Igre 
Potrošači se žale da je sve poskupelo, a ekonomisti upozoravaju da će mnogi morati da se odreknu dela potrošačke korpe
Komentari21/10/2021
-07:00
Poslednjih nedelja svaki odlazak u radnju znači da ćete za istu količinu i vrstu robe platiti više nego ranije, jer su gotovo svi proizvodi poskupeli. Kriva u zvaničnoj statistici cena namirnica ove godine pokazuje veliki skok – inflacija u odnosu na septembar 2020. iznosi 5,7 odsto, a u odnosu na avgust ove godine je 0,8 odsto. I dok stručnjaci ističu da će namirnice još neko vreme poskupljivati, rešenja za stabilizaciju cena nema i neće ga biti, barem prema proceni Narodne banke Srbije, do polovine naredne godine.
Dok smo prošle godine litar ulja plaćali 140 dinara u proseku, ove godine cena prelazi 180, a negde i 220 dinara.
Hrana je skuplja 9,1 odsto, a nepovoljni uslovi i suša tokom letnjih meseci rezultirali su time da povrće najviše poskupi, čak 30 odsto. Tako je za kilogram krastavca potrebno izdvojiti 120 dinara, za kilogram paradajza i do 200, dok je cena crvene paprike 400 dinara po kilogramu. Meso je skuplje za 9,4 odsto.
Za juneće umesto 700, koliko je kilogram koštao pre godinu dana, potrebno je iz novčanika izvaditi oko 900 dinara. Skuplje je i svinjsko meso, pa je sa oko 480 dinara sada kilogram otišao na oko 600, dok je kilogram piletine umesto 250, sada oko 350 dinara. Cena ulja i masti skočila je za 19 odsto, dok je cena mleka i mlečnih proizvoda uvećana za 1,5 odsto. Mnogi ove razlike teško podnose.
Potrošači se žale da je sve poskupelo, a snalazi se svako na svoj način, neki kupuju hranu na komad, drugi pazare samo ono što baš moraju i tragaju za sniženjima.
Promena cena namirnica na rafovima postala je svakodnevica, jer od početka pandemije, cene su se nekoliko puta menjale na svetskom tržištu, zbog čega su, između ostalog, porasle i u Srbiji. Kućni budžet svake porodice u Srbiji je pogođen, a rezultati na osnovu indeksa cena koje objavljuje Republički zavod za statistiku, pokazuju da je dnevno za osnovne životne namirnice potrebno minimum 2.000 dinara.
Grubišić: Moraćemo da restrukturiramo lične budžete
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić kaže za Euronews Srbija da na poskupljenje utiče nekoliko stvari, od globalnih faktora, uticaja sezone do niskog zatečenog stanja iz prethodnih meseci.
Povezane vesti
"Četvrtina potrošačke korpe, po kojoj merimo ovaj porast odnosi se na poljoprivredne proizvode i energente, a na njih se najmanje može uticati nekim merama monetarne politike. Prvo pomenemo NBS kad je inflacija u pitanju pošto ona daje tu projekciju i očekivanje i vodi se ta politika ciljane inflacije. Ali, moramo da budemo svesni da se najmanje može uticati na ovaj deo potrošačke korpe koja se odnosi na hranu i energente", obajšnjava Grubišić.
Profesor napominje da tu ne pomaže podizanje kamatne stope, jer se radi o egzistencijalnim proizvodima, koje prosto moramo da kupimo i niska je elastičnost tražnje, ne reaguje se na neko povećanje cene.
"Tražnja ostaje ista uprkos poskupljenju. Jednostavno to je nešto što je pogodilo ne samo nas nego i većinu svetskih privreda. Ovome se treba prilagoditi. Videćemo kakva će biti godišnja infalcija i kako će i da li će NBS korigovati ciljanu inflaciju, taj nivo je probijen, a ne može se lako vratiti na projektovani", navodi profesor.
On kaže da svako mora da, naspram svoje kupovne moći, napravi restrukturiranje u indivudualnoj potrošačkoj korpi. Bez energenata i hrane se, podseća, ne može, pa ćemo morati privremeno da promenimo neke navike, i da se odreknemo stvari koje čine drugi deo potrošačke korpe, jer je ovo van naše kontrole.
Poslodavci: Očekujemo da država pomogne
Unija poslodavca Srbije je uputila inicijativu da se zaustavi trend drastičnog povećanja cena električne energije za preduzeća, jer će ono dovesti do skoka cene većine proizvoda i usluga, a istovremeno ugroziti poslovanje značajnog broja firmi. Preduzeća su u martu plaćala 60 evra za megavat čas, prethodnih godina je ta cena bila oko 50 evra, a sada je dostigla 135 evra.
"Građani su u situaciji da ako nemaju dovoljno novca, mogu da izbegnu nešto da kupe, ali kod privrednika je to nemoguće. Ako nešto proizvodi i ako je energija značajna stavka i on ne može da je izostavi, jer bez nje nema ni proizvodnje. Vrlo je teško prihvatiti da nešto poskupi dva puta u odnosu na cenu koju je privrednik imao", kaže Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
On napominje da je cena električne energije značajna stavka u privredi, a kod nekih je preovlađujući trošak, ali i kod onih kod kojih nije, uz ostala poskupljenja je opterećenje za delatnost.
Povezane vesti
"Činjenica je da je energija generalno gledano poskupela, ne samo struja, već derivati iz nafte, cena gasa je tri puta veća sada na svetskom tržištu. Očekujemo da se nešto mora uraditi. Država jedino na povećanje cene električne energije može da utiče, jer je proizvodimo u našoj zemlji. To u najvećoj meri možemo da postignemo sprečavanjem izvoza struje, držanjem pod kontrolom cena da pomognemo da i naša privreda ne doživi kolaps, ali i da ne prebaci cenu na sve nas", kaže Atanacković.
On je rekao i da je zbog sednice Kriznog štaba danas odložena sednica Socijalno-ekonomskog saveta za 29. oktobar.
"Ne znamo u kojoj meri se naši zahtevi za ograničenje cene struje mogu ispuniti, ali Vlada o tome mora da razmišlja, jer naša privreda u značajnoj meri ne bi mogla da podnese poskupljenje. Ovo je retka situacija da je ukupna energija nekoliko puta skuplja nego tokom pandemije i pre nje. Razlozi verovatno neće biti brzo ni otklonjeni, ali moramo sopstvenim snagama unutar zemlje da sprečimo dalji problem i propast privrednih subjekata", upozorava Atanacković.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)