Fon der Lajen je možda "preživela", ali joj je pozicija uzdrmana: Pet zaključaka posle glasanja o nepoverenju
Komentari
12/07/2025
-13:19
U Strazburu su u četvrtak 175 poslanika Evropskog parlamenta glasala za predlog izglasavanja nepoverenja predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i njenoj Komisiji, 360 je bilo protiv, dok je 18 bilo uzdržano.
Euronews piše o pet ključnih zaključaka izvedenih iz onoga kako su se ponašale političke grupe tokom glasanja, koji, kako se navodi, nagoveštavaju probleme za Fon der Lajen i njen tim dok pokušava da upravlja ostatkom svog drugog mandata na čelu izvršne vlasti Evropske unije.
Manja podrška Komisiji
Tačno 360 poslanika Evropskog parlamenta glasali su protiv predloga za izglasavanje nepoverenja — i time podržali Evropsku komisiju — što je opet manje od 370 njih koji su podržali Komisiju u novembru 2024. godine.
Iako je 18 poslanika bilo uzdržano, čak 166 njih uopšte nije glasalo — neki verovatno nisu ni bili u Strazburu, piše Euronews.
Osim poslanika Levice, koji su ranije najavili da neće prisustvovati, nekoliko poslanika iz redova Socijalista i demokrata (S&D), Obnovimo Evropu (Renew Europe) i Zelenih/EFA takođe je odlučilo da ne učestvuje u glasanju.
U mnogim slučajevima, ovo je bio način da se izrazi nezadovoljstvo Komisijom Fon der Lajen, bez davanja podrške predlogu koji dolazi s krajnje desnice, i to uprkos zvaničnom stavu njihovih poslaničkih grupa da glasaju protiv.
AP Photo/Pascal Bastien
"Ne podržavam predloge krajnje desnice. Istovremeno, nemam poverenja u ovu Komisiju, koja je sistematski izdala mandat koji je dobila pre godinu dana. Vidim to svakodnevno [...] u politici prema migracijama, situaciji u Palestini, naoružavanju, klimi i socijalnim pitanjima", izjavila je italijanska poslanica Sesilija Strada nakon glasanja — jedna od onih koje nisu glasale.
Povezane vesti
Od 136 socijalističkih poslanika, samo je njih 98 glasalo.
Braća Italije: Nisu protiv Komisije, ali ni baš za nju
U novembru 2024. godine, Komisija je dobila podršku i od nekih članova grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), posebno iz stranke Braća Italije, iz čijih redova dolazi i potpredsednik Komisije Rafaele Fito.
Međutim, tokom glasanja o nepoverenju, ukupno 41 poslanik ECR-a podržao je predlog protiv Ursule fon der Lajen. Manji broj konzervativaca izdvojio se iz tog stava: troje je glasalo protiv predloga (dakle za Komisiju), dok su dvoje bili uzdržani.
Stranka italijanske premijerke Đorđe Meloni, Braća Italije, uopšte nije glasala. Iako nisu podržali predlog i iako je predsednik poslaničke grupe Nikola Prokačini oštro kritikovao predlagače, stranka se ipak nije usudila da stane otvoreno uz Komisiju — verovatno kako bi izbegla kritike unutar zemlje, pre svega od strane Lige.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Za Fon der Lajen, ovo je jasan signal da podrška Đorđe Meloni nije zagarantovana. Premijerka Italije će verovatno ostati lojalna Komisiji, ali mora da balansira unutar grupe koja se većinski nalazi van proevropske većine.
Zeleni i dalje pružaju podršku — ali dokle?
Poslanička grupa Zelenih/EFA uglavnom je glasala protiv predloga za izglasavanje nepoverenja (33 od 53 poslanika Zelenih), čime su formalno podržali Komisiju Ursule fon der Lajen.
Iako nijedan poslanik Zelenih nije nameravao da glasa za predlog nepoverenja, koji su unutar stranke široko posmatrali kao inicijativu krajnje desnice, nekoliko njih reklo je za Euronews da je interna rasprava dan pre glasanja bila veoma napeta.
Povezane vesti
Zeleni smatraju da je ekološka agenda Komisije u velikoj meri potisnuta tzv. "omnibus" zakonodavnim paketima, dok se Zeleni plan (Green Deal) sistematski demontira. Istovremeno, Komisija sprovodi oštru migracionu politiku koja je u suprotnosti s vrednostima ove grupe.
Tanjug/AP Photo/Pascal Bastien
Zbog toga su neki poslanici, uključujući Špance i Italijane, odlučili da ne prisustvuju glasanju.
"Snažno se protivimo dosadašnjoj politici Fon der Lajen, pa nismo ni učestvovali", rekla je poslanica Benedeta Skuderi za Euronews.
Zeleni se sada nalaze u paradoksalnoj poziciji u Evropskom parlamentu: formalno su deo vladajuće većine, ali konstantno gube ključna glasanja kada je reč o zaštiti životne sredine.
Pitanje je: dokle će još podržavati Komisiju koja više ne zastupa njihove ciljeve?
Krajnja desnica ohrabrena ishodom
Uprkos tome što je predlog za izglasavanje nepoverenja (očekivano) odbijen, njegov predlagač, evroposlanik Georgi Piperea, proglasio je simboličnu pobedu.
"175 glasova za od 553 poslanika koji su glasali je veoma dobar odnos. Fon der Lajen sada mora da balansira između dva kontradiktorna obećanja u budžetu: očuvanja Evropskog socijalnog fonda i preusmeravanja sredstava na vojnu potrošnju. Ne vidim njen mandat kao naročito stabilan", rekao je za Euronews neposredno nakon glasanja.
Prema izvorima iz Evropskog parlamenta, partije desnice — verovatno predvođene novom grupom Patriote za Evropu — mogle bi da predlože novu inicijativu za nepoverenje nakon letnje pauze.
Kako je Piperea rekao, ovaj prvi predlog nepoverenja u novom sazivu bio je namenjen da "otvori Pandorinu kutiju".
Budžet EU biće prava borba
Sledeće nedelje, Evropska komisija predstaviće svoj predlog za sledeći višegodišnji budžet, koji će važiti od 2028. do 2034. godine. Upravo ovde bi sukob sa Parlamentom mogao da se zaoštri.
Tanjug/AP Photo/Pascal Bastien
Pregovori o budžetu — oduvek teški i sporni — već su se isprepletali sa glasanjima o nepoverenju. Grupa Socijalista i demokrata (S&D) čvrsto se protivila predlogu nakon što je, kako se izveštava, dobila uveravanja od Fon der Lajen da će Evropski socijalni fond (ESF) ostati temelj sledećeg budžeta EU.
Međutim, Evropska narodna partija (EPP) je brzo osporila ovu priču.
"Evropski socijalni fond nikada zapravo nije bio ugrožen. Naši stavovi su vrlo jasni. Kao što sam ranije rekao: ceo Parlament će braniti ESF", rekao je poslanik Zigfrid Murešan, glavni pregovarač EPP-a za budžet.
Fon der Lajen sada se suočava sa izazovom da uskladi tradicionalne budžetske okvire — poput poljoprivrede i kohezijskih fondova — sa sve većim zahtevima za strateškim ulaganjima u moderne prioritete. To uključuje kontinuiranu podršku Ukrajini, otplatu duga nastalog zbog oporavka od pandemije kovida 19 i povećane izdvajanja za odbranu.
Pored svega toga, svaka politička grupa koja je branila Komisiju od predloga za nepoverenje očekivaće nešto zauzvrat — i boriće se svim snagama da obezbedi finansiranje svojih prioriteta.
Komentari (0)