Evropa u "magli podataka": Rat u Iranu diže cene, EU bez jasnog uvida u zalihe goriva

Evropa se suočava sa ozbiljnom energetskom neizvesnošću dok rat u Iranu i rast cena nafte potresaju globalna tržišta. Iako cene goriva i energenata rastu, evropski zvaničnici upozoravaju da niko tačno ne zna kolike su zalihe nafte i gasa na kontinentu. U takvoj "magli podataka", odluke o snabdevanju i kriznim merama donose se uz ograničenu vidljivost i sve veći pritisak tržišta.

Ova trka s vremenom dolazi u trenutku kada rat u Iranu podiže evropske troškove fosilnih goriva i preti da blokira isporuke kroz Ormuski moreuz, ključnu arteriju za naftu i gas. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da sukob košta EU gotovo 500 miliona evra dnevno kroz više cene energije, dok je američki predsednik Donald Tramp naložio pripreme za moguću dugotrajnu blokadu Irana, što bi dodatno moglo da poremeti globalna energetska tržišta.

"U Evropi imamo vidljivost i sigurnost snabdevanja do maja i juna… šta se dešava posle toga teško je prognozirati. Postoje strateške rezerve, ali nema mnogo uvida u to koliko je iz njih već povučeno“, rekao je Tobijas Majer, prenosi Politico.

Evropske institucije ipak nisu potpuno u mraku. Podaci o državnim rezervama uglavnom su transparentni, a nacionalni zvaničnici razmenjuju informacije, dok kompanije povremeno dobrovoljno dostavljaju podatke. Međutim, van toga, zvaničnici imaju vrlo ograničen uvid - što stvara opasan "slepi ugao" i rizik donošenja odluka na osnovu nepotpunih informacija.

Tanjug/AP/Altaf Qadri

Na sastanku prošlog meseca, ministri iz Belgije, Holandije i Španije upozorili su na ove nedostatke i pozvali EU da unapredi praćenje u realnom vremenu, posebno za rafinisane derivate. Grčki delegat čak je predložio uspostavljanje komunikacije između država članica i Komisije putem aplikacija poput WhatsApp ili Signal.

"Imamo veoma ograničeno poznavanje tržišta i podatke o gasu i nafti", rekao je jedan visoki evropski zvaničnik za Politico, ukazujući na nedostatak praćenja tokova energenata.

Kada su u pitanju dizel i avionsko gorivo, situacija je još nejasnija. EU se oslanja na Evrostat i koordinaciju sa državama, ali većina zaliha nalazi se u privatnim skladištima, dok kompanije nisu obavezne da dele podatke. Čak su i informacije koje pruža Međunarodna agencija za energiju ograničene.

"U idealnom svetu imali bismo savršene informacije, ali one su dobre samo koliko i podaci koje dobijemo", naveo je zvaničnik Evropske komisije.

"Ne možemo zapravo da znamo"

Od početka rata, ministri energetike traže od Komisije da ojača kapacitete za procenu zaliha širom kontinenta - od podzemnih skladišta do tankera i aerodromskih rezervoara. Komisija je zato najavila formiranje "Opservatorije za gorivo".

"Želimo bolji pregled situacije, ali je još rano da kažemo kako će to funkcionisati", rekla je portparolka Komisije Ana-Kaisa Itkonen za Politico.

Gas je najlakši za praćenje zbog pravila uvedenih nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022, koja obavezuju države da skladišta napune do 90 odsto. Ipak, i tu postoje "slepe tačke" kada je reč o tokovima i trgovini. Prema podacima analitičarke Ana Marija Jaler-Makarevič, većina zemalja EU početkom godine imala je zalihe za najmanje 90 dana, ali najnoviji podaci nisu dostupni.

"Znamo šta bi trebalo da imaju na zalihama. Ali šta zapravo imaju u svakom trenutku - to ne možemo da znamo“, rekao je drugi zvaničnik.

Tanjug/AP/David Zalubowski

Praćenje rafinisanih goriva dodatno otežava činjenica da privatne kompanije "ne žele da dele informacije".

"Magla rata" i rast cena

Kako navodi Politico, postojeći podaci nisu ohrabrujući - evropske zalihe gasa bile su ispod 30 odsto kapaciteta već pre eskalacije sukoba.

Istovremeno, prema izveštavanju BBC, cene nafte skočile su na najviši nivo od 2022. godine, nakon informacija da američka vojska razmatra nove akcije u Iranu. Cena Brent nafte dostigla je više od 126 dolara po barelu, pre nego što se stabilizovala oko 121 dolar.

Sirova nafta je ključna za benzin i dizel, pa se rast već preliva na potrošače. U Ujedinjenom Kraljevstvu, cene goriva su značajno porasle, dok vlasti upozoravaju da bi posledice mogle obuhvatiti i skuplju hranu, energiju i avionske karte.

Analitičar Naven Das rekao je za BBC da nivo od oko 125 dolara po barelu izaziva ozbiljnu zabrinutost kod biznisa i političara.

"Čak i mala verovatnoća eskalacije može imati nesrazmerno velike posledice", upozorio je i ekonomista Ju Hvi Čua.

Dodatni pritisak dolazi iz Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko petina svetske energije. Pretnje blokadom i moguća vojna eskalacija već utiču na globalne tokove nafte, dok se tankeri preusmeravaju, a tržišta reaguju povećanom volatilnošću.

U takvim okolnostima, Evropa se suočava sa dvostrukim izazovom - rastućim cenama i nedostatkom pouzdanih podataka - što dodatno komplikuje planiranje i povećava rizik od potencijalnih nestašica u narednim mesecima.