Globalni trend udaljavanja od američkog dolara: Zašto centralne banke smatraju da su SAD postale rizičnije

Više centralnih banaka planira da u narednoj deceniji smanji svoje rezerve u američkim dolarima nego da ih poveća, što se dešava prvi put, pokazuje globalno istraživanje. To odražava rast političkog rizika povezanog sa američkom valutom.

Rezultati dolaze u trenutku kada rat na Bliskom istoku, koji su delimično pokrenule Sjedinjene Američke Države, potresa globalna energetska tržišta, dok američki predsednik Donald Tramp traži nove načine za uvođenje carina, dodatno naglašavajući sve nepredvidiviju spoljnopolitičku agendu SAD.

Istraživanje, objavljeno u utorak, sprovela je organizacija Official Monetary and Financial Institutions Forum (OMFIF), nezavisni istraživački centar sa sedištem u Londonu. Sprovedeno je između marta i maja i obuhvatilo je odgovore 74 centralne banke širom sveta, prenosi CNN.

Ovo je prvi put da istraživanje pokazuje kako je broj centralnih banaka koje žele da smanje udeo dolara u svojim rezervama veći od broja onih koje planiraju da ga povećaju, otkako je OMFIF počeo da prati investicione namere centralnih banaka 2023. godine.

Ovi rezultati predstavljaju najnoviji pokazatelj globalnog trenda udaljavanja od američkog dolara, poznatog kao "dedolarizacija", koji podrazumeva smanjenje upotrebe dolara u međunarodnoj trgovini i finansijskim transakcijama, što smanjuje potražnju za tom valutom i utiče na pad njene vrednosti. Prema podacima JPMorgana, udeo američkog dolara u deviznim rezervama centralnih banaka prošle godine pao je na najniži nivo u poslednje dve decenije.

"Ove godine geopolitika je pretekla unutrašnju političku situaciju u SAD kao glavni faktor koji odvraća od ulaganja u dolar, što odražava percepciju da Sjedinjene Države doprinose povećanju geopolitičkih rizika", navodi se u izveštaju OMFIF-a.

Postepena dedolarizacija

Ipak, u izveštaju se ističe da dolar i dalje "dominira portfeljima i očekuje se da će tako ostati u doglednoj budućnosti". Prema rečima Andree Korea, direktorke istraživanja u OMFIF-u, dolar je u proteklih pet godina činio oko 58 odsto rezervi centralnih banaka.

profimedia

Međutim, izveštaj navodi da se kroz postepenu dedolarizaciju centralne banke sve više okreću evru i kineskom juanu (renminbiju). Gotovo sve anketirane centralne banke smatraju da renminbi doprinosi većoj diverzifikaciji rezervi, dok je dve trećine ispitanika ocenilo da je evro postao privlačniji za korišćenje u međunarodnoj trgovini, u odnosu na 43 odsto godinu dana ranije. Čak 29 odsto ispitanika planira da dugoročno poveća svoje rezerve u evrima, u poređenju sa 22 odsto prošle godine.

Međunarodni dug denominovan u evrima dostigao je rekordne nivoe tokom 2025. godine, a evro je postao vodeća valuta za izdavanje zelenih obveznica, naveo je Karsten Štroborn, generalni direktor za tržišta u nemačkoj centralnoj banci, u okviru izveštaja.

Raste i potražnja za drugim valutama, uključujući singapurski dolar, južnokorejski von i južnoafrički rand.

Istovremeno, porast geopolitičkih rizika povećava potražnju za zlatom. Rekordan broj centralnih banaka naveo je da planira da poveća ulaganja u zlato, iako je njegova cena porasla za više od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kako se navodi u izveštaju, ovaj zaokret je "podstaknut potrebom za zaštitom od geopolitičkih rizika i rastućim sumnjama u stabilnost međunarodnog monetarnog sistema".

"Zlato je postalo centralni element strategija za upravljanje državnim rezervama", zaključuje se u izveštaju. Čak 51 odsto centralnih banaka navelo je zaštitu od geopolitičkih rizika kao glavni razlog za povećanje ulaganja u zlato, što je za 11 procentnih poena više nego 2024. godine.