Slučaj bruceloze u BiH: Ko je nadležan za uklanjanje obolelih životinja i kakva je situacija u Srbiji
Komentari10/06/2025
-07:07
Nakon Mađarske, novi slučaj bruceloze u okruženju. Jedna osoba obolela je na području Vogošće u Bosni i Hercegovini. Zaražene životinje još nisu uklonjene sa farme na kojoj je bolest otkrivena. Predstavnici institucija na različitim nivoima vlasti nisu uspeli da se usaglase u čijoj je nadležnosti eutanazija, a zatim i ukop zaraženih životinja. Mesta nema na opštinskim deponijama, a jedina dostupna jama nema dozvolu za rad.
Bruceloza je otkrivena na imanju porodice Fejzić na kojem je obolelo je 13 krava.
Međutim, ova porodica sada ima mnogo veće probleme jer je vlasnica farme obolela.
"Nas je sedam članova porodice, od toga dvoje odraslih i petoro dece. Jedno dete je čak onkološki pacijent, čime se dodatno ugrožava zdravstveno stanje. Imamo i bebu od dva meseca. Međutim, zabrinuti smo svi", rekla je vlasnica farme krava Ehlimana Fejzić.
Osim zdravstvenih, suočavaju se i sa finansijskim problemima, jer na ishranu stoke dnevno troše od 1.500 do 2.000 maraka.
Krave se muzu, a skoro 800 litara mleka dnevno se prosipa.
I lokalno stanovništvo je zabrinuto.
Povezane vesti
"Jesmo zabrinuti. Strah nas je. Mi smo se od silne dobrote umirili pa jedva dišemo. Takva je ta situacija ovde. Ne znam ko je sve odgovoran", rekao je jedan meštanin.
Ko je nadležan za uklanjanje obolelih životinja
Trebalo je da odgovorni reše problem odmah, po pojavi bruceloze jer, 24 dana kasnije kada hitno zasedaju, rešenja nema, a odgovornost se prebacuje sa jednog na drugi nivo vlasti.
"Ono što moram napomenuti, rok je bio 24 sata za eutanaziju. Mi se nalazimo u 23. odnosno u 24. danu bez ijednog konkretnog roka, bez ijednog konkretnog datuma nadležnih institucija da to će se rešiti", rekao je načelnik opštine Midgad Hasanović.
Tanjug/AP/Charlie Neibergall
Almir Džanković iz Veterinarske stanice upozorio je da su ugroženi životi ljudi.
"Pozivam ministra komunalne privrede i direktora rada, vi gospodo, ne znate uopšte gde se ova lokacija nalazi. Pričate samo o zakonu. Ljudi, imamo ugrožene porodice, imamo ugrožene živote ljudi", rekao je Džanković.
Međutim, ministar komunalne privrede kantona Sarajevo Mladen Pandurević rekao je da nema nadležnost da naloži da se bilo šta preveze.
"Ja stvarno nisam došao ovde da slušam gluposti. Ja nemam nadležnost da naložim da se bilo šta sahrani, otkloni i preveze", rekao je Pandurević
Povezane vesti
Sastanak je završen bez dogovora, a problem uklanjanja obolelih životinja je ostao.
Životinje se ne mogu eutanizirati jer na lokalnoj deponiji nema mesta u postojećim jamama.
Jedina jama u kojoj bi mogle biti pokopane nema dozvolu za rad, a dozvolu teško da će dobiti jer je napravljena na području na kojem ima podzemnih voda.
Nadležni upozoravaju i da bi dodatni problem u širenju bruceloze mogle biti i visoke dnevne temperature koje pogoduju širenju zaraze.
Upozoravaju i na moguće opasnosti zbog kupovine i klanja ovaca za predstojeći Bajram.
"Bruceloza je suštinski hronična bolest"
Povodom pojave leptospiroze i bruceloze u zemljama u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, Saša Ostojić iz Uprave za veterinu Srbije objašnjava da su obe bolesti zoonoze, ali da su to potpuno dve različite bolesti.
Dok se leptospiroza može pojaviti u nehigijenskim uslovima kada se zaraze ljudi ili životinje, bruceloza je sistemska bolest i duže traje i na ovim prostorima.
"Prisutna je svuda. Kod nas sporadično, u regionu više. Predstavlja jednu hroničnu bolest i postoje sistemske mere za kontrolu ove bolesti", rekao je Ostojić.
On objašnjava da su sve životinje faktički podložne ovim bolestima, ističući da je reč o domaćim životinjama koje su bitne za poljoprivredu i za domaćinstvo.
"Kod leptospiroze ne mora da dođe do prenosa bolesti sa jedne životinje na drugu životinju, dovoljno je jednostavno da postoje takvi nehigijenski uslovi koji su pogodni za razvoj leptospire i do kontaminacije, kako zemljišta tako i vode, do pojave i širenja bolesti. I jako je bitno to što sam taj tok bolesti kod ljudi, odnosno u slučaju da dolazi do prenosa bolesti na ljude, da je kod leptospire tok mnogo brži, mnogo teži i vrlo često, ukoliko se na vreme ne pribegne lečenju, može da izazove velike posledice, pa čak i da dođe do smrti", naveo je Ostojić.
On objašnjava da je bruceloza suštinski hronična bolest, može da traje mesecima, pa čak i godinama i da je javlja s vremena na vreme.
"Isto tako, u zavisnosti od toga kada se primeni terapija, odnosno kada se prepozna ta bolest, od toga će zavisiti ishod samog lečenja. Ono što je bitno za brucelozu je to da je to bolest koja je primarno prisutna kod domaćih životinja koje se gaje na gazdinstvima i na farmama", rekao je Ostojić.
Kakva je situacija u Srbiji
Ostojić kaže da se u Srbiji sporadično pojavi neki slučaj bruceloze.
"Kod nas je to, srećom, u nekom sporadičnom obimu, tu i tamo pojavi se neki slučaj bruceloze, da li su u pitanju ovce ili goveda, uglavnom su to ovce i ta bruceloza melitensis je i najpatogenija bruceloza u odnosu na ove druge bruceloze. Čuvena je malteška groznica koja je zapravo bila izazvana sa brucelom melitensis još u 19. veku. Te bolesti kada se pojave na gazdinstvu, odnosno te obolele životinje, obavezno se eutinaziraju i uklanjaju se gazdinstva i isključuju iz priploda. Srbija ima svoj nacionalni propis na osnovu koga zapravo kontroliše samu pojavu bolesti na celoj teritoriji države", rekao je on.
Situacija u vezi sa brucelozom nije se u Srbiji menjala duže vreme.
"M to imamo u nekoj sporadičnoj formi po nekoliko gazdinstava godišnje. To zaista nije nešto što bi bilo alarmantno", rekao je Ostojić.
On je naglasio da je važno na vreme veterinaru prijaviti bilo kakve promene zdravstvenog stanja kod životinja, pogotovo kad su u pitanju ove ove bolesti, naročito bruceloza, kako bi mogle da preduzmu odgovarajuće mere i sprečilo dalje širenje bolesti.
Komentari (0)