Novi model pridruživanja EU: Umesto "sve ili ništa", kandidatima benefiti pre punog članstva?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Novi model pridruživanja Evropskoj uniji, predložen od strane Nemačke i Francuske, donosi koncept postepene integracije Zapadnog Balkana i Moldavije. Umesto dosadašnjeg principa "sve ili ništa", zemlje kandidati dobijaju pristup benefitima i fondovima Evropske unije srazmerno sprovedenim reformama pre zvaničnog punopravnog članstva. Plan je i dalje u fazi usaglašavanja.
Benefiti pre članstva, ali bez političkih prava, zbog čega su ranije inicijative osuđene na propast. Brisel užurbano radi na novom predlogu, smatrajući da je 2026. ključna za proširenje.
"Jedan ključni primer je pristup jedinstvenom tržištu za koje se očekuje da će doneti uštedu od milijardu evra biznisima i potrošačima u regionu. Petog maja Srbija je postala peta zemlja kandidat koja se pridružila SEPA, posle Albanije, Moldavije, Crne Gore i Severne Makedonije, a sada se radi i na priključivanju evropskom romingu. Ali pored SEPA i rominga, koji su najčešće korišćeni primeri, postoje i brojne druge mere koje analiziramo", rekao je Metju Buske, direktor u Evropskoj komisiji, zadužen za proširenje.
Zabrinutost pojedinih lidera da bi Ukrajina, nakon ubrzanog napretka, mogla postati članica pre daleko spremnijih zemalja Zapadnog Balkana, demantuje jedan od predlagača francusko-nemačkog plana.
Tanjug AP/Ebrahim Noroozi
"Moj predlog se fokusira na to da napravimo nešto što je moguće i izvodljivo, a da ne menjamo sporazume i ugovore. Sve ostalo bi bilo iluzija. U ovom trenutku nećemo menjati propise Evropske unije o pridruživanju, i to mora biti koordinisano, i kada je u pitanju Zapadni Balkan. Ne želim različite brzine i različite kriterijume u izveštajima o napretku. Zemlja poput Ukrajine, zemlja u ratu, ne može postati članica Evropske unije, ali može postati pridruženi član", kaže nemački kancelar Fridrih Merc.
Nonpejperi dolaze nakon propasti inicijative da se obrne proces proširenja, kažu u CEPS-u, koji tu ideju zagovara poslednjih pet godina. Problem plana je, kažu, što podrazumeva da članice slede preporuke Evropske komisije, poput one da se otvori Klaster 3 za Srbiju, za šta do sada nije bilo volje.
"Iz ovog nonpejpera čini se da Berlin i Pariz podržavaju tu odluku, ali tu su druge članice koje su malo manje voljne, baltičke zemlje pogotovo, koje žele da vide punu usklađenost Beograda po pitanju sankcija Rusiji. Holandija, koja je poznata po strogim zahtevima u zaštiti vladavine prava, uvek će biti neka od članica koja će insistirati da se neki od ovih preduslova ispuni pre nego što Srbija napreduje dalje. Postoji možda opcija nekih dogovora u paketima. Postoje neki koji žele da vide brži napredak Ukrajine i Moldavije i kako to sve dolazi u paketu, i Srbija bi mogla da to iskoristi", ističe Stiven Blokmans iz CEPS-a.
Povezane vesti
Blokmans navodi da je mnogo stvari nedorečeno u nonpejperima, poput bilateralnih sukoba među državama, kao i same reforme unije za prijem novih zemalja. Ipak, za jesen je u Briselu najavljena velika debata o proširenju, na kojoj se očekuje više detalja o novom modelu.
Komentari (0)