Privreda

Nova tačka sporenja - koliko će Srbiju da košta da ne gradi Kolubaru B

Komentari

Autor: Zlatica Radović

04/06/2021

-

07:11

Nova tačka sporenja - koliko će Srbiju da košta da ne gradi Kolubaru B
Nova tačka sporenja - koliko će Srbiju da košta da ne gradi Kolubaru B - Copyright Tanjug/Tara Radovanovic

veličina teksta

Aa Aa

Spekulacije o obustavljanju izgradnje termoelektrane uznemirile su proteklih dana rudare u kopovima, koji su zabrinuti za svoja radna mesta, ali i stručnu javnost, koja se podelila oko ove važne teme - da li Srbiji treba Kolubara B? Njena izgradnja bi značila sigurna radna mesta i energetsku stabilnost zemlje, ali s druge strane, kako tvrde pojedini stručnjaci, skupo bi koštala zbog zagađenja životne sredine i taksi koje će plaćati države koje ne pređu na zelene izvore energije.

Profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu dr Nikola Rajaković, koji je i predsednik Saveza energetičara Srbije smatra da bi naša zemlja imala dovoljno električne energije i ako bi definitivno odustala od izgradnje Kolubare B. On napominje da Srbija treba da gradi solarne i vetroelektrane i da postupno obezbedi zamenu za proizvodnju iz termoelektrana.

Njegov kolega sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, profesor ekonomike industrije Ljubodrag Savić, ne spori da bi rad nove TE imao loš uticaj na prirodu, ali smatra da to u velikoj meri dobrim održavanjem i adekvatnom brigom može da se spreči. Tvrdi da je značaj Kolubare B toliko velik za našu zemlju, da odustajanje od izgradnje uopšte ne bi smelo da bude opcija.

Koliku cenu ćemo platiti?

"Svaki normalan čovek bi voleo da živi u zelenom okruženju, ali činjenica je da na ovom stepenu razvoja na kojem se Srbija trenutno nalazi ne možemo odustati od termoelektrana. Trenutno naše potrebe zadovoljavamo sa postojećim TE, ali mi kao država želimo da se razvijamo i za to nam je potrebno više energije. To će biti naš problem u budućnosti", upozorava Ljubodrag Savić.

On napominje da je činjenica da se mora razmišljati o zelenoj energiji, ali da i tu postoji mnogo prepreka i mišljenja da i ona loše utiče na prirodu. Tvrdi i da ona u ovom trenutku nije adekvatna zamena.

Medija Centar Beograd

Profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu

"Imamo još malo postora da proširimo hidrokapacitete, a već je svima jasno da izgradnja malih hidro-centrala nije najbolje prihvaćena, niti urađena na pravi način. Preostaje nam energija vetra, ali i vetrenjače se ne sviđaju svima, jer se jedni žale da im zaklanjaju vidik, a drugi da ubijaju ptice. Zato nije rešenje da mi od svega toga odustanemo, već da uložimo mnogo više u zaštitu od lošeg načina njihove upotrebe. Srbija zato mora da gradi termoelektrane, ali da se drugačije odnosi prema njima, da ih održava. Koliko se potroši energije, skoro isto toliko treba uložiti da se stanje resursa dovede u stanje kao što je bilo, odnosno da nema štete za prirodu. Kod nas je poznat manir da je ekologija na poslenjem mestu i da se za nju svaki dinar teško izdvaja", priča Savić.

On poručuje da treba uporedo razvijati i zelenu energiju i zadržati stari pravac sa proizvodnjom struje u termoelektranama, jer "apsolutno je jasno da neku cenu moramo platiti, samo bi trebalo da se potrudimo da ona bude što manja". 

Rajaković: Računica pokazuje da se ne isplati

Profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu dr Nikola Rajaković upozorava da proizvodnja električne energije u termoelektranama postaje ekonomski neisplativa sa visokom cenom tone ugljen-dioksida, odnosno zbog taksi na zagađenje.

"Novi blok snage 350 megavata mogao bi da proizvede oko dva miliona megavat-časova godišnje koji danas na tržištu vrede oko 100 miliona evra, a sa trenutnom cenom tone ugljen-dioksida višom od 50 evra isto toliko bismo morali da damo za takse. Samo je pitanje vremena kada će Srbija početi da plaća tu naknadu, jer smo potpisnici međunarodnih ugovora iz ove oblasti“, objašnjava profesor Rajaković i dodaje da računica jasno pokazuje da se gradnja novog bloka, u okolnostima kada je dekarbonizacija energetike primarni zadatak da bismo usporili klimatske promene, ne isplati.

Medija Centar Beograd

Profesor dr Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu

Profesor napominje da je Srbija u prethodnim decenijama, zahvaljujući potencijalima lignita i vode, bila uglavnom elektroenergetski nezavisna sa aspekta električne energije, dok je situacija sa naftom i gasom drugačija, jer tu imamo visoku uvoznu zavisnost.

"Optimalan način izgradnje obnovljivih izvora i skladišta energije, daje realan osnov da Srbija bude potpuno energetski nezavisna i od uvoza nafte i gasa. To se neće dogoditi u narednih deset godina, ali su naše perspektive da se to desi izvesne. Naši potencijali obnovljivih izvora, pre svega sunca i vetra, kao i veliki tehnološki napredak u solarnoj i vetroenergetici, omogućavaju nam da budemo samostalni u elektroenergetskim bilansima“, tvrdi Rajaković.

Da li je za radnike svejedno?

Iz Ministarstva energetike stižu poruke da energetska tranzicija Srbije ne znači naglo zatvaranje termoelektrana, već razvoj, investicije i nova radna mesta. Kao prelomna godina za prelazak na zelene kilovate planirana je 2050. godina, a profesor Nikola Rajaković smatra da je period  predstoji velika razvojna šansa za Srbiju i ističe da broj radnih mesta koje nosi digitalizacija energetskog sektora, tehnologije obnovljivih izvora, elektrifikacija transporta i energetska efikasnost premašuju broj radnika koji bi ostali bez posla.

To ističe i ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja je više puta rekla da radnici nemaju razloga za brigu, jer će biti dovoljno posla i bez nove TE, odnosno u zelenoj energetici.

Profesor Ljubodrag Savić, međutim, ne deli njihov optimizam, kada je u pitanju broj radnika.

"To su neuporedive stvari. Vetroparkovi nisu fabrike, niti kapaciteti za masovno zapošljavanje. Nema govora da zelena energija može da nadomesti taj broj zaposlenih koji su angažovani trenutno u energetskom sektoru“, tvrdi profesor Savić.

U Ministarstvu energetike podsećaju da je TE Кolubara B počela da se gradi pre 40 godina, da je u njenu izgradnju do sada uloženo oko 400 miliona evra, ali da je ta oprema velikim delom izgubila na vrednosti i da danas vredi oko 100 miliona evra.

"Da je izgrađena pre pet ili deset godina, to ne bi bio problem, ali sad je pitanje održivosti i isplativosti te termoelektrane. Iz tog razloga ministarstvo nije dalo odobrenje za njenu gradnju, i to gledajući podatke EPS-a“, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i enrgetike.

Komentari (0)

Biznis