Samo Turci rade više od Srba u Evropi? Nedeljno više od 41 sata na poslu - šta kaže zakon, a šta poslodavci
Komentari10/08/2025
-20:50
Da li ste znali da samo Turci u Evropi rade više od Srba? To pokazuju podaci Eurostata za prethodnu godinu. Po njima, radnik u EU prosečno provede 36 sati na poslu nedeljno, a u Srbiji više od 41 sata. To otvara pitanje da li je prekovremeni rad u našoj zemlji uobičajena stvar i da li poslodavci plaćaju uvećanu satnicu za duže ostajanje na poslu.
Najmanje vremena na poslu provodi radnik u centralnoj, severnoj i zapadnoj Evropi, a najviše u istočnoj, tačnije u našem regionu.
To što na poslu ostajemo duže za predstavnike sindikata je dokaz da se ne poštuju zakoni u Srbiji. Napominju da se zloupotrebljava prekovremeni rad.
"Ovde ne postoje mehanizmi, pre svega nadzora nad primenom zakona. Znači, inspektorat rada nema dovoljno kadrovskih kapaciteta da obiđe sva preduzeća u kojima se krši pravo radnika da ima ograničeno i redovno i prekovremene sate. S druge strane, vi imate ovde bahate poslodavce koji to koriste. Drugi problem, veliki je problem i tamo gde ima prekovremenog rada, on se ne plaća. Najmanje ono što zakon o radu kaže, a to je 26 odsto, više od uobičajene satnice. Zato sam i rekao da ovo nije eksploatacija, ovo je hipereksploatacija", rekao je Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Međutim, iz Unije poslodavaca Srbije ukazuju da se kod nas i u zemljama Evropske unije različito računa koliko zaista radnik provede na poslu i da smo zapravo izjednačeni sa evropskim prosekom.
"S tim da u Srbiji zaposlenik kad zaključuje ugovor o radu, zaključuje za to redovno radno vreme osmočasovno i u to radno vreme uračunata pauza. Znači, nama je pauza plaćena praktično kao da radnik radi 7,5 sati i ima pravo na pauzu od 30 minuta. Dok u zemljama Evropske unije radnik ugovara svoje redovno radno vreme i plus pauzu. Ukoliko računamo da je zaista to efektivno radno vreme 7,5 časova dnevno, to ispada na nedavnom nivou 37,5 časova", navela je Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije.
Zakon kaže da prekovremeni rad ne sme da traje duže od 8 sati nedeljno, a dnevno radnik ne sme da ostane na poslu duže od 12 sati.
Povezane vesti
Uz to, poslodavac može zahtevati prekovremeni rad samo u izuzetnim slučajevima, poput neočekivanog povećanja obima posla. Isto tako, radniku mora na vreme da se kaže da će biti potreban njegov dodatni angažman. Drugim rečima, ostajanje duže na poslu je izuzetak, a ne pravilo.
"U sudskim postupcima je u stvari najčešće problem dokazati postojanje prekovremenog rada, postojanje naloga poslodavca da se prekovremeno radi i utvrđivanje tačnog broja časova prekovremenog rada. Ukoliko ne postoje karneti, jasne evidencije rada, onda se sve svodi ili na neke svedoke, druge zaposlene, ili na neke lične evidencije itd. U svim tim slučajevima zaposleni svakako može da se obrati inspekcijama rada, koje je opet pitanje, kažem, koliko te institucije uopšte rade svoj posao i rade na preventivi tih zloupotreba. I drugo, mogu da se preko advokata obrate sudu sa tužbom za naknadu svih tih iznosa koji eventualno nisu isplaćeni", rekao je Ozren Slović, advokat, stručnak za radno pravo.
Slović kaže da je najčešći slučaj da radnik koji smatra da je oštećen tuži firmu tek posle otkaza, jer bi, u suprotnom, otežao svoju poziciju ukoliko bi se javno pobunio unutar firme.
Komentari (0)