Posledice razornog zemljotresa pokrenule pitanje kvaliteta gradnje: Objekat izgrađen po pravilima ne bi smeo da se sruši

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/02/2023

20:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

I ranije se dešavalo da razorni zemljotresi pogađaju ruralna područja pri čemu je stradavalo mnogo ljudi zbog neadekvatne gradnje, ali potres u Turskoj pogodio je i urbana područja sa čvrstom betonskom gradnjom, zbog čega je mnogo ljudi poginulo, a pričinjena je i ogromna materijalna šteta. Mnoge zgrade su se srušile kao kule od karata, a spasioci još izvlače žrtve i preživele. Prizori iz Turske nikog ne ostavljaju ravnodušnim i ponovo nameću pitanje kvaliteta i kontrole gradnje, pre svega stambenih objekata.

Docent dr Marko Marinković sa Građevinskog fakulteta u Beogradu za Euronews Srbija kaže da objekat koji je izgrađen po svim pravilima može biti oštećen dejstvom zemljotresa, ali da se ne sme srušiti. On je rekao da zgrade koje su srušene u Turskoj, verovatno nisu izgrađene prema propisima koji podrazumevaju seizmičku otpornost.

"Ako su srušeni, znači da nešto nije adekvatno poštovano. Procedura je jasna: projekat treba da bude prema važećim propisima i da prođe tehničku kontrolu. Izvođač treba da obavi svoj posao dosledno i poštujući pravila struke i nadzor treba da kontroliše kvalitet i količine ugrađenih materijala. Ako nešto od toga nije ispoštovano, može doći do problema. Takođe, ako je nešto naknadno rađeno - menjanje konstitutivnih elemenata, pomeranje zidova ili stubova bez nadzora ili odobrenja inženjera, može doći do ovakvih posledica prilikom zemljotresa", objasnio je Marinković.

"Najvažnije da izgradnja bude po propisima"

On je podsetio da su nakon zemljotresa u Skoplju 1963. problemi seizmike u većoj meri ušli u planiranje konstrukcija i projektovanje i kod nas, jer je godinu dana kasnije usvojen Pravilnik za projektovanje i konstrukcije, koji je na bolji način uzimao u obzir zemljotresno opterećenje, a da je potom ponovo došlo do izmena i 1981. nakon crnogorskog zemljotresa iz 1979.

Sagovornik Euronews Srbija je rekao da je u Srbiji trenutno na snazi pravilnik iz 2019. kojim se uvode evropski propisi, pa se prema njemu i projektuju objekti.

"Kontrola je jasna i projektanti moraju da budu licencirani građevinski inženjeri i svaki projekat treba da prođe nezavisnu kontrolu. Ukazao je i da izvođači treba da imaju adekvatne reference i izvođenje treba da bude pod stručnim nadzorom", naveo je Marinković.

On je istakao da Turska spada u generalno trusno područje i da su zbog toga kod njih stroži propisi, a da se zgrade projektuju na veće dejstvo zemljotresnog opterećenja nego kod nas, pa bi trebalo da budu i otpornije.

"Zgrade, bez obzira na to da li su betonske, zidane, drvene, čelične, treba da budu izgrađene prema propisima. Problem je što se propisi na svakih 10, 15 ili 20 godina unapređuju, u zavisnosti od novih saznanja, metoda i tehnologija, pa stare zgrade treba proveriti i da li zadovoljavaju nove propise, što je dug i skup proces. U svakom slučaju, i stari i novi propisi su jasni što se tiče dispozicije osnovnih pravila struke i ako su tu ispoštovani svi detalji, ne bi trebalo da dođe do rušenja objekata, može da dođe do oštećenja, ali ne sme da dođe do rušenja", istakao je sagovornik Euronews Srbija.

On je ukazao i da su iskustva zemljotresa jako bitna i da utiču na trendove u gradnji i dodao da su to teške situacije, ali i prilika da se nauči. Marinković je rekao da su stručnjaci Građevinskog fakulteta u Beogradu i tim Srpskog udruženja za zemljotresno inženjerstvo posetili oblasti u Albaniji i Hrvatskoj koje su pogođene zemljotresima 2019. i 2020. godine, kako bi sakupljali podatke s lica mesta koje sada prikazuju našoj stručnoj javnosti, kako bi se institucije pripremile za eventualne zemljotrese koji mogu i ovde da se dese.

Seizmolog: Posledice zavise od tri faktora

Seizmologinja Slavica Radovanović je za Euronews Srbija rekla da nekoliko elemenata utiče na to kako pri istoj magnitudi zemljotresi mogu imati različite posledice: stepen magnitude, kvalitet gradnje, ali i vreme u kojem se zemljotres dogodio.

"Što je magnituda veća, to je veća i zahvaćenost područja. U Turskoj je obuhvaćeno područje od 200 kilometara. Ima puno naseljenih mesta i to je prvi faktor. Drugi faktor je gradnja, to je poznat problem u zemljama Azije i delovima Evrope koja su seizmički aktivna. Postoji veliki broj objekata koji su sagrađeni na način da ne mogu da izdrže zemljotrese koji se očekuju u tim prostorima. I treći faktor jeste vreme kada se dogodio zemljotres", rekla je Radovanović.

Ona je objasnila da vreme u Turskoj ne bi u velikoj meri uticalo na razorne posledice, ali da je uticalo na broj žrtava, jer su svi bili u svojim kućama kada se zemljotres dogodio u ranim jutarnjim časovima. Dodala je da svi ovi faktori zajedno utiču na veliki broj stradalih, ali da je bila produžena i seizmička aktivnost, tako da će taj broj poginulih nažalost biti još veći.

Vest o dva razorna zemljotresa u Turskoj i Siriji, zabrinula je i građane Srbije ponajviše zbog činjenice da epicentri potresa geografski nisu previše daleko od Srbije. Premda Radovanović kaže da je briga građana opravdana, ističe da su zemljotresi u Turskoj specifični zbog postojanja dva raseda na kojima leži zemlja, ali da je logično očekivati nove naknadne potrese.

"Svaki zemljotres vuče za sobom red naknadnih udara i oni su najčešće za jednu jedinicu niži od glavnog udara. Postoje prostori gde je nakupljena energija toliko velika i gde se ne prazni samo jednim zemljotresom. To se desilo u Turskoj 1999. godine kada su se dogodila dva zemljotresa slične jačine", kaže Radovanović.

Što se Balkana tiče, Radovanović navodi primer Petrinje gde se krajem decembra 2020. godine dogodio potres jačine 6,3 stepeni po Rihteru koji je ostavio značajne polsedice.

"U tom slučaju je jako dugo, ali lagano trajalo pražnjenje. Mi na Balkanu smo mnogo manje ugroženi. Manji je dotok seizmičke energije, naše serije se brzo završavaju. Nema jakih naknadnih udara. S druge strane, u Turskoj su se sada dogodila dva zemljotresa velike magnitude i veliki broj naknadnih udara. Nažalost, to nije kraj, ta seizmička aktivnost je krenula ka severu i sad će početi pritisak na severno-anadolijski rased", kaže Radovanović.

Ona navodi da niko ne može sa preciznošću i pouzdano prevideti da li postoji rizik za Balkan od mogućih jačih potresa nakon ova dva koja su zadesila Tursku.

Zašto je Turska u riziku od novih potresa?

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović rekao je ranije za Euronews Srbija da je ovo jedan od najjačih zemljotresa koji se dogodio u poslednjih nekoliko decenija.

"Nažalost to je prirodna pojava koja je sa sobom donela katastrofu u smislu ljudskih života i znatne materijalne štete. Međutim treba reći da je to pojava koja se na tom prostoru očekuje. U pitanju je jedna velika zona koja ide kroz celu Tursku, deo Kipra, Grčke, a malo dolazi do nas, pa skreće malo na Italiju. To je jedan tektonski vrlo složen prostor u kome se dve ploče - Afrička i Evroazijska sudaraju", navodi Milovanović.

Da je ovo područje je veoma sklono zemljotresima, podseća i geofizičarka Ana Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta, koja navodi da je to možda jedno od najseizmičnijih područja što se tiče mediteranskog dela.

"Turska je generalno na nezgodnom terenu kada govorimo o seizmičnosti. Nalazi se u području između dve ploče pri čemu se Arabijska ploča sve vreme kreće ka severu i zbog toga je aktivan Istočnoanadolijski rased i gura Anadolijsku ploču ka zapadu. Zato se aktivirao severno-anadolijski rased", objašnjava ona.

Kako navodi, oba zemljotresa su se desila na sistemu Istočno-anadolijskog raseda.

"Pristigli podaci govore da je reč o dva raseda koji pripadaju istom sistemu. To se u geologiji naziva konjugovani sistemi raseda i oni se uvek aktiviraju, uslovno rečeno, u isto vreme i jedan može da utiče na drugi. Izgleda da se upravo to desilo u Turskoj", zaključuje Mladenović.