Evropa

Stope opijanja maloletnika u Evropi dvostruko veće od onih kod odraslih: Koje su zemlje najteže pogođene?

Komentari

Autor: Euronews

21/01/2024

-

10:47

Stope opijanja maloletnika u Evropi dvostruko veće od onih kod odraslih: Koje su zemlje najteže pogođene?
profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Više od trećine adolescenata u Evropskoj uniji prijavilo je da se povremeno opija, što je dvostruko više od broja odraslih. To je posebno veliki problem u Danskoj.

Stopa intenzivne konzumacija alkohola među adolescentima uzrasta 15 i 16 godina znatno je veća nego kod odraslih u većini evropskih zemalja. Pošto je opijanje u ranom uzrastu povezano sa prekomernom konzumacijom alkohola kasnije u životu, to predstavlja ozbiljan problem javnog zdravlja na Starom kontinentu.

U 2019. godini, u proseku je više od jedne trećine (37,4 odsto) adolescenata u EU reklo da je obilno pilo alkohol najmanje jednom u poslednjih 30 dana, dok je ova stopa bila manja od petine (18,7 odsto) među odraslima. Prema tome, adolescenata koji se redovno opijaju bilo je dvostruko više od odraslih. U Srbji je 36 odsto adolescenata (32 odsto devojčica i 41 odsto dečaka) prijavilo povremeno prekomerno opijanje, što je malo ispod proseka EU.

Takozvana epizodna opijanja među adolescentima, koja se definišu kao konzumiranje pet ili više pića odjednom, kretala su se od osam procenata na Islandu do 59 procenata u Danskoj 2019.

Četiri nordijske zemlje prijavile su najniže stope, ali je Danska bila na vrhu

Četiri nordijske zemlje, Island, Norveška, Švedska i Finska, zabeležile su najnižu stopu opijanja među decom uzrasta 15 i 16 godina. Međutim, Danska je imala najveću stopu onih koji se opijaju.

To može biti povezano sa različitim propisima, jer u Danskoj adolescenti imaju ranije pristup alkoholu nego u drugim nordijskim zemljama, a kontrola alkohola je takođe manje stroga, navodi se u izveštaju OECD-a "Stanje zdravlja u ciklusu EU, 2022.godina".

Pexels

 

Donja starosna granica za kupovinu piva i vina u Danskoj je 16 godina, dok je u drugim nordijskim zemljama 18, mada se sada planira ograničavanje prodaje pića koja sadrže više od šest odsto alkohola onima od 16 do 18 godina.

Stopa konzumiranja alkohola bila je ispod 25 odsto samo u pet zemalja, četiri nordijske i Portugalu.

Pored Danske, ona je takođe bila preko 45 odsto u četiri zemlje, među kojima su Nemačka, Austrija, Slovačka i Hrvatska. Adolescenti u Francuskoj i Španiji (po 34 odsto) i Italiji (35 odsto) imali su nižu stopu prekomernog opijanja od proseka EU.

Obilno konzumiranje alkohola: Adolescenti u odnosu na odrasle

Stope epizodnog ​​opijanja bile su veće među adolescentima nego kod odraslih u skoro svim zemljama širom Evrope, osim Islanda i Norveške. Razlika znatno varira i kreće se od -16 procentnih poena (pp) na Islandu, do 35 u Slovačkoj, dok je u EU iznosila 19 pp.

Samo Island i Norveška su imali negativne stope, što ukazuje na to da je opijanje bilo češće među odraslima u odnosu na adolescente od 15 i 16 godina. Slovačka je bila na vrhu, a nju su pratile Austrija (33 pp), Italija (31 pp) i Bugarska (29 pp). 

Odnos onih koji jako piju među adolescentima i odraslima je takođe veoma koristan pokazatelj za poređenje ovih starosnih grupa.

Italija, Španija i Grčka su imale atipične rezultate.

Odnos adolescenata i odraslih je bio 2:1 na nivou u EU, dok je u Italiji on bio 8,8:1, u Španiji 5,7:1, a u Grčkoj 5,3:1. Poređenja radi, ovaj odnos je bio 1,6:1 u Francuskoj, još jednoj mediteranskoj zemlji.

Odnos teškog opijanja među adolescentima i odraslima takođe je bio iznad 3:1 u Slovačkoj, Bugarskoj, Austriji i Mađarskoj.

Razlika je bila manja u nordijskim zemljama

Pored Islanda i Norveške gde je opijanje bilo veće među odraslim osobama, Švedska (1,1:1) i Danska (1,6:1) imaju niži odnos. U svim zemljama, muškarci su češće prijavljivali periodično opijanje alkohola nego žene. U 2019. godini, u proseku u EU, 26,6 odsto muškaraca prijavilo je epizodno opijanje najmanje jednom mesečno u poređenju sa 11,4 odsto žena.

Pol se u velikoj meri razlikuje kod odraslih, ali ne i kod adolescenata

Međutim, to nije slučaj kod adolescenata gde je u EU epizodno opijanje među adolescentima zabeleženo kod 38,1 odsto dečaka i 36,8 odsto devojčica. Dečaci su prijavili veće stope opijanja nego devojčice u 17 zemalja, dok su devojčice imale višu stopu od dečaka u 13 zemalja.

Studije sugerišu da rodna razlika među odraslima može biti povezana sa različitim kulturološkim očekivanjima i odražava tradicionalne rodne uloge. To takođe može biti povezano sa jazom u zapošljavanju među polovima i nižim prihodima.

Ove varijable očigledno ne utiču na adolescente. Kod njih promene u polnom identitetu mogu pružiti objašnjenje, jer je muškost manje vezana za opijanje nego u prošlosti, što je prikazano u studiji Juke Toronena sa Univerziteta u Stokholmu i njegovih kolega iz 2019.

Ponovljeni slučajevi pijanstva se smanjuju, ali je ono i dalje visoko u nekim zemljama

Pijanstvo je još jedan pokazatelj koliko adolescenti piju alkohol. U 2018, udeo ponovljenih pijanstva među petnaestogodišnjacima kretao se od 7 procenata u Irskoj do 42 procenta u Danskoj. U EU je iznosio 22 odsto.

Više od četvrtine (27 odsto) petnaestogodišnjaka u Engleskoj iskusilo je ponovljeno pijanstvo, što je najmanje dva puta u životu. Procenat petnaestogodišnjaka koji su iskusili ponovljeno pijanstvo opao je u većini zemalja EU u poslednje dve decenije.

Palo je u proseku sa 41 odsto na 24 odsto među dečacima, a sa 29 odsto na 20 odsto među devojčicama između 1998. i 2018. Iako se spušta i dalje bilo je zastupljeno u više od 30 odsto slučajeva u nekoliko zemalja 2018. godine.

Mogući razlozi za opadanje stopa opijanja kod mladih

Postoji nekoliko potencijalnih razloga koji objašnjavaju smanjenje stope opijanja kod mladih.

Tehnologija, društvene norme, porodični odnosi i rodni identitet, kao i trendovi u zdravlju, fitnesu, i načinu života mogu da objasne ovaj pad, sudeći po poglavlju "Trendovi i obrasci u konzumiranju alkohola" OECD-ovog izveštaja "Prevencija bezopasnosne upotrebe alkohola", koji su napisale Sabine Vuik i Džejn Četli.

Navedeni su neki mogući faktori:

- Pošto danas mladi ljudi uglavnom komuniciraju virtuelno (npr. putem telefona i društvenih mreža), što stvora manje prilika za odlazak na piće. 

- Mladi ljudi možda žele da kontrolišu koliko piju kako bi izbegli javno širenje sramotnih slika ekstremnog opijanja putem društvenih mreža.

- Manji je pritisak vršnjaka da se pije.

Da li opijanje u detinjstvu ima veze sa problemima sa pićem u budućnosti?

Prema OECD-u, nekoliko studija je otkrilo da je alkohol u ranom uzrastu povezan sa opijanjem kasnije u životu. Koristeći longitudinalne podatke iz Sjedinjenih Država, OECD analiza pokazuje da konzumacija alkohola u detinjstvu (između 15 i 18 godina) može da predvidi buduće opijanje. Efekat je bio još veći za žene.

Štete i rizici

U izveštaju OECD-a sugeriše se da je adolescentsko teško epizodno opijanje povezano sa nizom akutnih štetnih posledica od alkohola. One uključuju nesvestice i povrede, saobraćajne nesreće ili povećan rizik od polno prenosivih bolesti.

Upotreba alkohola u adolescenciji je takođe povezana sa lošim ishodima u obrazovanju, uključujući maltretiranje u školi i izopštavanje iz društva.

Komentari (0)

Evropa