine negde prelije i kod nas, odnosno da ta tražnja, podigne cene primarnih proizvoda kod nas", rekao je Malinović
On je istakao da domaća proizvodnja može da obezbedi dovoljno proizvoda za domaće tržište, ali da je cilj da se poveća izvozni potencijal domaće poljoprivrede.
Komentari (0)