Da li Evropa može biti mirna zbog sukoba na Bliskom istoku: Kako rat u Iranu stiže do granica Evrope i šta kaže NATO?

Kako se sukob sa Iranom produbljuje, pojedini evropski gradovi mogli bi da se nađu u dometu iranskog naoružanja dugog dometa, dok NATO poručuje da raspolaže kapacitetima za odbranu teritorije Alijanse.

Nakon što su američke i izraelske snage pokrenule napade na iranske ciljeve, pri čemu je, prema navodima, ubijen vrhovni vođa Ali Hamnei ozbiljno oslabljene iranske vojne strukture, Teheran je odgovorio intenzivnim raketnim i bespilotnim napadima u regionu.

Iranske rakete pogodile su ciljeve u Izraelu i u državama Persijskog zaliva, dok je dron iranske proizvodnje gađao britansku vojnu bazu na Kipru. Nakon toga je britanski premijer Kir Starmer otvorio vojne baze za američke odbrambene operacije protiv iranskih raketnih položaja.

Istovremeno, protivvazdušna odbrana NATO presrela je dve iranske balističke rakete koje su se kretale ka vazdušnom prostoru Turske ili su već ulazile u njega.

Tri vrste oružja dugog dometa

Prema analizama, Iran raspolaže sa tri ključne vrste oružja koje omogućavaju napade na velikim udaljenostima.

Najmoćnije su balističke rakete tipa Horamšar, koje mogu nositi bojevu glavu tešku do 1.800 kilograma. Kada se lansiraju iz podzemnih objekata u severozapadnom Iranu, njihov domet može dostići do 3.000 kilometara.

U tom slučaju u dometu bi bile prestonice jugoistočne Evrope poput Atine, Sofije, Bukurešta, Beča, Rima i Berlina.

Drugi element su bespilotne letelice poput Šahed‑136, koje imaju domet do 2.500 kilometara. Iako nose relativno malu bojevu glavu od 30 do 50 kilograma, ove letelice se koriste u velikim rojevima kako bi preopteretile protivvazdušnu odbranu i pogodile infrastrukturu.

pixabay; Pictorial Press, Pictorial Press Ltd / Alamy / Profimedia

Treću kategoriju čine krstareće rakete, poput Sumar, čiji domet takođe može biti između 2.000 i 3.000 kilometara. Zbog niskog leta i praćenja reljefa, takve rakete je teže otkriti radarskim sistemima.

Iskustvo Izraela i izazovi presretanja

Rat u regionu već je pokazao kako funkcioniše savremena raketna odbrana. Tokom sukoba Iran je lansirao između 500 i 550 balističkih raketa na teritoriju Izraela.

Izraelski sistemi protivvazdušne odbrane, uključujući Arow 2, Arow 3 presreli su gotovo sve projektile, a samo 31 je pogodio naseljena područja.

Ipak, analitičari upozoravaju da pojedini sistemi imaju ograničenja, posebno jer neke iranske rakete pri povratku u atmosferu dostižu brzinu i do osam maha, dok pojedine bojeve glave mogu menjati putanju kako bi otežale radarsko praćenje.

NATO: Evropljani mogu biti mirni

Portparol Vrhovnog štaba savezničkih snaga u Evropi SHAPE, pukovnik Martin L. O’Donnel, izjavio je za Euronews da NATO raspolaže sposobnostima da zaštiti teritoriju svojih članica.

"NATO zaista ima ono što je potrebno da brani teritoriju Alijanse, da brani naših milijardu stanovnika. Mislim da Evropljani treba da budu mirni znajući da NATO ima sposobnost da pobedi svaku takvu pretnju“, rekao je O'Donel.

Kirill Makarov / Panthermedia / Profimedia

On je dodao da lanac reakcije, od detekcije lansiranja rakete do njenog presretanja, traje manje od deset minuta.

"Prvo je detekcija lansiranja rakete. Koristimo razna sredstva, uključujući ona u svemiru, kako bismo to uradili“, rekao je.

Prema njegovim rečima, posebnu pretnju predstavljaju rojevi bespilotnih letelica. NATO zato uvodi novi sistem protiv dronova Merops, koji se raspoređuje u Poljskoj i Rumuniji.

Sistem koristi male presretačke dronove koji se sudaraju sa dolazećim letelicama ili detoniraju u njihovoj blizini.

Šta je sa zemljama van kišobrana NATO?

Kipar, Irska, Austrija, Švajcarska, Malta, nijedna nije članica NATO-a, a arhitektura balističke raketne odbrane (BOD) alijanse je eksplicitno dizajnirana da zaštiti "sve evropske populacije, teritorije i snage NATO-a“. Strogo institucionalno rečeno, to ostavlja države koje nisu članice nepokrivenim.

U praksi, slika je komplikovanija. Članstvo u EU pruža paralelni sloj obaveza: prema članu 42(7) Ugovora o Evropskoj uniji, svaki napad na državu članicu EU pravno obavezuje sve ostale države članice EU da pruže pomoć.

A inicijativa "Evropski nebeski štit" – program nabavke i integracije koji predvodi Nemačka, a kojem su se pridružile neutralne države, uključujući Austriju i Švajcarsku – stalno uključuje zemlje koje nisu članice NATO-a u zajedničku mrežu protivvazdušne odbrane kontinenta.

Tanjug AP/Petros Karadjias

Nedavni događaji ukazuju na to da pravni okviri mogu biti manje važni od političke volje. Kada su nedavni iranski napadi pogodili Kipar, Grčka, Italija, Holandija i Španija su brzo rasporedile fregate i F-16 avione da brane vazdušni prostor mediteranskog ostrva, van bilo kakve formalne komandne strukture NATO-a.

Irska, koja sama nije članica NATO-a, signalizirala je da je spremna da se pridruži toj koaliciji ako se to od nje zatraži.

Rizici izvan vojnog napada

Analitičari upozoravaju da bi eventualna iranska reakcija mogla uključiti i druge metode pritiska.

Prema rečima stručnjaka za političko nasilje Grega Klajna, Iran ima istoriju saradnje sa kriminalnim mrežama u Evropi.

"Mislim da je to opravdana briga zbog koje treba da budete zabrinuti ako živite u Evropi ili ako ste evropska država“, rekao je Klajn.

Evropske službe bezbednosti od 2021. godine beleže porast zavera povezanih sa Iranom, često usmerenih na iranske disidente, novinare, jevrejske zajednice i izraelske državljane.

Zbog toga je Evropska unija 29. januara 2026. godine proglasila IRGC terorističkom organizacijom.

Klajn smatra da bi Iran u slučaju daljeg širenja sukoba mogao aktivirati i svoje agente u Evropi.

"Moguće je da su već raspoređeni iranski državni agenti koji čekaju da budu aktivirani. Ako sukob potraje i režim se oseti ugroženim, to bi moglo povećati rizik za evropsku javnost“, rekao je on.

Bugarska u strahu od iranskog napada

Bugarska je nedavno podnela zahtev Grčkoj za jačanje protivvazdušne odbrane usred eskalacije neprijateljstava na Bliskom istoku i potencijalnog rizika od udara na zemlju oružjem dugog dometa, uključujući balističke rakete.

Tanjug/AP/Axel Heimken

Grčka je odgovorila na ovaj zahtev i, kako je izjavio ministar odbrane Nikos Dendijas, premestiće bateriju zenitno-raketnih sistema "Patriot" na sever zemlje, kao i rasporediti dva lovca F-16 tamo radi dodatne zaštite. Pored toga, oficiri grčkog vazduhoplovstva otići će u Bugarsku kako bi pomogli u koordinaciji zajedničkih akcija, preneo je Ekatimerini .

Iako scenario u kojem Iran iznenada odluči da napadne Bugarsku balističkim raketama deluje malo verovatno, Sofija je, izgleda, odlučila da "igra na sigurno" za svaki slučaj.

Tanjug AP/Petros Karadjias

Podsetimo se da je već postojao slučaj ranije, doduše sa udarnom bespilotnom letelicom Šahed, koja je letela do Kipra i čak pogodila hangar jedinstvenim američkim izviđačkim avionom za velike visine U-2 .

Ovaj dron je verovatno lansiran sa teritorije Libana.