Privreda

Ko kupi BIP moći će da gradi na Mostarskoj petlji

Komentari

Autor: Zlatica Radović

18/07/2021

-

08:10

Ko kupi BIP moći će da gradi na Mostarskoj petlji
Ko kupi BIP moći će da gradi na Mostarskoj petlji - Copyright Tanjug/Rade Prelić

veličina teksta

Aa Aa

Beogradska industrija piva (BIP), koja bi za dve godine trebalo da proslavi 60. rođendan, po svemu sudeći, neće dočekati taj jubilej. Stečaj je pokrenut još 2016. godine, a u petak je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila oglas za prikupljanje ponuda za prodaju objekata kod Mostarske petlje, Fabrike sokova na Zrenjaninskom putu, Fabrike piva i slada u Čačku, kao i poslovnog prostora u Obrenovcu, Kosovskoj Mitrovici i Alibunaru. U paketu sa ukupno 111 objekata koji su na spisku imovine stečajnog dužnika je i desetak stanova u Beogradu.

Kao važna imovina BIP-a navedena su i sporna prava na sirćetani, kao i oprema u proizvodnim pogonima u Beogradu i Čačku. Procenjena vrednost je  4,17 milijardi dinara, odnosno oko 35 miliona evra. Krajnji rok za dostavljanje ponuda za kupovinu je 16. avgust, za kada je predviđeno i otvaranje koverata sa ponudama. Potencijalni kupac može ponuditi i nižu cenu od ponuđene, ali ukoliko ona bude ispod 50 odsto procenjene vrednosti, o ponudi će morati da se izjasni odbor poverilaca.

Tanjug/Tanja Drobnjak

Fabrika Beogradske industrije piva kod Mostarske petlje

Profesor dr Božo Drašković, napominje da istorija propasti BIP seže u devedesete godine prošlog veka, a da su im prve ozbiljne probleme, kao i većini društvenih preduzeća, donele sankcije, zbog gubitka tržišta.

"To je bio prvi udar na gigante koji su imali izvanrednu proizvodnju. U ovoj pivari su imali zaokružen proces od proizvodnje slada, preko prerade, odležavanja piva do snažne mreže distribucije u velikoj Jugoslaviji. Tokom inflacije su izgubili suštinu reprodukcije, jer se kapital prelio u privatne džepove", smatra Drašković i dodaje da je drugi udar usledio ulaskom na tržište  velikih svetskih kompanija koje su kupile srpske pivare.

U međuvremenu su porasla dugovanja,  a u proizvodne kapacitete se godinama nije ulagalo.

"Domaće pivare su postale brendovi velikih kompanija, a BIP je ostao kao neko slepo crevo. Niko ga nije hteo.  Od njega je sada ostala samo dobra lokacija. Izvesno je da u Beogradu više neće biti porizvodnje piva, ali će biti gradnje stambenih objekata i šoping molova". O nama to govori da spadamo u zemlje koje nemaju ideje da pokrenu proizvodnju, već samo da se bave nekretninama i prodajom. A, taj balon je toliko naduvan da će narednih godina morati da pukne", kaže profesor Drašković.

Bivši radnici pravdu traže na sudu

Većina srpskih pivara privatizovana je odmah na početku ovog postupka, a radnici su dobili akcije, otpremnine ili su nastavili da rade u istim pogonima pod drugim imenom. Radnici BIP nisu bili te sreće. Oni se i danas tuže sa bivšom firmom i sa državom.

Beogradsku pivaru u stečaj je oterala Poreska uprava zbog duga od 782,6 miliona dinara. Mali akcionari, koji su vlasnici oko 48 odsto ove firme, a ima ih oko 5.000, tvrdili su da nema opravdanog razloga za stečaj i da se BIP može prodati. Još je u toku spor oko stečajnog postupka.

Predstavnik malih akcionara Vojislav Ćorović kaže da su iscrpeli sve mogućnosti pred srpskim pravosuđem i da su  tužbe stigle do Međunarodnog suda u Strazburu. Kod prodaje fabrike za njih je sada najviše sporna cena.

RINA

U paketu za prodaju je i Fabrika slada i piva u Čačku

"Traže 35 miliona evra za fabriku kod Mostarske petlje i još dve fabrike, na Zrenjaninskom putu i u Čačku, kao i za žigove, opremu, poslovni prostor...A preko puta te najpoznatije fabrike BIP se nalazila zgrada u kojoj je bio Savezni SUP koja je pre više od deset godina prodata za 34 miliona evra. mali akcionari su izigrani,  a strašno je što će imovinu pivare dati za bagatelu. Samo da onaj prohrom od kojeg je izgrađena fabrika u čačku prodaju u staro gvođe imaće zaradu, a ne za sve ostalo. Pritom je pitanje kolike će biti ponude potencijalnih kupaca, jer one mogu biti i niže od ponuđene cene", smatra Ćorović.

Radnici su godinama iščekivali spasioca, koji će vratiti stari sjaj nekadašnjem gigantu, ali se to nije desilo. Proizvodnja piva je na kratko "oživela" kada je 2017.  makedonski biznismen vlasnik vinarije Tikveš Svetozar Janevski, preko svoje kompanije M6 EDEN SRB zakupio pogon na Mostarskoj petlji.  Kako su mediji pisali, angažovano je 150 radnika, a dve godine kasnije je ova kompanija raskinula ugovor o zakupu. I tada su stizala uveravanja iz Ministarstva privrede da proizvodnja neće biti prekinuta i da će država pronaći novog zakupca, ali su svi pokušaji iznajmljivanja pivare propali, jer se niko nije javljao na oglas.

Beogradska industrija piva zvanično je započela rad pod ovim imenom januara 1963. godine. BIP je prvi put privatizovan 2007. godine, tada konzorcijumu pravnih lica Alita iz Litvanije i United nordic beverages iz Švedske, a zbog neispunjavanja obaveza ovaj ugovor je raskinut 2010. godine.

Kod Mostarske petlje stambeni kompleks

Plan detaljne regulacije prostora oko Mostarske petlje koji je javnosti predstavljen 2019. godine predviđa izgradnju komercijalnih sadržaja na prostoru na kojem se nalazi Beogradska industrija piva. Cilj izrade plana, kako se navodi u dokumentaciji, je formiranje novog gradskog centra uz stanicu "Prokop", stvaranje uslova za razvoj komercijalnih delatnosti, kao i transformacija stare Vajfertove pivare iz 1873. godine zarad industrijskog turizma. Od prvobitnog kompleksa trebalo bi da bude sačuvana Vajfertova kuća u Bulevaru vojvode Putnika 5 i „ležni podrum“ dugačak 69 i širok 31 metar, podeljen u 14 odeljenja u kome je skladišteno pivo u bačvama i tankovima.

Promo, beoland.com

 

Realizacijom ovog plana očekuje se transformacija površina privrednog zemljišta u centralnoj zoni u komercijalne delatnosti u funkciji novog gradskog centra uz železničku stanicu. Takođe, planom će se odrediti kompleks mešovite namene na prostoru između Specijalne bolnice i stanice Beograd Centar i stvoriće se optimalni uslovi za rad Specijalne bolnice formiranjem građevinske parcele i definisanjem urbanističkih parametara za realizaciju potrebnih kapaciteta.

 

 

Komentari (0)

Biznis