Srpsko vino na svetskoj sceni: Koji su aduti za nova tržišta i zašto je najpoznatiji vinski kritičar bio iznenađen
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Beograd će od 10. do 12. oktobra biti centar regionalne vinske industrije. Na Petom Wine Vision by Open Balkan sajmu predstaviće se 550 izlagača iz više od 30 zemalja, a dolaze kupci iz 45 zemalja. Zakazano je više od 2.000 B2B sastanaka, a cilj je jasan: povezati proizvođače sa novim tržištima i pozicionirati region na svetskoj vinskoj mapi. Postavlja se pitanje koliko je srpsko vino zaista konkurentno danas u svetu, gde se piju vina iz Srbije, i koja tržišta tek treba da osvojimo, da li je ključ u većoj proizvodnji, marketingu, izvozu, ili upravo u onome što nas razlikuje, a to su naše autohtone sorte grožđa.
Peti Wine Vision by Open Balkan biće održan na Beogrdaskom sajmu, a za vinare iz Srbije ta manofestacija predstavlja najznačajniji događaj u toku godine.
Srbija će tako predstojećeg vikenda biti centar vinskog sveta na Wine Vision-u, koji je četvrti sajam te vrste po veličini u Evropi i koji je za kratko vreme doživeo veliku ekspanziju, kaže z Euronews Srbija direktor ateljea "Vina Šapat" Mladenom Ćirić.
"To je mesto gde dođu veliki, najpoznatiji kupci, distributeri, uvoznici vina, somelijeri, ljudi iz našeg posla, i to je najbolje mesto da oni probaju i da vide šta Srbija može da ponudi. Mi smo kao vinarija 'Šapat' jako aktivni na svetskom tržištu. Ove godine smo bili na sajmovima i u Americi, u Njujorku, San Francisku, u Cirihu, u Londonu. Na mnoge sajmove idemo krajem godine i u Aziju, ali Wine Vision je nešto što je za nas najbitnije. Svi ljudi koji dolaze su na jednom mestu i mogu da probaju ne samo naša, nego sva srpska vina i da shvate šta Srbija može da ponudi", rekao je on.
Prema njegovim rečima, "Šapat" izvozi svoja vina u osam zemalja, ali uvek postoji prostor za neko novo tržište.
On je rekao da ta vinarija ima 12 etiketa i da će na Wine Vision-u premijerno predstaviti grašac i frankovku, kao i novi penušavac "Trofe" od šardonea.
Veliki skok kvaliteta srpskih vina
Ćirić ističe da je ogromna razlika u kvalitetu srpskih vina, ozbiljnosti, načinu proizvodnje, u samom pristupu vinarstvu u odnosu na period pre 20 godina.
Povezane vesti
"Ako gledamo Srbiju kao zemlju u regionu, mogu slobodno da kažem da smo pre 20 godina jako zaostajali u okruženju što se tiče kvaliteta, a sad sam apsolutno siguran da smo najbolji ne samo u našem regionu. Veliki je porast kvaliteta vina. Raste broj vinarija, i svaka vinarija koja krene radi jako ozbiljno, tako da kvalitet srpskih vina poslednjih par godina je nemerljivo bolji", naveo je on.
Atelje vina "Šapat" ima ograničenu proizvodnju do 100.000 litara, što je oko 120.000 boca.
"Odlučili smo se da budemo ekskluzivna premium vinarija", rekao je Ćirić i dodao da se njihova vina mogu naći isključivo u restoranima, premium hotelima i specijalizovanim radnjama koje se bave prodajom vina.
Tanjug AP/Antonio Calanni
On kaže da su vina Ateljea vina "Šapat" privukla veliku pažnju na manifestacijama u svetu, navodeći nastup i u Kaliforniji gde je bilo više od 200 izlagača.
"U svakom momentu je kod nas bilo bar preko 10 ljudi u redu koji su čekali da probaju. Mi smo stvarno bili iznenađeni. Prvo ne znaju u stvari ni šta da očekuju, ali onda kad probaju vina, shvate da u stvari mi i te kako znamo da pravimo vina", rekao je on.
On je ispričao da je Atelje vina "Šapat" počeo proizvodnju vina od sorti grožđa šardone, sovinjon i kaberne sovinjon, a da se sada bave razvojem vina od autohtonih sorti.
"To su grašac, frankovka, tamjanika, prokupac. Sledeća etapa je da ih upoznajemo sa vinima od srpskih autohtonih sorti", rekao je on.
Povezane vesti
Saklingov "vau" u Srbiji
Jedan od trenutaka koji, prema Ćirićevim rečima, ilustruje promenu percepcije srpskog vinarstva jeste nedavna poseta poznatog vinskog kritičara Džejmsa Saklinga Srbiji i vinariji „Šapat“.
Sakling, koji je obišao veliki broj vodećih svetskih vinarija, prema Ćirićevim rečima, nije očekivao ono što je video u "Šapatu".
"Kada je ušao u 'Šapat' i kada je stao, najiskrenije, prva reč je bila: 'Vau'. Nije uopšte očekivao, ni od Srbije ni od Šapata", kaže on.
Posebno se Sakling zainteresovao za vino od sorte teroldego, retke sorte poreklom iz italijanskog Alto Adiđa, koje je visoko ocenio.
Ćirić navodi i da je zaključak posete bio da Srbija ne treba da menja pravac, već da nastavi da ulaže u kvalitet.
Azija kao sledeća velika prilika
"Vina Šapat" planiraju nastupe i u Hongkongu i Tokiju, dok je u pripremi i nastup u Šangaju.
Razlog je, između ostalog, veliki potencijal tržišta.
"Imaju veliko, jako tržište. Finansijski su jako stabilni i dobri. Mislim da je to svakako budućnost za naš plasman u buduće. Evropa, Njujork, London – to je već prepuno svih vina. Ne kažem da nema prostora, ima ga, ali mislim da je Azija veliki potencijal", navodi Ćirić.
Proboj na etablirana tržišta, međutim, nije brz proces.
Za London je, prema njegovim rečima, bilo potrebno oko godinu i po dana rada.
Od vina do vinskog turizma
Priča o srpskom vinu ne završava se izvozom. Sve važniji postaje i vinski turizam.
U "Šapatu", u Slankamenu, vino je povezano sa gastronomijom i turističkim iskustvom. U okviru vinarije posluju dva restorana, među kojima je i "Flair de Sel".
Ćirić smatra da Srbija ima veliki potencijal upravo u razvoju vinskog turizma, ne samo kroz restorane visoke gastronomije već i kroz mogućnost da gosti provedu ceo dan ili više dana u vinskim destinacijama.
"Za vinski turizam, gde ljudi posećuju vinarije, mogu lepo da ručaju, da provedu ceo dan, možda i više dana – zaista imamo potencijal", kaže on.
Prema njegovim rečima, širom Srbije se otvaraju nove vinarije koje nude sve više sadržaja, što bi moglo dodatno da doprinese razvoju ovog segmenta turizma.
Celokupan razgovor o ovoj temi možete pogledati u videu iznad teksta.
Komentari (0)