Srbijatransport, YUTA i MonTiN Safe potpisali Sporazum o usklađivanju protokola Vlada donela odluku o ograničenju uvoza ulja i margarina, najavljena pomoć preduzetnicima koji skladište malinu i višnju

Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Privreda

ISTRAŽUJEMO Svetska trgovinska organizacija je ulaznica za EU - koliko je Srbija daleko od članstva

Komentari

Autor: Zlatica Radović

13/03/2022

15:25

ISTRAŽUJEMO Svetska trgovinska organizacija je ulaznica za EU - koliko je Srbija daleko od članstva - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Pristupanje zajedničkom evropskom tržištu do sada se pokazalo kao težak zadatak za srpsku privredu. Srbija duže od 15 godina pregovara o članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a iako nadležni kažu da je postupak pri kraju, još se ne može predvideti kada bi to konačno moglo i da se desi. Proces o pristupanju STO je pokrenut još 2005. godine i do sada je najveći deo bilateralnih pregovora okončan, ali se stvari komplikuju, jer je Srbiji ostalo da pregovara sa još četiri zemlje u vezi sa svojim statusom, od kojih su dve zaraćene strane u trenutnom sukobu - Rusija i Ukrajina.

STO ima 164 države članice, a osim Srbije, izvan ove organizacije u Evropi su još jedino Bosna i Hercegovina i Belorusija. Glavni kamen spoticanja za Srbiju do sada je bila zabrana i promet genetski modifikovanih proizvoda, koja je propisana zakonom iz 2009. godine. Problem je, međutim, što STO ima obavezujuće načelo da u zemlji članici ne sme da postoji zabrana trgovine bilo kojim proizvodom.

"Da smo bili članica STO mnogo bolje bi rešavali uvođenje kvota na čelik koje nam je uvela EU, imali bi veliki adut u rukavu. To je primer, gde bi nama pomoglo članstvo, da bolje sačuvamo našu privredu. Za to nije bilo dovoljno vremena i fokusa, je smo paralelno, u svakom trenutku morali da gasimo požar uzrokovan kovidom", rekla je premijerka Ana Brnabić.

U Ministarstvu trgovine i turizma za Euronews Srbija kažu da je naša zemlja u završnoj fazi procesa pristupanja STO. Oni navode da je taj proces izuzetno kompleksan i da se odvija na dva koloseka - multilateralnom, koji podrazumeva harmonizaciju domaćih propisa sa pravilima STO koji se tiču trgovine robom, uslugama i trgovinskih aspekata prava intelektualne svojine i bilateralnom, koji se odnosi na pregovore sa zainteresovanim članicama STO.

"Najveći deo reformskog zakonodavstva je usaglašen sa STO pravilima. Nastavak multilateralnog dela procesa pristupanja trenutno je uslovljen usvajanjem izmena i dopuna Zakona o genetički modifikovanim organizmima. Za okončanje bilateralnog dela procesa, potrebno je završiti pregovore o pristupu tržištu roba i usluga sa malim brojem članica STO među kojima su SAD, Brazil, Rusija i Ukrajina, što zavisi i od partnera sa kojima se pregovora", navode u Ministarstvu trgovine za Euronews Srbija.

Šta koči članstvo?

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije smatra da nemamo previše vremena da ispunimo merila i završimo pregovore o članstvu u STO.

"U Strategiji EU o proširenju na Zapadni Balkan kao potencijalna godina za pristupanje Srbije navedena je 2025. godina, a uslov za pristupanje EU je članstvo u STO. Ovoj organizaciji je potrebno godinu dana nakon pristupanja u članstvo da proceni da li se Srbija ponaša u skladu sa pravilima STO zbog čega nemamo puno vremena za ispunjavanje kriterijuma za pristupanje", objašnjava Stanić.

Stanić napominje da su Zakon o GMO kao i sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija želi da očuva sa trećim državama sporne tačke u pristupanju.

"STO zahtevaju da se ukine zabrana prometa GMO proizvoda. Srbija ne može biti članica ove organizacije ukoliko svoje propise ne usaglasi sa njenim pravilima. Postojećim Zakonom o GMO Srbije koji uvodi potpunu zabranu prometa ovim proizvodima se krše pravila STO", objašnjava Stanić.

On smatra da bi, imajući u vidu opredeljenje Srbije ka članstvu u EU, koja zahteva prethodno članstvo Srbije u STO pre ulaska u EU, najadekvatnije rešenje za problem GMO legislative bilo da Srbija prihvati model propisa o GMO koji ima Evropska unija.

"Zakonodavstvo EU ima restriktivan odnos prema prometu GMO. Pitanje kultivacije GMO useva ne tretiraju pravila STO, te je zabrana sađenja dozvoljena za članice koje to žele. Nerešavanje ovog pitanja udaljuje sve više Srbiju od članstva, jer se mnoge članice u bilo kojem momentu mogu javiti za bilateralne pregovore", kaže Stanić.

Šta bi nam članstvo u STO donelo?

Pristupanje ovoj organizaciji je jedan od preduslova za pristupanje EU i zaokružilo bi proces kompletne integracije Srbije u međunarodni sistem oličen u Ujedinjenim nacijama, Međunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci i STO.

"Članstvo obezbeđuje izvoznicima pristup tržištima drugih STO članica pod najpovoljnijim uslovima, takozvani tretman najpovlašćenije nacije. Nivoi carinske zaštite, kao i pristup tržištu usluga za članice STO definisani su i ne mogu se jednostrano menjati. Članice STO nemaju nikakvu pravnu obavezu prema nečlanicama i mogu bez prepreka menjati nivoe zaštite, ako sa nečlanicom nemaju sporazume kojim se regulišu njihovi trgovinski odnosi", navode u resornom ministarstvu.

Oni ističu i da je članstvo u STO garant predvidivosti i transparentnosti unutrašnjeg sistema jedne zemlje, koji šalje dobar signal stranim kompanijama i investitorima da članica poštuje pravila i standarde u trgovini, što poboljšava sliku poslovnog i investicionog okruženja.

"Za male države, multilateralni sistem kakav je STO, pruža mogućnost za učestvovanje u kreiranju i izmeni globalnih trgovinskih pravila i povećava njihov pregovarački potencijal kroz mogućnost formiranja koalicija sa drugim članicama s istim interesima. Sticanjem punopravnog članstva Srbija bi imala i pristup mehanizmu za rešavanje sporova i bila u mogućnosti da i na taj način radi na zaštiti interesa domaće privrede", navode u Ministarstvu trgovine.

"Naša preduzeća koja izvoze na tržišta širom sveta nailazila bi na mnogo manje prepreka nego do sada, jer bi se na naše proizvode smanjile carine kao i druge necarinske barijere i diskriminatorne mere. Ulazak u STO bi omogućio domaćim privrednicima da pod znatno povoljnijim uslovima izvoze i u države sa kojima Srbija sada nema sporazume koji regulišu trgovinske odnose", objašnjava Bojan Stanić.

"Srbija nije prepoznatljiva kao zemlja bez GMO"

Ekonomista Mihailo Gajić kaže za Euronews Srbija da Svetska trgovinska organizacija ne traži da mi moramo da gajimo, odnosno da proizvodimo GMO proizvode, ali da zahtevaju da ih puštamo u promet i da mogu da se uvoze u zemlju.

"Moguće je da se ti proizvodi jasno označe, tako da potrošači koji ne žele da kupuju svinjetinu koja je gajena GMO sojom ili da piju mleko krava koje su je jele, da to znaju i da mogu da ih izbegnu. Takvo je rešenje u zemljama EU. Trebalo bi mi samo da preuzmemo njihova pravila, jer se nadamo da ćemo jednog dana postati članica. Bilo bi lakše to nego da sastavljamo neka naša drugačija pravila, pošto ćemo onda njih morati u budućnosti da menjamo", objašnjava Gajić.

On naglašava da činjenica da osim naše zemlje samo Belorusija i BiH nisu članice STO dovoljno govori koliko smo izmešteni iz trgovinskih tokova.

"Mi to uspevamo da nadoknadimo i prikrijemo time što imamo odličan sporazum sa EU, sa CEFTOM i sa Evroazijskom ekonomskom unijom, ali to nije dovoljno ako želite da izvozite na tržište Latinske Amerike, Afrike, Bliskog istoka. Spominje se novi sporazum i sa Kinom, koji bi bio odlična stvar, jer više je jedna kineska prodavnica u nekom moravskom selu učinila za kvalitet života građana Srbije nego bilo koja strana direktna investicija. Treba da razumemo da to direktno znači poboljšanje kvaliteta života svih nas", napominje ekonomista.

Gajić kaže da ne postoje jasne studije koje bi dokazale da su proizvodi bez GMO ni po prirodnim ni po tehničkim svojstvima manje zdravi, tako da je to više stvar psihološke prirode da li će ih potrošači koristiti.

"Ljudi se plaše stvari koje su nove. Pitanje je koliko mi jedemo GMO proizvoda, jer naša kontrola nije uspešna i rigorozna da spreči baš sve. Uvozimo mleko, a ne znamo čime su krave hranjene. Bolje bi bilo da dozvolimo, ne bismo bili u zabludi šta kupujemo, već bismo znali u čemu ima GMO, ako bi to bilo obeleženo na pakovanju", poručuje Gajić.

On smatra da Srbija ne profitira "zato što je samu sebe proglasila za GMO fri zemlju, jer naši proizvodi nisu prepoznati kao takvi u inostranstvu".

"Kada pogledamo šta izvozimo, od poljoprivrednih proizvoda to su žitarice, šećer, ulje, a samo voće bi bilo nešto što bi potrošačima bilo zanimljivo kao "GMO free" proizvod", smatra sagovornik Euronews Srbija.