Igre 
Investitorski urbanizam na Novom Beogradu: U trci za većim profitom zelenilo sve više gubi bitku sa betonom
Komentari19/05/2022
-22:02
Projektovan da bude stambena, ali i zelena oaza, Novi Beograd s godinama to prestaje da bude. Za oko dve decenije sa teritorije Novog Beograda nestalo je 20 odsto zelene površine, a ovaj trend se nastavlja. Sve ovo je posledica investitorskog urbanizma, a posledice mogu biti fatalne, upozoravaju stručnjaci.
Visoke zgrade uronjene u parkove. Tako je zamišljen da izgleda Novi Beograd. Od vremena kada je građen do danas, međutim mnogo toga se promenilo. A takozvanim "ozarenim gradom" počinje da dominira beton.
"Zabrinjavajuća je ta tendencija da se zelenilo koje dominira Novim Beogradom i koje je dominantno od postanka Novog Beograda, pa do danas zapravo smanjuje", smatra docent na Arhitektonskom fakultetu Ivan Simić.
Promo
Prema njegovom istraživanju, od 2000. godine do danas na teritoriji Novog Beograda nestalo je 20 odsto zelenih površina. Primera radi, pre tačno 50 godina kada je sagrađen u bloku 45 bilo je 71 odsto zelene površine, dok je blok West 65 završen prošle godine sagrađen tako da zelenilo zauzima 8 odsto. Sve ovo je posledica investitorskog urbanizma, koji traje od 2000. godine na ovamo.
"Zelenilo nikom ne donosi novac"
"Zelenilo ne donosi novac. Park u Beogradu ne puni ni budžet gradske kase, samo ga troši, jer treba ga održavati, a izgrađeni objekat na tom zelenilu može da donese određeni novac", kaže Slobodan Maldini iz Asocijacije arhitekata Srbije.
Najzeleniji od svih i dalje je novobeogradski blok 45. Idealan je za porodični život i zato Zdravko Janković i njegova porodica odavde nikada nisu otišli. Međutim, kako se Novi Beograd razvija ovaj blok postepeno zatvaraju druge zgrade, stanari imaju problem sa parkingom i saobraćajnom gužvom, ali i sa mogućnošću da u njihovom bloku bude izgrađeno još škola i vrtića za potrebe stanara iz novosagrađenih blokova u komšiluku.
"To je trebao njihov investitor da nam sazida koji im je prodao stan za 3.000 evra po kvadratu. a ne da se nama oduzima zelena površina zato što on nije hteo da smanji svoj profit", ukazuje Janković.
Euronews Serbia/Jelena Bajčetić
Povezane vesti
Prema procenama arhitekte Slobodana Maldinija u narednih 10 godina izgubiće se 50 odsto zelenila, što će ozbiljno uticati na klimatske promene, jer će da izazove efekat toplotnog ostrva.
"Pojam toplotnog ostrva je poznat u arhitekturi i urbanizmu, a to je pojava da jedan grad usled prekomerne gradnje leti postaje vreliji za 2 možda i 3 stepena tako da je potrebno mnogo više energije za njegovo hlađenje. Zimi je to suprotno", objanjava Maldini.
Ivan Simić ističe da su ozelenjivanje i pošumljavanje neophodni, ali da su potrebni i propisi.
"Investitor, gradska uprava i građani moraju da razgovaraju. Mora da se nađe kompromis između dobiti koju invetitor ima, onoga što dobijaju građani i onoga što grad namerava da ostvari kao strategiju", smatra Simić
Strategija se za sada ne nazire. Zelene regulative, koja je u Evropi uvedena još 1990. godine, kod nas nema ni u najavi.
Preporuka za vas
Komentari (0)