"Za dom spremni" pod reflektorima: Koliko je Hrvatska zaista raskrstila s prošlošću?
Komentari09/07/2025
-14:14
Četiri dana nakon što je gotovo pola miliona ljudi u Zagrebu prisustvovalo koncertu Marka Perkovića Tompsona na zagrebačkom Hipodromu, odjeci širom regiona se ne stišavaju. Spektakl ovog hrvatskog muzičara koji je organizovan uz vatromet, perfomans i baklje ali i uz državnu logistiku i tišinu institucija otvorio je stare rane, kao i brojna pitanja. Jedno od njih je šta nam govori to da se u jednom gradu, koji je članica EU, uz svetlosne efekte čuju parole nekadašnjeg ustaškog režima?
Naime, Marko Perković Tompson tri decenije je na udaru kritika zbog otvorenog korišćenja simbola Nezavisne Države Hrvatske (NDH). Postao je poznat po veličanju ustaštva u svojim pesmama, a na svojim nastupima često uzvikuje i "Za dom spremni", na šta ga publika otpozdravlja sa: “Spremni”. Poslednji put se to dogodilo upravo proteklog vikenda na Hipodromu u Zagrebu.
Nakon koncerta koji je, nema sumnje, uzbudio ceo region hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da je pozdrav "Za dom spremni" zapravo "integralni deo Tompsonovog repertoara" i da "svi moramo da budemo ponosni na koncert".
profimedia
I hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić deli mišljenje Plenkovića i nakon što je prisustvovao koncertu, izjavio je da ne vidi ništa sporno u ovom pozdravu.
Nakon što je prema pisanju Večernji.hr, gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević poručio da je logistika koncerta prošla dobro, ali dok je "on gradonačelnik ovakvog masovnog koncerta neće biti", oglasio se novoizabrani gradonačelnik Vukovara Marijan Pavliček i uputio je otvoreni poziv Tompsonu da koncert, nakon Zagreba, održi sada i u ovom gradu, i to sa porukom da su "Vukovarčani spremni".
"S obzirom na današnje izjave gradonačelnika grada Zagreba da Marko Perković Tompson više nije dobrodošao u hrvatsku metropolu, upućujem otvoreni poziv Tompsonu da nastupi u Vukovaru. Grad Vukovar je upravo službeno uputio poziv menadžeru g. Perkovića za nastup tokom 2026. godine u Vukovaru", napisao je Pavliček na Fejsbuku.
Međutim, neke evropske države ne dele mišljenje pojedinih hrvatskih zvaničnika. Kako prenosi Index.hr Tompsonovi koncerti dosad zabranjeni ili otkazani zbog javnog pritiska u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Sloveniji.
Povezane vesti
Zbog koncerta je reagovala i Evropska komisija, koja je u utorak saopštila da oštro osuđuju svaki izraz fašizma koji podseća na najmračnija razdoblja evropske istorije i podseća da su države članice Evropske unije u obavezi da krivično sankcionišu govor mržnje.
Tanjug/HINA/Damir Senčar
"Na nivou EU postoji Okvirna odluka o borbi protiv rasizma i ksenofobije, kojom su države članice obavezne krivično da sankcionišu govor mržnje. To uključuje javno podsticanje na nasilje ili mržnju prema pojedincima ili grupama na temelju rase, boje kože, vere, porekla ili nacionalne odnosno etničke pripadnosti", navodi EK u saopštenju za Tanjug.
Oni su takođe podsetili da su države članice obavezne da krivično gone i javno odobravanje, poricanje ili grubo umanjivanje zločina poput genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.
Patriotizam ili istorijski revizionizam?
Sagovornici Euronews Srbija saglasni su oko toga da nema sumnje da su ustaški simboli i poruke koje su se slale sve vreme obeležili koncert ovog hvatskog izvođača, a ne muzika kao umetnost.
Poručuju da to takođe ne bi trebalo da bude u skladu sa savremenim društvom u svetu, a kamoli tek države koja je zvanično deo evropskog bloka. Međutim, navode, to sada nije toliko srpski problem, koliko problem Evropske unije kojoj Hrvatska pripada.
Istoričar Stefan Dojković u razgovoru za Euronews Srbija kaže je koncert Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu prerastao je u nešto znatno više od puke muzike - politički i istorijski lakmus-papir jednog društva, ali i ogledalo ćutanja evropskih institucija.
"Ne znam da je iko u Hrvatskoj za tu ikonografiju ili te uzvike bio gonjen ili kažnjen. Čini mi se da nije. I to nešto govori", kaže on.
Povezane vesti
Smatra da posebno zabrinjava to što su na koncertu masovno učestvovali mladi. Naime, generacije koje nisu živele u ratu, koje NDH poznaju samo iz udžbenika ili iz pesama sa tribina, navijačkih slogana i porodičnih priča. Na pitanje dali su svesni značenja onoga što pevaju, Dojković kaže da veruje da na neki način jesu.
Printscreen YouTube/ Dugopolje Portal
"Svesni su na jednom nivou. Često odbijam tezu da oni ne znaju ništa, pa im internet sipa sadržaj i oni su apsolutno nesvesni svega. Nije to baš tako.Taj sadržaj oni filtriraju kroz ono što su poneli iz kuće, iz škole, iz okruženja", kaže.
Drugim rečima, pesme Tompsona, smatra on, nisu uzrok problema – one su simptom.
"To je nešto što je prisutno u javnom diskursu hrvatskog društva, i pored onog zvaničnog Ustava gde se oni pozivaju na antifašističke tradicije. To je formalno tačno, ali ono što je bitnije je ono što se dešava u narodu, dakle ono neformalno. I mi ovde imamo svojevrstan vox populi. Dakle, imamo fudbalske utakmice, imamo koncert, nije to prvi put da se tako nešto dešava. Moja poenta je samo, da je da to društvo u svom nacionalnom i državotvornom mitu prosto ima i Nezavisnu državu Hrvatsku i pored toga što ona nije formalno istaknuta nigde", smatra on.
Advokat Nemanja Berić kaže da je njemu zapalo za oko da je na koncertu bilo dosta mladih koji su bili obučeni u crno. Slaže se sa Dojkovićem da je to nešto što su oni pre svega kao ideologiju poneli iz kuće.
AP Photo
"Video sam da dečaci od 15 ili 16 i 17 godina nose majice na kojima je grb NDH. Na nekima piše citat Ante Pavelića: “Ljutu travu, na ljutu ranu”. To je bez presedana ustaški folklor", kaže on.
Navodi da je važna poruka i što je i sam Plenković prisustvovao događaju, mada, dodaje, sada šalje nešto blaže poruke o svemu.
"Juče sam primetio i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, koji već ublažava celu situaciju. Sada je rekao da zbog broja ljudi policija nije intervenisala na licu mesta, da je sve bilo snimano i da će oni to procesuirati”, naveo je on.
Dva ključna momenta u hrvatskom nacionalnom narativu
Dojkić smatra da mladi koji su bili na koncertu ne znaju nužno sve istorijske detalje, ali filtriraju ono što čuju i vide kroz ono što su poneli iz kuće, iz škole, iz društva. To nisu samo deca interneta - to su, kaže on, deca narativa koji nije nikada raskinut.
U hrvatskom nacionalnom narativu, kako objašnjava Dojković, postoje dva ključna trenutka nezavisnosti: NDH iz perioda Drugog svetskog rata i uspostava države nakon raspada Jugoslavije 1991. godine.
"To su dve tačke oko kojih se gradi identitet. I tu dolazi do ozbiljne istorijske ambivalencije. Neki učesnici ratova devedesetih su se direktno pozivali na NDH. Kasnije su te strukture postale deo zvanične vojske Republike Hrvatske“, podseća Dojković.
profimedia
Na pitanje zašto niko iz vrha vlasti nije reagovao, odgovor je, prema Dojkoviću, jednostavan - politička korist.
"Ne bi Plenković viđao se s Tompsonom i podržavao koncert da ne misli da će mu to doneti političke poene. To rezonuje sa njegovim biračima. To je signal da ova ideologija, ili njeni ostaci, i dalje žive", kaže on
Kako dodaje, Evropska unija se sada suočava sa posledicama odluka koje je donela u ime proširenja, zanemarivši političke realnosti u nekim državama.
"Problem više nije lokalni. To je sada problem EU. Jer, kada dopustite istorijski revizionizam, kada ćutite na otvoreno simpatizovanje fašističkih režima, šaljete poruku da je to prihvatljivo", kaže Dojković.
Berić se slaže da ovaj koncert ima političku konotaciju i politički interes vlasti. Međutim, kako navodi, Hrvatska bi kao evorpska članica, trebalo ovo da sankcioniše što pre.
"Ovde se radi o pridobijanju biračkog tela. Andrej Plenković pred samo godinu dana na dnevniku Hrvatske televizije u kameru koji sam ja gledao, rekao da je koncert Marka Perkovića Thompsona ustaški pir i da to treba sankcionisati. Sada je došao na taj koncert. Još jedna stvar, Tompson će opet za mesec dana održati isto tako jedan koncert", poručio je Berić.
Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)