Energetska kriza u Evropi: U Srbiji do kraja godine sigurni i cena gasa i snabdevanje, a šta će biti posle

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/10/2021

19:53

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

U jeku energetske krize koja potresa Evropu dobra vest za građane Srbije je da se cena gasa neće menjati do kraja godine, kao i da će "plavog energenta" biti dovoljno za nastupajuću grejnu sezonu. To je Srbija obezbedila ugovorom o snabdevanju ruskog gasa, koji ističe poslednjeg dana decembra. O ceni za sledeću godinu u toku su pregovori između Gasproma i Srbijagasa, a stručnjaci najavljuju da bi od nove godine i nas moglo da očekuje poskupljenje.

Usred gasne krize ministar spoljnih poslova Rusije Jurij Borisov posetio je Srbiju i na današnoj sednici Međuvladinog komiteta za saradnju Srbije i Rusije poručio da će biti gasa za Srbiju.

"Snabdevanje Srbije ovim energentom i to po najpovljnijim cenama neće biti dovedeno u pitanje. Upravo su u toku pregovori o novom dugoročnom ugovoru između Gasproma i Srbijagasa i ono što je najvažnije gospodin Borisov, veliki prijatelj Srbije me je uverio da će u Srbiji biti toplo ove zime. Gasa će biti. Naravno, pregovori se produžavaju. Sigurno da će i cena biti onakva kakvu je Rusija uvek davala Srbiji, a to su uvek bile najpovoljnije cene“, rekao je ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

Kolika će biti cena gasa?

Do kraja godine gas za tople domove čemo plaćati po starom ugovoru i ceni od 260 do 270 dolara za hiljadu kubika, a od prvog januara stručnjaci očekuju više cene.

Energetičar Miloš Zdravković za Euronews Srbija kaže da je Srbija do kraja godine sigurna po pitanju gasa, jer ima potpisan ugovor o snabdevanju sa Rusijom.

"Nabavna cena je 260 dolara za hiljadu kubnih metara, a gas je u protekla dva meseca baš imao oscilacije u ceni. S druge strane, mi imamo i domaće skladište u Banatskom dvoru kapaciteta 450 miliona kubika i ono je puno do vrha, a godišnja potrošnja u Srbiji je manja od 2,5 milijarde kubika, tako da mi svakako ne moramo da brinemo", tvrdi Zdravković.

Od 1. januara bi trebalo da pregovaramo o novoj ceni, a Zdravković smatra da je Srbija u boljem položaju u odnosu na većinu drugih evropskih država, zbog toga što se nalazi na trasi Turskog, odnosno Balkanskog toka, ali i zbog odnosa sa Rusijom.

"Kao i Bugarska, pa i Mađarska, mi smo malo tržište i ne utičemo bitno na potrošnju. Gas je odavno prestao da bude samo biznis, on je i geopolitičko oružje. Smatram da će Vlada u Kremlju nas iskoristiti kao pokazni primer kad neko sarađuje sa Ruskom Federacijom, da ima niže cene gasa, što se, naravno neće odnositi na Poljsku, koja je velika zemlja, veliki potrošač koja i sada plaća najveće cene gasa i tako će biti i ubuduće. Baltičke zemlje će najviše pogoditi ovo poskupljenje, dok najpovoljnije cene gasa ima Turska, oni plaćaju gas na nivou 210 dolara", rekao je Zdravković.

Ekonomista Bogdan Petrović napominje da Srbija nije jedina zemlja koja ima dugoročne ugovore. Rusija ih nudi i drugim evropskim državama.

"Ugovori omogućavaju da privreda i država mogu stabilno da planiraju. Naša cena je trenutno 260 do 270 dolara za hiljadu kubika i garantovana je do 31. decembra. Cena po postojećem ugovoru se računa relativno komplikovanim formulama, ali zavisi od cene nafte na svetskom tržištu. Ako se ta formula primeni izvesno je da gas će u prvom kvartalu sledeće godine i za Srbiju poskupeti i više od dva puta, možda dva i po puta. Ali, čak da se i to desi, to će biti povoljnije nego da Srbija kupuje na spot tržištu gde je cena gasa do pet puta skuplja“, objašnjava Petrović za Euronews Srbija.

Petrović smatra da će trenutna energetska kriza sigurno naterati sve da dobro razmisle da li je zelena energija rešenje i u kojoj meri i da li može Evropa, a samim tim i Srbija da se tako lako odrekne termoakapaciteta na ugalj i na gas.

"Ispostavilo se ovog leta da igrom slučaja skoro uopšte nije bilo vetra. Danska je evropska država koja koristi najviše energje iz vetra, a 15. septembra oni su imali samo pet odsto energije iz vetra, da bi sledećeg imali 50 dosto iz vetra. Svako od nas želi da ima struju, bez obzira da li je duvao vetar ili ne. Cena te tranzicije je očigledno jako velika. Kako rastu zeleni kapaciteti, obnovljive energije sve je teže nadoknaditi te rupe, koje se javljaju zbog oscilacija“, kaže Petrović.

Koji su uzroci krize?

Cene energenata rastu i ne zna se kada će stati. Evropa je u energetskom smislu zavisna od gasa, pa su tako i cene električne energije skočile. Petog aprila megavat struje bio je nešto više od 20 evra, da bi petog oktobra prešao cenu od 116 evra. Evropska unija je, prema podacima iz 2019. godine uvezla 90 odsto prirodnog gasa, jer je proizvodnja gasa u samoj Uniji smanjena. Najveći uvoz dolazi iz Rusije, 43,4 odsto u 2020. godini. Unija, takođe, nema ni dovoljne zalihe kupljenog gasa, koje su prošle godine u ovo vreme bile na 95 procenata, dok su sada oko 75 odsto.

"Kriza je pre svega izazvana nerazumnim odlukama Evropske komisije i pojedinim odlukama vlada nekih evropskih država da ne uvezu ruski gas, posle hladne i duge 2020. godine. Evropska skladišta su popunjena na nivou od 75 odsto i to je najniži nivo od 2013. godine", objašnjava Miloš Zdravković.

On ističe da je drugi razlog to što su na vlast u SAD došle demokrate čija je ideologija zelena agenda.

"Trampova vlada je godišnje sponzorisala američki energetski sektor sa 83 do 86 milijardi dolara i tako podsticala niske cene nafte i gasa. Amerika je bila najveći svetski proizvođač nafte i gasa, iako mnogi misle da je to Rusija. Prestankom podrške Savezne američke vlade energetskom sektoru neke od najvećijh kompanija su došle do bankrota. Treći faktor je ekonomski, demografski i industrijski bum Azije. Oni su se naglo oporavili i pokupovali zalihe, tako da sad za evropske zemlje nema dovoljno gasa", objašnjava Zdravković.

On podseća da je cena gasa stigla do 600 dolara, što nikad nije bilo, pa 800, a u jednom trenutku je prešao hiljadu, da bi poslednjih dana stigao do iznad 1.937 dolara.

"Iako je cena pala na manje od 1.400, to su i dalje ogromne vrednosti. Evropska planirana potrošnja, odnosno uračunate cene su na nekih 420 do 450 dolara za hiljadu kubika gasa", ističe Zdravković.

Sagovornik Euronewsa, ekonomista Bogdan Petrović, smatra da je Evropa uradila sve da saborita kupovinu ruskog gasa.

"Južni tok koji je trebalo da prođe preko Srbije i Bugarske je upropašćen zbog nekog trećeg energetskog paketa, a sad je veliki problem u sertifikaciji Severnog toka 2, a i to je jedan od uzroka ove krize. Evropske države i energetske kompanije su dobijale ponude da sklope dugoročne ugovore za kupovinu ruskog gasa. Oni su tvrdili da se njima više isplati da kupuju gas na spot tržištu, što uključuje i nabavku tečnog naftnog gasa iz Katara, i ostalih država uključujući i SAD", objašnjava Petrović.

On napominje da su pričali i bili su ubeđeni da će Evropa na taj način dobiti jeftiniji gas, a došlo je do naglog ekonomskog oporavka u Aziji, koja je pokupovala ogromne količine tečnog naftong gasa iz arapskih država i Evropa taj gas ne može da dobije.

"Treba da se neko zapita zašto smo gradili NLG terminale, kada se pokazalo da je jedino stabilno rešenje ruski gas. Na to pitanje bi trebalo da odgovore evropski političari svojim građanima koji će plaćati skuplje račune, šta su dobili sa tim evropskim direktivama koje su trebale da dovedu do povećane konkurencije", smatra Petrović.