Igre 
RAT U UKRAJINI Maskov tvit o Zelenskom izazvao burne reakcije: Šta je milijarder napisao o ukrajinskom lideru?
Komentari02/10/2023
-08:06
U Ukrajini se ratuje 585 dana. Kijev i Moskva međusobno se optužuju za napade dronovima. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je, tokom posete Kijevu, da je Ukrajini potrebna veća vojna pomoć i obećao stalnu podršku EU i najavio za sutra u Kijevu neformalni sastanak Saveta EU na nivou ministara spoljnih poslova. SAD će nastaviti da podržavaju Ukrajinu, poručio je američki predsednik Džozef Bajden novinarima nakon što je potpisao predlog zakona o produženju finansiranja savezne vlade za 45 dana u kojoj nema stavke o pomoći Kijevu.
Ključni događaji:
- Bugarska zvanično zabranila ulazak u zemlju ruskim automobilima
- Norveška uvela novi paket sankcija protiv Rusije
- Kuleba: Ubrzati pravnu proceduru prenosa zamrznute ruske imovine Ukrajini
- Bilošicki: U ruskom granatiranju Hersona poginuo jedan policajac
- Bajden sugerisao da su demokrate sklopile dogovor sa republikancima o pomoći Ukrajini
- Moravjecki podsetio Zelenskog na izbeglice koje je prihvatila Poljska
- Fico: Slovačka ima većih problema od pomoći Ukrajini
- Borelj: Ukrajini potrebno još vojne pomoći, EU će joj pružiti stalnu podršku
- Generalštab Ukrajine: Ruske snage napadale u pravcu Limana, Bahmuta, Marinke i Šahtjorsk
- Kuleba: Podrška Vašingtona Kijevu ne slabi
- Nemački izvoz vojne opreme u Ukrajinu četiri puta veći nego prošle godine
Kako je protekao prethodni dan ruske invazije na Ukrajinu pročitajte u jučerašnjem blogu.
Euronews
Dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu
21.40 Bugarska zvanično zabranila ulazak u zemlju ruskim automobilima
Bugarska carinska služba uvela je danas zabranu ulaska ruskih automobila na teritoriju Bugarske.
"Zabrana ulaska automobila registrovanih u Rusiji odnosi se i na tranzitna putovanja preko teritorije zemlje", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu carine, prenosi TASS.
Izuzeci postoje za automobile kupljene u Rusiji za potrebe diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Povezane vesti
"Automobili, koji se već nalaze na teritoriji Bugarske moraju da napuste zemlju najkasnije šest meseci od dana ulaska. Izričito je zabranjen ulazak ili produženje dozvole za privremeni prevoz", dodaje se u saopštenju.
Zabrana ulaska za ruske automobile već je na snazi u Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Finskoj i Estoniji, a od sutra, 3. oktobra, biće uvedena i u Norveškoj.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je zabranu niza zemalja Evropske unije za ulazak automobila sa ruskim registarskim tablicama nazvao "nacizmom".
"Bio sam zapanjen koliko su brzo Evropljani, praktično svi, izgubili spoljašnji izgled iza koga su se krili poslednjih nekoliko godina, zadržavajući neke ostatke ne samo diplomatije, već i elementarne etike. Generalno, ovo je manifestacija onoga što se obično naziva nacizmom. Samo u odnosu na Ruse", rekao je Lavrov.
19.33 Zelenski i Fon der Lajen razgovarali o alternativnim koridorima za izvoz žita
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen razgovarali su danas o mogućim alternativnim "koridorima za izvoz žita iz Ukrajine", saopšteno je iz kabineta Zelenskog.
Rusija je u julu napustila sporazum s Ukrajinom postignut uz posredovanje UN, a kojim je bio omogućen izvoz ukrajinskog žita iz tri crnomorske luke, podseća Rojters. Nakon toga, zvanični Kijev je pokrenuo privremeni humanitarni koridor u Crnom moru za izvoz svojih žitarica. Kancelarija Zelenskog je saopštila da su on i fon der Lajenova takođe postigli dogovor da održe "konstruktivni dijalog" o naporima za ukidanje ograničenja na uvoz ukrajinskih žitarica koja su uvele neke države koje se graniče sa Ukrajinom.
Povezane vesti
19.30 Ukrajina uklonila mađarsku OTP banku sa liste „sponzora rata“.
Ukrajina je uklonila mađarsku OTP banku sa liste "međunarodnih sponzora rata", koja obuhvata kompanije optužene da finansijski podržavaju rusku invaziju, saopštila je danas ukrajinska Nacionalna agencija za prevenciju korupcije.
„Tokom razgovora koji su poslednjih dana intenzivno trajali uz učešće Službe za spoljne poslove EU, OTP banka je preuzela niz obaveza u vezi sa svojim budućim planovima za rusko tržište“, navodi agencija u obrazloženju odluke, prenosi Rojters.
Povezane vesti
Banka je dodata na listu "međunarodnih sponzora rata" u maju zbog nastavka poslovanja u Rusiji. Suspendovana je sa liste 29. septembra, pošto se Kijev nadao da će ta odluka dovesti do toga da Mađarska deblokira 500 miliona evra vojne pomoći EU, ali vlasti u Budimpešti su saopštile da suspenzija ne ukazuje na značajne promene, podseća britanska agencija
19.23 Njujork tajms: Putinova sledeća meta je podrška Zapada Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin namerava da prekine podršku SAD i Evrope Ukrajini, koristeći svoje obaveštajne službe za širenje propagande u koristi proruskih političkih stranaka i podsticanjem teorija zavera novim tehnologijama, objavio je danas Njujork tajms, pozivajući se na izjave neimenovanih američkih zvaničnika.
Prema pisanju lista, navodne ruske dezinformacije imaju za cilj da povećaju podršku kandidatima koji se protive slanju pomoći Ukrajini sa krajnjim ciljem da se u potpunosti obustavi međunarodna vojna pomoć Kijevu.
"Rusija je frustrirana zbog toga što su SAD i Evropa uglavnom ostale ujedinjene u kontinuiranoj vojnoj i ekonomskoj podršci Ukrajini", kažu američki zvaničnici, piše njujorški dnevnik. Međutim, kako navode, Putin veruje da može da utiče na američku politiku kako bi oslabio podršku Ukrajini i potencijalno povratio svoju prednost na bojnom polju. Oni dodaju da ruski predsednik pomno prati političke debate SAD o pomoći Ukrajini. Istovremeno, tvrde da bi Rusija, pored nacionalnih izbora u drugim zemljama, mogla da pokuša da utiče na izbore za Evropski parlament sledeće godine.
18.50 Pentagon upozorio Kongres da ponestaje novca za zamenu oružja poslatog Ukrajini
Pentagon upozorava američki Kongres da ponestaje novca za zamenu oružja koje su SAD poslale Ukrajini zbog čega je već usporeno opremanje nekih jedinica, navodi se u pismu američkog ministarstva odbrane upućenom liderima Kongresa. U pismu, u koje je uvid imao i Asošiejted pres, Kongres se poziva da dopuni sredstva za vojnu pomoć Ukrajini.
Načelnik finansijske službe Pentagona Majkl Mekord predočio je liderima Predstavničkog doma i Senata da je ostalo svega 1,6 milijardi dolara od ukupno 25,9 milijardi dolara koje je Kongres obezbedio za popunu američkih vojnih zaliha nakon slanja oružja u Ukrajinu. Između ostalog, to uključuje više miliona komada artiljerijske municije, rakete i projektile koji su ključni za kontraofanzivu Ukrajine i zauzimanje teritorija koje je Rusija pripojila tokom rata.
Mekord je rekao da su SAD potpuno ostale bez sredstava za dugoročno finansiranje Ukrajine preko Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini, kojom se obezbeđuje i novac za proizvodnju novog naoružanja.
18.22 Norveška uvela novi paket sankcija protiv Rusije
Norveška je danas uvela nove sankcije Rusiji, čime se pridružila 11. paketu sankcije Evropske unije, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova te zemlje. Nove sankcije se, između ostalog, odnose na zabranu tranzita preko ruske teritorije robe i tehnologije koja može da "doprinese povećanju ruskih vojnih i tehnoloških kapaciteta ili razviju sektora odbrane i bezbednosti", a proširen je i spisak oružja koje je zabranjeno za prodaju fizičkim ili pravnim licima u Rusiji, navodi se u saopštenju.
Istovremeno, zabranjen je uvoz ruske nafte preko naftovoda koji idu za Nemačku i Poljsku, a proširena je i lista proizvoda od gvožđa i čelika, kao i luksuzne robe čiji je uvoz zabranjen.
17.57 Kuleba: Ubrzati pravnu proceduru prenosa zamrznute ruske imovine Ukrajini
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je danas da bi trebalo da se ubrza pravna procedura prenosa zamrznute ruske imovine Ukrajini.
Nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU u Kijevu, Kuleba je rekao da je potrebno razjasniti pravosudne aspekte kako bi transfer ruske imovine koristio i EU i Ukrajini, prenosi Rojters. Ova sredstva, rekao je on, mogu pomoći u finansiranju obnove Ukrajine nakon ruske invazije.
On je na na zajedničkom brifingu sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom u Kijevu rekao da je odluka da se sastanak Saveta za spoljne poslove EU održi u Ukrajini signal podrške zemlji i istorijski događaj.
„Ovo je istorijski događaj jer će, po prvi put ikada, Savet za spoljne poslove zasedati van svojih sadašnjih granica, granica Evropske unije, ali unutar budućih granica Evropske unije. Ovo je poruka sama po sebi, poruka podrške koju Evropska unija pruža Ukrajini. Veoma smo zahvalni na tome", poručio je ukrajinski ministar.
17.40 Bilošicki: U ruskom granatiranju Hersona poginuo jedan policajac
Policajac koji je danas povređen u ruskom granatiranju Hersona podlegao je povredama, saopštio je prvi zamenik načelnika Odeljenja patrolne policije Aleksij Bilošicki.
„Lekari su se borili za njegov život, ali je, nažalost, jedan od patrolnih policajaca preminuo na operacionom stolu...“, rekao je Bilošicki u objavi na Fejsbuku.
On je objavio fotografiju službenog automobila hersonskih patrolnih policajaca koji su danas bili na udaru vatre. Kako je saopšteno, četiri osobe, od kojih dva policajca, jutros su povređene u Hersonu tokom ruskog artiljerijskog udara, od kojih su dve bile u teškom stanju. Tužilaštvo je pokrenulo istragu o granatiranju Hersona.
17.06 Danska ulaže 13,4 miliona evra u EU nabavku municije za Ukrajinu
Danska će uložiti 100 miliona danskih kruna, odnosno oko 13,4 miliona evra, u zajedničku EU nabavku municije za Ukrajinu, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Danske.
"Pošto su rezerve EU za odbranu ukinute prošle godine, Danska ima priliku da u potpunosti učestvuje u evropskoj odbrambenoj saradnji, što uključuje i saradnju sa Evropskom odbrambenom agencijom (EDA)", izjavio je danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen, prenosi Rojters.
Očekuje se da će municija biti dostavljena Ukrajini tokom 2024. godine, zaključuje se u saopštenju Ministarstva odbrane Danske.
EDA je u petak saopštila da je pet zemalja EU naručila municiju kalibra 155 milimetara, kako za Ukrajinu, tako i za popunjavanje zaliha municije u zapadnim skladištima.
16.25 Sastanak ministara inostranih poslova EU u Kijevu kao izraz podrške Ukrajini
U Kijevu se danas održava sastanak ministara inostranih poslova EU, prvo takvo okupljanje izvan granica bloka, u znak podrške Ukrajini nakon pobede "proruskog" kandidata na izborima u Slovačkoj i odbijanja američkog Kongresa da finanijsku pomoć za Ukrajinu uvrsti u plan privremenog budžeta.
Šefica nemačke diplomatije Analena Berbok apelovala je da se ulože dodatni napori kako bi se Ukrajina pripremila za predstojeću zimu, nakon što je Rusija prošle godine bombardovala ukrajinsku energetsku infrastrukturu, ali i kako bi se kijevskom režimu obezbedili savremeni sistemi PVO, prenosi Rojters.
"Prošle zime videli smo kako ruski predsednik na brutalan način vodi ovaj rat. Zajednički moramo to moramo sprečiti onim što imamo i onoliko koliko je to moguće", poručila je Berbokova.
16.00 Borelj obećao ''kontinuiranu vojnu podršku'' EU Ukrajini
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da je Ukrajini potrebna veća vojna pomoć i obećao toj zemlji stalnu podršku EU.
''Ukrajini je potrebno više mogućnosti, i to što pre'', rekao je Borelj na video-snimku koji je objavio na svom nalogu na mreži Iks.
On je naveo da je razgovarao ''o kontinuiranoj vojnoj pomoći EU'', tokom prvog ličnog kontakta sa novim ministrom odbrane Ukrajine Rustemom Umerovom.
''Pripremamo dugoročne bezbednosne obaveze za Ukrajinu'', rekao je Borelj.
Evropska odbrambena agencija ranije ove sedmice navela je da je sedam zemalja članica EU naručilo municiju u okviru šeme nabavke kako bi ona hitno bila dopremljena u Ukrajinu, prenosi Rojters.
15.58 Zelenski: Pobeda Ukrajine u ratu sa Rusijom zavisi od saradnje sa EU
Pobeda Ukrajine u ratu sa Rusijom zavisi od saradnje sa Evropskom unijom, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pred ministrima spoljnih poslova EU, koji su se danas okupili na sastanku u Kijevu.
Zelenski je podvukao značaj "podrške u odbrani Ukrajini" nakon što je američki Kongres odbio da odobri budžetska sredstva za vojnu pomoć Ukrajini, a na izborima u Slovačkoj je pobedila stranka čiji lider je rekao da će prekinuti vojnu pomoć Ukrajini, prenosi Rojters.
Ukrajina, koja se od februara 2022. godine u velikoj meri oslanja na zapadnu vojnu pomoć u ratu sa Rusijom, nada se da će ispuniti niz kriterijuma za pridruživanje EU bloku.
"Siguran sam da su Ukrajina i ceo slobodni svet sposobni da pobede u ovoj konfrontaciji. Ali naša pobeda zavisi direktno od saradnje sa vama i od liderstva Evrope", rekao je Zelenski.
Prema njegovim rečima, stalno su potrebni novi koraci u odbrani i diplomatiji, politici i integracijama, ekonomiji i sankcijama, koraci koji će "zajedničku poziciju učiniti jačom".
"Sistemi PVO koje je naša zemlja dobila, kao što su Patriot, IRIS-T, NASAMS i drugi. već igraju pozitivnu ulogu i spašavaju ljudske živote. Zato nam je potrebno više ovih sistema", rekao je Zelenski.
15.00 Nemački izvoz vojne opreme u Ukrajinu četiri puta veći nego prošle godine
Nemački izvoz vojne opreme u Ukrajinu od januara do septembra je četiri puta veći nego što je bio u istom periodu lane, saopštilo je danas nemačko Ministarstvo ekonomije.
Nemačka je za devet meseci ove godine izvezla vojnu opremu u ukupnoj vrednosti od 8,76 milijardi evra, a vrednost izvoza u Ukrajinu iznosi 3,3 milijarde evra, prenosi Rojters.
14.44 Mask ismejao Zelenskog koji traži pomoć za obranu, Ukrajinci uzvratili
Vlasnik Tesle i pltforme X (Tviter) Ilon Mask, objavio je na toj platformi post u kojem ismeva ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zbog toga što traži pomoć za rat sa Rusijom.
Na memu koji je objavio Mask vidi se Zelenski iz mlađih dana, kojem izbijaju žile na vratu, uz koji piše "Ono kada prođe pet minuta, a ti još nisi zatražio milijarde dolara pomoći", prenosi Rojters.
Ukrajinci su reagovali na Maskov tvit objavom poruke sa službenog profila ukrajinskog parlamenta Rade na kojoj je postavljena podrugljiva fotografija Maska i tekst "Ono kada prođe pet minuta, a ti još nisi širio rusku propagandu".
Masku je odgovorila i grupa "Republikanci protiv Trumpa", koji su napisali: "Zašto ismevaš hrabrog lidera koji predvodi svoju naciju u herojskoj borbi za slobodu? Imaš li imalo srama?".
14.32 Rusija: Proizvodnja u septembru najveća za više od šest godina
Proizvodnja u Rusiji je u septembru bila najveća za više od šest godina, tačnije od januara 2017. godine, saopštio je danas Markit ekonomiks, navodeći da je indeks menadžera nabavke (PMI) u proizvodnji u septembru porastao na 54,5 odsto, sa avgustovskih 52,7 odsto.
PMI je parametar koji se koristi kao indikator ekonomske aktivnosti, a rezultat ispod 50 pokazuje da se ekonomija nalazi u stanju kontrakcije, odnosno pada ekonomske aktivnosti, dok rezultat iznad 50 ukazuje na ekspanziju, rast ekonomske aktivnosti.
11.36 Moldavija više neće kupovati gas od Rusije
Moldavija više neće kupovati gas od ruske kompanije Gasprom, izjavio je danas ministar energetike Moldavije Viktor Parlikov tokom video obraćanja na Evroatlantskom forumu za održivost u Bukureštu.
On je saopštio da je Kišinjev kupio gas sa evropskog tržišta, pod uslovima koji su povoljniji od onih koje Kišinjev ima u ugovoru sa Gaspromom, prenosi sajt Radio Moldavija.
"Nećemo više kupovati prirodni gas od Gasproma za teritoriju koju kontrolišu ustavne vlasti, pošto u Republici Moldaviji i dalje imamo deo teritorije koji ne kontrolišemo – separatistički region", izjavio je Parlikov.
On tvrdi da Moldavija zahvaljujući svojim evroatlantskim partnerima uspešno jača svoj energetski sektor.
Kako saznaje Komersant, moldavske vlasti su ponudile Gaspromu da sklopi sporazum o poravnanju, prema kojem bi ruska kompanija i njene strukture otpisali dugove moldavskoj energetskoj kompaniji Moldovagas.
Očekuje se da će zauzvrat Kišinjev garantovati da neće pokrenutu tužbu protiv Gaspoma zbog smanjenja isporuka, kao i da će ruskoj kompaniji isplatiti odštetu od 145 miliona evra.
11.07 Kuleba: Podrška Vašingtona Kijevu ne slabi
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba izjavio je danas da podrška Vašingtona Kijevu ne slabi i umanjio je značaj zakona, kojim je američki Kongres odobrio privremeni budžet za američku vladu bez sredstava predviđenih za Ukrajinu.
''Ne smatramo da je podrška SAD narušena, jer shvataju da je ono o čemu se radi u Ukrajini mnogo veće od Ukrajine. Radi se o stabilnosti i predvidljivosti situacije u svetu i zato verujem da ćemo uspeti da pronađemo neophodna rešenja'', rekao je Kuleba, prenosi Rojters.
On je naveo da je Kijev u pregovorima sa republikancima i demokratama u američkom Kongresu i da je drama oko zakona o prekidu, koji je sprečio finansijsko "zatvaranje" američke vlade u subotu ''incident'', a ne nešto sistemsko.
10.08 Pogledajte prilog Euronews Srbija o najnovijim dešavanjima na frontu u Ukrjaini
09.55 Prigožinov sin možda preuzima kontrolu nad Vagnerom?
Sin nedavno stradalog vođe ruske vojne formacije Vagner Jevgenija Prigožina, Pavel Prigožin (25), preduzima korake da preuzme komandu nad Vagner grupom, naveo je američki istraživački centar ISV.
Kako se navodi, on pregovara sa ruskom nacionalnom gardom Rosgvardijom o tome da se Vagner ponovo uključi u borbu u Ukrajini, saopštio je ISV pozivajući se na Telegram kanal povezan sa grupom, prenosi Skaj njuz.
Ovaj potez bi obezbedio alternativnog vođu komandantu Vagnera Andreju Troševu, koji je potpisao ugovor sa ministarstvom odbrane i koga je Vladimir Putin javno prihvatio, pridruživši mu se na sastanku prošle nedelje. To ukazuje da su pojedini članovi Vagnera zainteresovani za okupljanje oko alternative koja je povezana sa Prigožinom, navodi ISV.
profimedia
Rosgvardija je direktno podređena predsedničkoj administraciji, zbog čega je Putinovo javno prihvatanje Troševa i potčinjavanje Vagnerovih elemenata ruskom Ministarstvu odbrane vrednom pažnje.
"Ministarstvo bi u svakom slučaju moralo da obezbedi opremu i zalihe za velike, rekonstituisane snage pod Rosgvardijom, pošto Rosgvardija nema logističku infrastrukturu da to uradi sama", navodi se.
09.50 Ukrajina: U napadu naših dronova oštećeni pogoni za proizvodnju raketa u Smolensku
Glavna obaveštajna uprava Ukrajine tvrdi da su u napadu ukrajinskih dronova na Smolensk oštećeni pogoni u kojima Rusija proizvodi rakete X-59 i da je zato proizvodnja poremećena. Potvrdili su da su 1. oktobra dronovi napali fabriku aviona u Smolensku i da su tri od četiri bespilotne letelice pogodile metu, prenosi Unian.
Prema podacima Glavne obaveštajne uprave Ukrajine, proizvodni pogoni fabrike aviona u Smolensku u napadu su pretrpeli značajnu štetu.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je juče da je ruska PVO oborila tri ukrajinske bespilotne letelice iznad Smolenske oblasti.
8.22 Neformalni sastanak šefova diplomatije EU u Kijevu, prvi takav skup van EU
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozvao je danas ministre spoljnih poslova zemalja članica EU na sastanak u Kijevu, što će biti prvi put da do takvog sastanka dođe van granica EU.
''Sazivam danas ministre spoljnih poslova EU u Kijevu, na prvi sastanak svih 27 država članica van EU. Budućnost Ukrajine leži u EU'', napisao je Borelj na svom nalogu na mreži Iks.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
08.04 Kijev tvrdi da je ukrajinska PVO oborila četiri drona
Vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine saopštilo je da je ukrajinska PVO oborila četiri od sedam bespilotnih letelica kojima je Rusija noćas napala Ukrajinu. Uništeni su dronovi tipa Šahed, prenosi Interfaks Ukrajina. Napadi su izvedeni iz pravca jugoistoka.
07.32 Generalštab Ukrajine: Ruske snage napadale u pravcu Limana, Bahmuta, Marinke i Šahtjorska
Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je jutros da su ruske snage proteklog dana izvodile napade u pravcu Limana, Bahmuta, Avdejevke, Marinke i Šahtjorska.
Na Limanskom pravcu ukrajinske snage su odbile ruske napade, kao i kod Bahmuta, gde su ruske trupe pokušale da povrate izgubljenu poziciju u oblasti Andrejevke, prenosi agencija Unian. Dodaje se da su odbijeni i napadi ruskih snaga u oblasti Marinke u Donjeckoj oblasti, kao i u pravcu Šahtjorska.
Tanjug/AP/Alex Babenko
07.10 ZDF: Uprkos sankcijama Zapada ruska nafta dolazi u Nemačku preko Indije
Uprkos zapadnim sankcijama, trgovina naftom između Rusije i Indije se dobro odvija i tako zaobilaznim putem dospeva u Nemačku, javlja nemački javni servis ZDF i dodaje da je uvoz naftnih derivata u Nemačku iz Indije porastao 12 puta.
Zemlja koja je, kako dodaje dopisnik ZDF-a iz Singapura, decenijama autsajder i pasivni posmatrač na globalnoj sceni, dobila je pod premijerom Narendrom Modijem pristup u zvanične rezidencije uticajnih svetskih država - Vašington, London, Moskva, Berlin, svuda ga dočekuju raširenih ruku, svi ga žele za prijatelja i partnera.
06.55 Bajden: SAD će nastaviti da podržavaju Ukrajinu
SAD će nastaviti da podržavaju Ukrajinu, rekao je američki predsednik Džozef Bajden novinarima nakon što je potpisao predlog zakona o produženju finansiranja savezne vlade za 45 dana u kojoj nema stavke o pomoći Kijevu.
"Želim da uverim naše američke saveznike i američki narod i narod u Ukrajini da može da računa na našu podršku, mi se nećemo povući", istakao je Bajden, preneo je TASS. Ogromna većina poslanika u oba doma Kongresa govori u prilog Ukrajini, naveo je predsednik SAD.
06.45 Bajden sugerisao da su demokrate sklopile dogovor sa republikancima o pomoći Ukrajini
Predsednik SAD Džozef Bajden sugerisao je juče da su demokrate sklopile dogovor sa republikancima o podršci Ukrajini nakon što je američki Kongres odobrio privremeni budžet za američku vladu bez sredstava predviđenih za Ukrajinu.
Upitan na konferenciji za novinare da li može da veruje republikancu, predsedniku Predstavničkog doma Kevinu Mekartiju oko budućih dogovora, Bajden je odgovorio da su upravo napravili jedan dogovor o Ukrajini, pa će videti, preneo je Rojters.
Bajden je, takođe, kritikovao republikance zbog odugovalačenja pregovora o odobravanju budžeta za vladinu potrošnju. "Muka mi je i umoran sam od balansiranja", rekao je Bajden.
06.35 Moravjecki podsetio Zelenskog na izbeglice koje je prihvatila Poljska
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski mora da zapamti da je Poljska prihvatila dva miliona izbeglica, izjavio je juče poljski premijer Mateuš Moravjecki na kongresu vladajuće partije Pravo i pravda.
"Poljska je pod svoje krovove prihvatila dva miliona Ukrajinaca. Poljaci su prihvatili Ukrajince, mi smo najviše pomogli u vreme kada su Nemci hteli da pošalju 5.000 šlemova u opsednuti Kijev. Vredelo bi da gospodin predsednik Zelenski nije zaboravio na ovo", rekao je on, prenela je agencija RIA Novosti.
Prema Moravjeckom, Kijev teži prijateljstvu sa Berlinom.
"Razumem da se njemu (Zelenskom) čini da će imati blizak savez sa Nemačkom", rekao je on, upozoravajući da će Nemačka uvek težiti da postigne sporazum sa Rusijom.
Prema različitim izvorima, u Poljskoj trenutno živi između milion ipo izbeglica iz Ukrajine.
06.20 Fico: Slovačka ima većih problema od pomoći Ukrajini
Slovačka ima većih problema od "pomoći Ukrajini", izjavio je juče Robert Fico čija je stranka SMER-SSD pobedila na parlamentarnim izborima u subotu i istakao da će učiniti sve što može kako bi pokrenuo mirovne pregovore, ali da je njegova pozicija nepromenjena.
"Smatramo da je Ukrajina jedna velika tragedija za sve. Ako SMER dobije mandat za sastav nove vlade učinićemo sve što možemo kako bismo organizovali mirovne pregovore što je pre moguće", rekao je bivši slovački premijer na konferenciji za novinare, koji se tokom kampanje zalagao za okončanje vojne pomoći Ukrajini.
06.05 Borelj: Ukrajini potrebno još vojne pomoći, EU će joj pružiti stalnu podršku
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je juče tokom posete Kijevu izjavio da je Ukrajini potrebno još vojne pomoći i obećao stalnu podršku EU.
On je rekao da je razgovarao o kontinuiranoj vojnoj pomoći EU tokom prvog sastanka sa ukrajinskim ministrom odbrane Rustemom Umerovom, preneo je Rojters.
"Pripremamo dugoročnu bezbednosnu podršku Ukrajini", dodao je Borelj.
Komentari (0)