"Zlatna godina" 2025: Da li je došlo do fundamentalne promene u prioritetima investitora?

Zlato se u 2025. godini našlo na vrhu liste želja investitora. Ovaj plemeniti metal, dugo cenjen kao zaštita od inflacije i geopolitičkih previranja, dostigao je rekordne cene iznad 3.600 dolara (3.080 evra) po unci, ostvarivši prinos od skoro 40 odsto od početka godine, što je najbolja godina za zlato od 1978. godine.

Dok su globalna tržišta akcija ostvarila pozitivne prinose ove godine, ona su i dalje daleko iza performansi zlata. Nasuprot tome, obveznice prolaze kroz još jednu godinu razočaravajućih rezultata, piše Euronews.

Zašto obveznice više ne pružaju zaštitu

Američke državne obveznice i evropske državne hartije dugo su služile kao amortizeri u balansiranim portfeljima.

U vremenima ekonomske slabosti, obveznice su obično rasle dok su rizična sredstva padala. To je važilo sve dok je inflacija bila niska, ali ta veza sada očigledno puca.

Od vrhunca 2020. godine, evropske državne obveznice izgubile su oko 20 odsto vrednosti, dok su američke dugoročne obveznice prošle još gore, prepolovivši cenu u istom periodu. Od početka 2025. godine, referentni evropski obveznički indeksi pali su za 2 odsto, zaostajući i za akcijama i za robama.

Za investitore koji se oslanjaju na klasičnu strategiju 60/40 (60 odsto akcije, 40 odsto obveznice), prinosi su bili razočaravajući. U poslednjih pet godina, ova strategija donela je samo 32 odsto, dok je S&P 500 sam doneo 109 odsto.

Tanjug/AP/Mark Baker

Još gore, navodne prednosti diverzifikacije su nestale: balansirani portfelji doživeli su sličnu volatilnost i čak dublje padove u odnosu na portfelje sastavljene samo od akcija.

Kada rast slabi, geopolitički rizici rastu, a inflacija ostaje visoka, obveznice teško mogu pružiti zaštitu. Inflacija je najveći neprijatelj obveznica – nagriza realne prinose i podriva njihov status sigurnog utočišta. U takvom okruženju, zlato preuzima tu ulogu.

Zlato kao zaštita od dvostrukih rizika

Usled strukturnog podperformansa obveznica, investitori se sve više okreću zlatu kao stabilizatoru portfelja – sredstvu koje može zaštititi od rizika koji dolaze i iz akcija i iz obveznica.

Vrednost zlata je uglavnom nekorelisana sa drugim klasama imovine. Ta osobina ga čini idealnom zaštitom u današnjem složenom okruženju rizika.

U epizodama poput rasprodaje nakon Dana oslobođenja u aprilu, i akcije i obveznice padale su istovremeno, nudeći investitorima malo utočišta.

Ovaj raskid korelacije podseća na obrasce iz 1970-ih, kada je inflacija divljala, a kredibilitet centralnih banaka bio slab. Tada, kao i sada, zlato je nadmašivalo sve glavne klase imovine, vođeno potražnjom investitora za zaštitom od monetarne erozije i sistemskog rizika.

profimedia

Prema Goldman Sachs-u, portfelji sastavljeni od akcija i obveznica posebno su ranjivi u dva scenarija: kada erodira institucionalni kredibilitet, kao 1970-ih, i kada šokovi u snabdevanju izazovu "stagflacioni" pritisak – kao 2022. U oba slučaja, zlato istorijski briljira.

Centralne banke predvode, investitori slede

Ponašanje investitora u 2025. godini takođe je pod uticajem agresivnog talasa kupovine zlata od strane centralnih banaka, posebno iz zemalja u razvoju.

Od kada su zapadne sankcije zamrzle ruske devizne rezerve 2022. godine, zemlje poput Kine, Indije i Turske ubrzale su napore da diverzifikuju rezerve dalje od američkog dolara, usmeravajući milijarde u zlato.

Prema podacima MMF-a, kupovina zlata od strane centralnih banaka porasla je pet puta od februara 2022.

Investitori sada slede taj talas. SPDR Gold Shares (GLD), najveći svetski ETF zasnovan na fizičkom zlatu, privukao je 11,3 milijarde dolara (9,63 milijardi evra) priliva samo ove godine – na putu da nadmaši rekord iz 2020.

Ovo je jasan znak da privatni investitori počinju da slede primer centralnih banaka, preispitujući ulogu zlata kao strateške rezervne imovine.

AP/Czarek Sokolowski

Za razliku od obveznica, koje mogu biti inflatorno obezvređene ili podložne državnom bankrotu, zlato ne zavisi od kredibiliteta bilo koje institucije. Ne može se štampati, sankcionisati ili obezvrediti – osobine koje postaju sve privlačnije u svetu rastućih dugova, polarizovane politike i fragmentisanih rizika.

Visoki nivoi državnog duga i fiskalna popustljivost dodatno zamagljuju perspektivu obveznica. Investitori ih sve više vide ne kao sigurna sredstva, već kao obaveze ranjive na inflatornu eroziju.

Ako centralne banke budu primorane da potiskuju prinose kako bi upravljale troškovima servisiranja duga (proces poznat kao „finansijska represija“), realni prinosi na obveznice mogli bi ostati negativni godinama.

Koliko visoko može da ode cena zlata?

U 2025. godini, ovaj rizik nije samo ekonomski, već i institucionalni. Investitori su sve oprezniji zbog političkog mešanja u monetarnu politiku, posebno u Sjedinjenim Državama. Agresivna kampanja Donalda Trampa protiv predsednika FED-a Džeroma Pauela izazvala je zabrinutost zbog mogućeg pritiska na Federalne rezerve da veštački drže kamatne stope niskim.

Ako nezavisnost FED-a bude ugrožena, njegova sposobnost da se bori protiv inflacije mogla bi biti oslabljena – čineći zlato atraktivnom zaštitom od institucionalne krhkosti.

Analitičarka Goldman Sachs-a, Samanta Dart, upozorila je da bi, ako bi samo jedan odsto američkih privatnih ulaganja u obveznice prešlo u zlato, cena mogla skočiti na skoro 5.000 dolara (4.263 evra) po unci.

Uprava Carina

Čak i u umerenijem scenariju, Goldman očekuje da će zlato dostići 4.000 dolara (3.410 evra) do sredine 2026, navodeći političku neizvesnost, globalnu potražnju centralnih banaka i opadajuće poverenje u fiskalno upravljanje SAD.

Signal zlata

Istorijski rast zlata u 2025. odražava više od pukog tržišnog momentuma – označava fundamentalnu promenu u prioritetima investitora.

Kako obveznice gube svoju odbrambenu moć, a politički rizik podriva poverenje u monetarne institucije, zlato se ponovo potvrđuje kao ultimativno sigurno utočište.

Njegova nekorelisanost, otpornost na inflaciju i nezavisnost od institucionalnog kredibiliteta čine ga jedinstveno pogodnim za svet u kojem tradicionalne zaštitne mere slabe.

U portfeljima koji su nekada bili oslonjeni na obveznice, zlato sada preuzima centralnu ulogu.