Aktuelno iz kulture

Turska "dolila ulje na vatru" u sporu Britanskog muzeja i Grčke: Nema dokaza da su statue sa Partenona kupljene legalno

Komentari

Autor: Euronews

07/06/2024

-

20:39

Turska "dolila ulje na vatru" u sporu Britanskog muzeja i Grčke: Nema dokaza da su statue sa Partenona kupljene legalno
Turska "dolila ulje na vatru" u sporu Britanskog muzeja i Grčke: Nema dokaza da su statue sa Partenona kupljene legalno - Copyright Tanjug/AP/Kirsty Wigglesworth

veličina teksta

Aa Aa

Britanski muzej, u kom se čuvaju dragocene antičke statue iz atinskog Partenona, tvrdi da polaže prava na njih zato što ih je u ime Britanije od Osmanlija legalno otkupio izvesni Tomas Brus, ponzatiji kao lord Elgin, ali se ispostavilo da za to nema pisanih dokaza.

Zejnep Boz, načelnica Komiteta za borbu protiv krijumčarenja u turskom Ministarstvu kulture, tvrdi da nije pronađen bilo kakav dokument koji bi mogao da ide u prilog britanskoj verziji priče o mermernim skulpturama, oko kojih Britanija i Grčka decenijama vode diplomatski "rat". 

"Turska je zemlja koja bi arhivirala dokument koji se odnosi na stvari koje su legalno prodavane u to vreme. Istoričari su godinama pretraživali otomanske arhive i nisu pronašli bilo kakav firman (sultanov ukaz) koji bi bio dokaz da je prodaja bila legalna", rekao je Boz za Associated Press.

Boz dodaje da je osećala obavezu da interveniše tokom sastanka Uneska, nakon što je britanski učesnik u govoru naveo da su "Elginove statue legalno kupljene tokom otomanske ere".

"Ćutati na to, značilo bi priznati britansku tvrdnju. Moram da kažem: mi ne znamo za postojanje takvog dokumenta", rekla je ona, prenosi Euronews.

"Taj firman nikad nije ni postojao"

Jedini poznati dokument koji se odnosi na sultanov ukaz kojim je Elgin navodno kupio skulpture zapravo je prevod na italijanski jezik, a Boz ističe da nema nikakvog "potpisa, pečata niti tugre (zvanični kaligrafski amblem ili potpis sultana), koji bi ga učinili zvaničnim. Dokument na koji se navodno odnosi ne može nigde da se nađe".

Iako zbog napetih diplomatskih odnosa između Grčke i Turske deluje malo verovatno da bi turski zvaničnici stali na stranu Atine, u ovom slučaju reč je o zajedničkom cilju. Naime, obe zemlje se već dugo bore za vraćanje njihovog kulturnog blaga, koje je vekovima iznošeno sa njihovih teritorija i sada se nalazi širom sveta.

profimedia

 

Grčka ministarka kulture Lina Mendoni istakla je da "nikada nije postojao otomanski firman koji je Elginu dao dozvolu da tretira skulpture Partenona tako brutalno".

"Predstavnik Turske na sastanku Uneska potvrdio je ono što grčka strana tvrdi već godinama. Nema takvog firmana", istakla je Mendoni, koja se zalaže da se sporne skulpture vrate u Atinu.

Ona je istakla da je Grčka "otvorena za dijalog" i da će nastaviti da radi na tome da se skulpture vrate u Muzej Akropolja, gde je za njih već ostavljeno mesto.

Nakon takvih komentara, iz Britanskog muzeja rekli su da su "zainteresovani za inovativan način rešavanja spora".

"Britanski muzej priznanje snažnu želju Grčke da se skulpture iz Partenona iz Londona vrate u Atinu. To je pitanje sa dugom istorijom i razumemo i poštujemo snažna osećanja koja ova debata pobuđuje", navodi se u njihovom saopštenju.

Oni ističu da su "spremni da razvijaju nove odnose sa Grčkom - 'Partenonovo partnerstvo' i istražuju mogućnost inovativnih načina saradnje sa grčkim prijateljima u nadi da će se znanje o skulpturama iz Partenona produbiti i da će one nastaviti da inpirišu ljude širom sveta".

Iako je Britanski muzej sprečen tamošnjim zakonima da trajno vrati skulpture, njegovi lideri su nedavno pregovarali sa grčkim predstavnicima o mogućnosti kompromisa i da skulpture naizmenično bivaju izložene i u Londonu i u Atini.

Kako su skulpture iz Atine završile u Londonu

Sporne skulpture su nastale između 447. i 432. godine pre nove ere i uključuju delove friza koji prikazuje Panatinski festival u čast rođenja grčke boginje Atine, kao i figure iz hrama. 

Tanjug/AP/Kirsty Wigglesworth

 

Ukupno 15 metopa, 17 pedimentalnih figura i komad friza dug ukupno 75 metara čuvaju se u Britanskom muzeju, a Grčka pokušava da ih vrati još od 1983. godine. 

Britanci tvrde da sporni artefakti nisu skinuti sa samog hrama, kako to tvrde predstavnici Grčke, nego da su uzeti iz "ruševina" oko spomenika.

Međutim, grčko Ministarstvo kulture koje dugo vodi kampanju za povraćaj statua, tvrdi da su skulpture silom skinute sa hrama i da je lord Elgin koji je tada bio britanski ambasador u Otomanskom carstvu to namerno uradio.

Postoje pisani dokazi da je taj diplomata zadužio Đovanija Batistu Lusijerija, italijanskog slikara, da uz pomoć specijalnih testera za mermer odvoji skulpture sa Partenona.

U jednom pismu Lusijeri traži od Elgina da pošalje "dvanaest testera različitih veličina u Atinu što je pre moguće". 

U drugom piše da je morao da se ponaša "pomalo varvarski" tokom operacije uklanjanja reljefnog panela, odnosno metopa, koji prikazuje ženu i kentaura. 

Na strani Grčke je ugledni klasični arheolog Entoni Snodgras koji smatra nema dileme da je Lusijerijeva prva meta - metopi na južnoj strani Partenona - "nasilno skinuta" i prisetio se iskustava putnika koji su svedočili onome što je opisao kao "nepopravljivu štetu" nanetu građevini.

Tanjug/AP/Petros Giannakouris

 

Međutim, istina je i to da želja Grčke da objedini spomenik možda nikada neće biti ostvarena, zato što je Partenon već bio u velikoj meri uništen kad je Elgin došao u Atinu.

Partenon je izgrađen u petom veku pre nove ere u znak pobede Grka nad Persijancima u Grčko-persijskim ratovima. Kao i većina drugih grčkih hramova, služio je i kao gradska riznica.

U poslednjoj dekadi šestog veka nove ere pretvoren je u hrišćansku crkvu, posvećenu Bogorodici, a nakon velikog osvajanja Otomanskog carstva sredinom 15. veka, postao je džamija. 

U Morejskom ratu 1687. tokom pohoda na Akropolj, mletačka bomba pala je na Partenon koji su otomanski vojnici koristili kao bunker. Eksplozija do koje je tom prilikom došlo ozbiljno je oštetila drevni spomenik.

Komentari (0)

Kultura

"Evrovizija slavi antisemitizam, okultizam i satanizam": Švajcarski konzervativci ne žele titulu domaćina takmičenja